REPORTERI "NASE BORBE" U OBILASKU ZATVORA I KAZNENO-POPRAVNIH USTANOVA NA KOSOVU I METOHIJI

Zatvori su primetno sveze sredjeni, pocisceni i doterani, u bibliotekama Rugovine i Cosjine knjige, a u tanjirima zatvorenika prepuno mesa

Dragoljub Petrovic

Kao u filmovima: Istok

Kada je pre vise od dva meseca Ministarstvo informacija Srbije, uz pomoc Ministarstva pravde resilo da organizuje obilazak zatvora i kazneno- popravnih ustanova na Kosovu i Metohiji za domace i stra ne novinare, put je u poslednjem trenutku otkazan. Razlog je bila "zauzetost stranih novinara zbog izvestavanja sa lokalnih izbora u Republici Srpskoj", kako je zvanicno objasnjeno, iako su se uredni ci tada salili govoreci da "izgleda robijasi za to kratko vreme nisu uspeli da okrece i srede zatvore", jer se opravdano sumnjalo da ce se sve pretvoriti u obilazak Potemkinovih sela.

U sredu prosle nedelje, pomenuta Ministarstva potrpala su u dva kombija i jedan autobus 63 domaca i strana novinara i konacno se krenulo na "obecani put". Vec kod prvog stajalista, oni koji su sedeli u autobusu gde je na video-rikorderu prikazan vladin film o zatvorima predvidjenim za obilazak, prepricavali su vidjene scene tvrdeci kako su mislili da se radi o reklamnom spotu za lanac hotela "H ilton" dok su kolege iz stranih agencija komentarisale da od "ovog nema nista".

Mozda je ovoj skepsi doprinela standardna "filmska slika" izgleda zatvora u novinarskim glavama, ali se ne moze reci da je ovaj obilazak bio u potpunosti montiran. Domacini u zatvorima u Lipljanu, Sm rekovnici, Peci i Istoku (i usputnom Nisu) bar su se trudili da sve izgleda uobicajeno i nemontirano i da se opravda zadati cilj posete - "upoznavanje javnosti sa postignutim stepenom humanizacije us lova i zastite prava lica lisenih slobode u ustanovama za izvrsenje krivicnih sankcija" - mada je bilo detalja koji novinarskom oku ne mogu promaci tek tako.

Kada smo pri poseti odeljenju pristinskog Okruznog zatvora u Lipljanu upitali nacelnika Ljubomira Cimburovica koliko trenutno u ovom zatvoru ima osudjenih, kaznjenih i pritvorenih, on je prvo rekao "dovoljno", onda se nakon opsteg cudjenja sto brojku krije (nije, naime, u pitanju brojno stanje vojske) ispravio rekavsi da ih ima 190, ali nam i dalje nije bilo jasno gde su toliki "robijasi" kad smo videli svega njih tridesetak. Sve je, valjda, primetila tokom puta stalno prisutna Vesna Prlja (pomocnik ministra za informacije) pa smo tokom konferencije za stampu nesto kasnije dobili "pravu i nformaciju" - "da je brojno stanje na danasnji dan - 170, ali u okviru celog OZ u Pristini". U istom zatvoru, u prostoriji koja bi mogla biti i farma za pingvine, tri zatvorenice sa poplavelim prstim a od hladnoce nesto su radile za sivacim masinama. Kada smo gospodina Cimburovica pitali - sto je ovako hladno - ne bas inventivno je odgovorio - "pa nije mnogo".

Pogled kroz zatvorsku kljucaonicu: Nis

Bilo je interesantno i na veceri organizovanoj prvog dana, kada je gospodja Prlja dosla na ideju (ubedjujuci nas da ipak nista nece da krije) kako bi bilo bolje da sutradan ne idemo u obilazak peckog zatvora nego da u istom terminu obidjemo - Pecku partrijarsiju. Nije odustala - sutradan smo zaredom obisli i pecki zatvor i Pecku partrijarsiju, s tim sto smo u zatvoru videli samo nekoliko potpuno "neatraktivnih" zatvorenika u rangu "kaznjenih zbog prolaska semafora na crveno" (ostali su, objasnjeno je, na radnim zadacima), a tokom polusatnog zadrzavanja u Partrijarsiji upalili smo svece i sa slusali "dajdzestiranu" istoriju ove pravoslavne svetinje jer je jedna od sestara zaduzena za razgovor s turistima "iz nepoznatih razloga" odbila da nam se obrati. Kratkom izlaganju druge sestre pris ustvovalo je desetak "zainteresovanih" (i Vesna Prlja)

Kad bi u sveopstem stampedu, obicno podeljeni u tri grupe, novinari "upali" u neki zatvor dobijali bi smesno malo vremena za razgovor sa osudjenicima, a kad bi se "docepali" nekog od "politickih zatv orenika" (po clanu 136 - udruzivanje radi vrsenja neprijateljske delatnosti), u trenutku njihovog priznanja da ih je tokom istraznog postupka policija tukla i maltretirala (a to su nam rekli svi "pol iticki") neko od "dezurnih" lica bi nas ekspresno upozoravao da moramo izaci jer smo u debelom cajtnotu. U cajtnotu, ipak, nismo bili kada smo obilazili neke od polucivilnih objekata - recimo, farmu svinja ili pilica, posto valjda veprovi i petlovi nisu bili u istrazi.

Stoji kao cinjenica da nam niko od sagovornika "iza resetaka" nije rekao da su u zatvoru (mnogo) losi uslovi ili da se uprava i cuvari ponasaju nehumano. Od ovih drugih culi smo, pak, i takve stvari, kao na primer da "80 posto gradjanstva u opstini Istok nema uslove zivota kakvi postoje u KPD u Istoku". Poruka je jasna.

Zatvori su bili primetno sveze sredjeni, pocisceni i doterani, u bibliotekama smo videli knjige Ibrahima Rugove i Redzepa Cosje, kada bi usli na zatvorenicki rucak u isto vreme bi ogladneli zbog odli cne hrane u tanjirima prepunim mesa - sve u svemu bez distance mogli bi napisati panegirik srpskim zatvorima. Ovako nam je ostalo da sa distancom opisemo prezentirano, i mislimo o recenici koju nam j e sapatom rekao jedan zatvorenik kome, naravno, necemo pominjati ime: "Ovo ti je brate sve foliranje". Ili, mozda, o drugom iskazu, ovog puta izrecenom od strane jednog od "nezatvorenih" domacina: "T ri meseca smo svakodnevno radili zbog vas". Mislite o tome.

(SUTRA: Kosovski zatvori - zvanicna verzija)