NIJEDNO PREDUZECE JOS NIJE DOSTAVILO PROCENU VREDNOSTI KAPITALA

Ranije se pretpostavljalo da ce vec polovinom novembra stici prve procene vrednosti kapitala, ali se pokazalo da je prinosni metod procene komplikovan

Potrebno je izgleda jedno ogledno preduzece, na kojem bi se moglo testirati kako ce funkcionisati zamisljena infrastruktura za sprovodjenje Zakona o svojinskoj transformaciji. I tu su se ponovo desil a odstupanja od prvobitnih ideja, pa ce na kraju sva tri neophodna Registra - kapitala preduzeca, akcionarskih prava i registar ostvarenih akcija biti smesteni u Zavodu za obracun i placanja, a Fond PIO ce pruzati samo tehnicku pomoc, pre svega u identifikaciji i kontroli prava koja se po osnovu radnog staza ostvaruju na besplatne akcije. Taj projekat, kao i upisnice koje treba da ispune potenci jalni akcionari, dovrsen je, a njegovi autori se nadaju da su ga zamislili tako da nece biti puno gresaka, poput onih koje su na primer pratile na pocetku crnogorsku privatizaciju, kada je od 200 hil jada prava ispalo 25 hiljada gresaka.

Ranije se pretpostavljalo da ce vec polovinom novembra stici prve procene vrednosti kapitala, kao znak da ce se veci broj preduzeca zaista odluciti da krene u privatizaciju. To se jos uvek nije dogod ilo, za sta ima vise objasnjenja, pocev od toga da je kljucni prinosni metod procene prilicno komplikovan i nepoznat i da Direkcija, recimo, jos nije objavila koeficijent rizika, sto se ocekuje polo vinom decembra. Kocnicu, mozda, predstavlja i obaveza preduzeca da na dan procene vrednosti kapitala dostavi zavrsni racun, bez obzira koji je to dan u toku godine. Firmama se jednostavno ne isplati da taj veliki posao, obiman narocito kada su u pitanju velika preduzeca, rade dva puta, s obzirom na to da se nalazimo na isteku poslovne godine za koju preduzeca ionako moraju da izrade zavrsne racu ne. To moze i procene vrednosti kapitala pomeriti barem na pocetak iduce godine.

Ocekivalo se, takodje, da ce prva startovati preduzeca koja vec imaju izvrsene procene kapitala, a takvih je oko dve hiljade u Srbiji, i koja treba samo da revalorizuju njihovu vrednost (od dana kada je vrednost kapitala utvrdjena do poslednjeg dana u mesecu u kojem se donosi odluka o transformaciji), ali se ni to jos nije dogodilo. Bez obzira sta je u pitanju, nesnalazenje ili oklevanje, izgled a da ima rezona pomalo saljiva izjava dr Boska Mijatovica u "Ekonomskoj politici", po kojoj bi najveci podsticaj za privatizaciju bilo to da je predsednik Milosevic javno pohvali sa TV ekrana i pozov e "svoje" da se u taj proces ukljuce.

Za samu svojinsku transformaciju, kako je najavljeno, bitno je da se donesu ili izmene neki postojeci zakonski propisi. Jos uvek se radi na izmenama Zakona o hartijama od vrednosti, dok je posebna ra dna grupa sacinila prvi koncept Zakona o investicionim fondovima. Resorno ministarstvo je ponovilo nadleznima zahtev da se na prvom skupstinskom zasedanju nadju i izmene Zakona o porezu na imovinu, k ako potencijalni akcionari ne bi bili jos potencijalnije oporezovani na osnovu besplatno podeljenih akcija. Najlakse se, izgleda, uvecava broj ovlastenih procenjivaca. Posle 89 do sada potvrdjenih, s ledi i nova raspodela licenci, koje se inace za ovlascene procenjivace prijavljuju do 15. decembra.

B. Jager