KAMPANJA ZA OSNIVANJE STALNOG MEDJUNARODNOG KRIVICNOG SUDA

Na tribini istaknutih pravnika i politicara prosle srede u Briselu konstatovano da je postojanje suda vec gotova stvar, ali da ostaju otvorena pitanja njegove nezavisnosti i moci

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

U svojoj nesreci, bivsa Jugoslavija je dala neizmeran doprinos covecanstvu, cije ce se razmere u punoj meri sagledati tek u sledecem milenijumu. Na njenoj je nesreci, naime, pokazano da je moguc medj unarodni odgovor na kulturu nekaznjivosti, koja je u poslednjih pola veka - dakle posle Drugog svetskog rata, procesa u Nirnbergu i Tokiju, Zenevskih konvencija i Konvencije o sprecavanju i kaznjavan ju zlocina genocida - u oko 250 ratnih sukoba ostavila nekih 150 miliona zrtava. Trebalo je da se toj statistici strave doda i par stotina hiljada zrtava sukoba u bivsoj Jugoslaviji, da bi se tzv. me djunarodna zajednica trgla i povukla crtu pred nemoralnom praksom nekaznjivosti krivaca i zaborava zrtava. Ucinjeno je to formiranjem prvog ad hok Tribunala za ratne zlocine i pokretanjem sa mrtve ta cke jalove pedesetogodisnje debate o uspostavljanju stalnog Medjunarodnog krivicnog suda.

Haski Tribunal je u medjuvremenu postao realnost koju jos samo Beograd i Pale pokusavaju da ignorisu, a debata o stalnom Medjunarodnom krivicnom sudu usla je u zavrsnu fazu. Vise nije pitanje da li c e takav sud biti osnovan, pa cak ni kada i gde ce se to dogoditi. Termin i mesto su vec zakazani: juna 1998. u Rimu, na Diplomatskoj konferenciji opunomocenih predstavnika drzava-clanica UN. Ostaje, medjutim, i dalje otvoreno pitanje nezavisnosti i moci buduceg Medjunarodnog krivicnog suda.

Tim pitanjima je, upravo, bila posvecena rasprava koja je prosle srede vodjena u briselskom sedistu Evropskog parlamenta, uz ucesce vise desetina istaknutih medjunarodnih pravnika, politicara, parlam entaraca i predstavnika najangazovanijih nevladinih organizacija. Tu su, pored ostalih, bili predsednica haskog Tribunala Gabrijela Kirk Mekdonald; bivsi francuski ministar pravde i predsednik Arbitr azne komisije za bivsu Jugoslaviju, senator Rober Badenter; evropski komesar Ema Bonino i predsednik Evropskog parlamenta Gil Robles. Raspravljalo se o tome sta uciniti kako bi se osiguralo formiranj e istinski nezavisnog, nepristrasnog i efikasnog Medjunarodnog suda. Ili, drugim recima, kako suzbiti nastojanja manjeg broja zemalja - medju kojima su i neke stalne clanice Saveta bezbednosti - da o granice nezavisnost buduceg suda i podvrgnu ga svojoj kontroli i uticaju. Jedini odgovor na takva nastojanja, po Badenteru, jeste mobilizacija nacionalne i medjunarodne javnosti, koja je - kako je po dsetio - svojevremeno bila od odlucujuceg znacaja za formiranje haskog Tribunala. Medjunarodna kampanja pod naslovom "Nema mira bez pravde" pokrenuta je juna ove godine na konferenciji odrzanoj u par iskom Senatu, a briselski skup je predstavljao jednu od brojnih etapa u toj kampanji, koja ce se narednih nedelja i meseci preneti na sve delove sveta. Slicni skupovi su, naime, vec odrzani na Malti i u Montevideu, a u pripremi su novi u Atlanti, Rimu, Njujorku, NJu Delhiju i Dakaru.

Prema ucesnicima briselskog skupa, za kredibilnost i efikasnost buduceg suda od kriticnog su znacaja tri i dalje otvorena pitanja, o kojima se nastavljaju rasprave u Pripremnom komitetu. Prema onome sto je u tom komitetu vec usaglaseno, buduci sud ce progoniti optuzene za genocid, zlocine protiv covecnosti i ostale teske ratne zlocine... onda kada domaci sudovi zakazu, odnosno kada se utvrdi da je nacionalna procedura "nemoguca" ili "neefikasna." Primarna duznost progona, dakle, ostaje na drzavama, ali se stvara mehanizam koji ce stupiti u pogon ukoliko drzave ne ispune tu svoju duznost.

Nacrt Statuta buduceg suda, medjutim, predvidja automatsku jurisdikciju samo za slucajeve genocida, dopustajuci drzavama mogucnost da mu odreknu nadleznost za zlocine protiv covecnosti i ostale ratne zlocine pocinjene u unutrasnjim konfliktima. U takvom "suzavanju nadleznosti", culo se u Briselu, najaktivniji su Sjedinjene Drzave i Francuska. Ucesnici briselskog skupa su, medjutim, misljenja da sud mora da ima "univerzalnu nadleznost" za sva teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava, kakvu inace ima haski Tribunal.

Dalje, prema sadasnjoj verziji nacrta Statuta, buduci sud bi bio podvrgnut politickoj kontroli Saveta bezbednosti, sto bi po oceni ucesnika briselskog skupa fatalno oslabilo njegov kredibilitet. Save t bezbednosti bi, naime, mogao da blokira akciju suda u slucajevima o kojima vodi raspravu, sto bi stalnim clanicama - kako je upozorio holandski evroposlanik Gijs Devriz - "omogucilo da svoje drzavl jane, saveznike ili klijente zastite od progona." Ne moze se, upozorio je Devriz, dozvoliti da Medjunarodni krivicni sud "bude sluga Saveta bezbednosti koji je dopustio da Pol Pot ostane nekaznjen."

Konacno, trece bolno pitanje je nezavisnost tuzioca. Prema sadasnjem nacrtu Statuta, tuzilac ce moci da pokrene neki slucaj tek kada Savet bezbednosti "razmotri situaciju" ili kada drzava prihvati ju risdikciju Medjunarodnog suda. Time se, po misljenju ucesnika briselskog skupa, tuzilac svodi na "pukog izvrsitelja naloga Saveta bezbednosti ili drzava-potpisnica." Zastupajuci stav da tuzilac mora da ima pravo da samoinicijativno pokrece istragu i podize optuznice, vec citirani Devriz je primetio kako bi "bilo perverzno da Medjunarodni krivicni sud u tom pogledu bude slabiji od sadasnjeg hasko g Tribunala", ciji tuzilac ima apsolutnu nezavisnost.

Govoreci na osnovu svog haskog iskustva, predsednica Tribunala Mekdonald je ukazala na neophodnost da se u Statut uvedu "elementi prinude", kako bi se drzave naterale da izvrse obaveze preuzete potpi sivanjem Konvencije o osnivanju Medjunarodnog suda. Kao i vecina ostalih ucasnika rasprave, sudija Mekdonald je ukazala da ce iskustva haskog Tribunala u znacajnoj meri doprineti funkcionisanju buduc eg suda. Bez haskog Tribunala i njegovih iskustava, rekao je Badenter, "ne bismo bili u stanju ni da zamislimo buduci sud."