SAVEZNA VLADA PRED USVAJANJEM STRATEGIJE SANACIJE BANAKA

Sanacija banaka, prema konceptu koji je usvojen, licice na operaciju "davitelj protiv davitelja" jer vlasnici banaka koji su istovremeno i njihovi najveci duznici treba sami sebe da nateraju da vrate novac koji su uzeli, i okanu se jeftinih kredita u korist dividendi. Dr Djordje Djukic koji je predlozio ovakav pristup, smatra da ce vlasnici biti zainteresovani da njihov kapital ne bude do kraja pojeden

Tanja Jakobi

Sanacija bankarskog sistema krenuce odmah, uprkos dilemama i sumnjama u strucnoj javnosti, da se tako ozbiljan posao ne moze obaviti dok traje "spoljni zid" sankcija, i bez inostrane pomoci, prvenstv eno Svetske banke. Savezna vlada opredelila se, kako saznaje "Nasa Borba", za koncept koji je na siroj radnoj grupi za sanaciju i rekonstrukciju bankarskog sistema predlagao dr Djordje Djukic, a koja izmedju ostalog podrazumeva da ce se svaka banka zasebno boriti sa naplatom svojih losih dinarskih potrazivanja.

Koncept koji je do sada u javnosti izlozen jedino na grupi za bankarstvo Medjunarodne konferencije "Mogucnosti i izazovi tranzicije u Jugoslaviji", pocetkom novembra, podrazumeva da teret pokrica del a gubitaka snose sami akcionari otpisivanjem njihovih kapitala i rezervi. Sanacija banaka odnosila bi se samo na njihove lose dinarske zajmove, kao i na obaveze po deviznoj stednji, koje bi se isklju cile iz bilansa i prenele na drzavu, dok bi se regulisanje inostranog duga ostavilo za kasnija vremena posle sporazuma sa inostranim poveriocima.

Potpredsednik savezne vlade Danko Djunic uputio je predlog saveznoj vladi da na prvoj narednoj sednici prioritetno usvoji i operacionalizuje ovaj predlog, s tim sto bi do sredine iduce godine taj pro blem, bar proceduralno trebalo da bude omedjan. Prva faza sanacije, po procenama dr Djukica, trebalo bi da traje najmanje tri godine.

Drugi pristup sanaciji banaka koji su u svojoj studiji predlagali CesMekon i Prajs Votehaus, a koji je izmedju ostalog podrazumevao centralnu banku koja bi resavala pitanje losih depozita i fakticki rukovodila privatizacijom stotinak najvecih i jos nekoliko stotina manjih prezaduzenih preduzeca, odbacen je.

Razlika izmedju dva koncepta je ne samo u (de)centralizaciji, vec pre svega u pitanju vlasnistva: centralna work out banka bila bi bar za pocetak u vlasnistvu drzave, dok samostalna borba sa losim za jmovima, podrazumeva da ce se o zdravlju banke brinuti njeni vlasnici, koji su je uostalom i doveli do toga da treba da bude sanirana.

Argument dr Djukica, iznet na konferenciji bio je da ce motiv danasnjim vlasnicima banke, da se naplata losih zajmova rigorozno sprovede biti zastita sopstvenog kapitala koji bi mogao da se istopi uk oliko ovakva operacija ne uspe.

Jos na samoj konferenciji taj pristup je osporen uz argumentaciju da su vlasnici najvecih banaka i njeni najveci duznici koji nisu zainteresovani da otplacuju kredite, a jos manje da radikalno menjaj u poslovnu politiku kako bi postali kreditno sposobni. Sve lici na operaciju "davitelj protiv davitelja", jer banke treba da "pritegnu" preduzeca koja im ne vracaju dugove, a istovremeno im sede u up ravljackim telima.

Ranije, u javnosti i politicki i ekonomski najrabljenije pitanje grupisanja banaka ostaje i dalje aktuelno, jer uprkos tome sto su vodece jugoslovenske banke preglomazne, one u osnovi raspolazu zanem arljivim kapitalom. Na takvoj argumentaciji zasniva se ideja da se stvore dve do tri velike grupacije banaka, koja je nesporna u oba pristupa sanaciji banaka.

U tom kontekstu zanimljiva je izjava generalnog direktora Beogradske banke Borka Vucic koja se pozalila na Upravnom odboru Privredne komore Jugoslavije da "nije dobila podrsku" za racionalizaciju, sa naciju i grupisanje banaka. Prakticno receno, to bi za pocetak moglo da znaci da se Zlatan Perucic, koji je prilikom potpisivanja sporazuma o udruzivanju u BB Grupu, naglo opsetio da ima nekog posla u hodniku, bar za dogledno vreme izvukao iz zagrljaja Borke Vucic.

Ozbiljnija dimenzija tog pitanja je da li se iz ovakvog razvoja situacije moze izvuci zakljucak da je savezna vlada usvojila preporuku stranih konsulatanata da su razne forme udruzivanja banaka, koje su pritom ostajale nezavisne (ali su jedne drugima pruzale izvesne specificne garancije), potpuno "pase" i da ne odgovaraju konceptu stvaranja solidnog jezgra banaka.

Saveznoj vladi sugerisano je naime, da takav koncept ne bi mogao imati kreditni rejting koji bi mogao zainteresovati strane kreditore, i da je izrazito nepreporucljivo da se takav konglomerat stvara pod politickim pritiskom. Po preporuci, jezgro banaka trebalo bi da cine najmanje tri banke (da bi se sprecio monopol), a najvise pet do sest banaka (zbog koncentracije kapitala).

Usvajanje ovog ili onog koncepta sanacije, bez obzira na njegove moguce dalekosezne posledice, ostaje u senci pitanja kako stvoriti svez priliv novca koji je neophodan da bi sanacija bila vise od for malne odluke jedne vlade.

Po proceni dr Boska Zivkovica iznetoj ne samo na vec pomenutom savetovanju, vec i u Programu g-17 je da je za takav posao neophodno sedam do osam milijardi dolara. Od ranije u javnosti figurira jos j edna procena - ministra za ekonomsku i vlasnicku transformaciju u Vladi Srbije, Milana Beka, koji je izjavio da je za sanaciju banaka u prvoj fazi potrebno tri do cetiri milijarde maraka.