NEIZVESNI PUTEVI PRIVATIZACIJE NAFTNOG KOMPLEKSA SRBIJE

Ukazujuci da nema uslova za ekonomsku reformu Naftne industrije Srbije dr Djordje Petrovic, pomocnik generalnog direktora NIS i mr Milan Veselinovic, iz NIS "Jugopetrol" upozoravaju da drzavna naftna kompanija nema isti start za proces privatizacije i trzisno poslovanje

Najavljujuci da ce se proces proizvodne, svojinske i organizacione rekonstrukcije Naftne industrije Srbije ubrzati do kraja godine dr Djordje Petrovic, pomocnik direktora NIS i mr Milan Veselinovic, iz NIS "Jugopetrola" u svom strucnom radu za Medjunarodno savetovanje YUNG 97 (odrzanom krajem oktobra u Vrnjackoj banji) isticu da ce ove promene srpskog drzavnog naftnog kompleksa dati autenticno t rziste, ali da je nezahvalno prognozirati do kada i kojim putevima ce se to ostvariti.

Podsecajuci da ce o promenama krajnju odluku doneti Vlada Srbije, jer NIS je drzavno preduzece, Petrovic je u razgovoru sa novinarima rekao da razmisljanja postoje, da se traze analogije sa slicnim n aftnim kompanijama u svetu, da nema vise ideologije, jer se sve svodi na trgovinski odnos, ali da trenutno nema uslova za ekonomske reforme. Kako kaze, mora se doci u situaciju da se energija tretira kao roba. "Barter aranzmani su privremeni ali, da nije bilo barter aranzmana sa Kinom ne bi se NIS vratio na trziste".

Cetiri godine za jednu pumpu

Skica novog profila naftnog kompleksa Jugoslavije sada izgleda tako da u domenu trzista imamo diferenciran snabdevacko-distributivni u odnosu na raealni trzisni deo. Konkretno, razbijen je raniji mon opol NIS, kao drzavne kompanije, tako da je NIS ostao dominantan na distributivnom delu trzista, a privatni preduzetnici su osvojili realno trziste. Prema Petrovicu i Veselinovicu to je bilo moguce j er privatnici nisu bili ograniceni posredovanjem drzavnih organa pri odredjivanju strukture proizvodnje derivata u rafinerijama, dirigovanim isporukama i cenama i to im je omogucilo snaznu ekspanziju : akumulirali su znacajan kapital, razvili kanale nabavke, osvojili platezno sposobne kupce...

Jednom recju, privatnici su "ispoljili agresivnu i efikasnu konkurentsku snagu u odnosu na drzavnu kompaniju". Za skoro cetiri godine embarga drzavna kompanija je izgradila samo jednu pumpnu stanicu, a privatnici su formirali vise od 420 (po nekim procenama 450) novih prodajnih mesta. Slabost privatnog sektora je, prema ovim autorima, to sto jos nije razvio infrastrukturni deo i sto oskudeva u s kladistnom prostoru, sto nema adekvatne mogucnosti manipulacije i transporta.

Tone umesto trzista

- Naime, evidentno je da bi bez prinudne subvencije, crpljene iz energetskog kompleksa, veliki broj naizgled znacajnih drustvenih i drzavnih preduzeca morao da oglasi stecaj. Problem se permanentno z aostrava, pokazujuci da trenutno nema respektabilnog resenja aktuelne ekonomske krize u kojoj se zemlja nalazi. Na tom segmentu se transparentno pokazuje da je problem stvaranja vrednosti kljucan za jugoslovensku ekonomiju, ali mu se, sudeci po pravcima aktuelne ekonomske politike, ne poklanja dovoljna paznja.

Opsednutost kolicinama i dalje je sveprisutna, pokazujuci razmere distance u odnosu na razmisljanja u trzisnim kategorijama, upozoravaju autori dokazujuci svoj stav, kako sami kazu, surovim cinjenica ma, da rast fizickog obima proizvodnje prati povecanje gubitaka na ravni celokupne privrede, a ne ekspanzija vrednosti drustvenog proizvoda, pokazujuci da nema selektivnih, trzisnih mehanizama, koji eliminisu drustveno necelishodnu proizvodnju. Jednostavno, rast fizickog obima temelji se na mehanizmu prelivanja vrednosti iz efikasnih ka manje efikasnim produkcijama.

Konkretno, na naftnoj privredi ta pojava se uocava kroz cinjenicu da je 1996. godine udvostrucena isporuka derivata i prirodnog gasa, uz povecanje proizvodnje od jedva desetak odsto, a da se isti fen omen ponavlja u prvih sest meseci ove godine, kada je vise od 50 odsto povecana energetska potrosnja pracena fizickim rastom proizvodnje od svega 7,6 odsto.

Minus 200 miliona dinara

Komentarisuci, nadalje, da samo drzavnoj naftnoj kompaniji nije dozvoljeno da prati cenovne promene na svetskom trzistu nafte, autori upozoravaju da se prednost privatnog sektora produbljuje zato sto socijalna politika nije izmestena iz drustvenih preduzeca, tako da je NIS i dalje opterecen viskovima radne snage. Dok se ovaj problem u privatnom sektoru ne javlja cak ni u naznakama.

Tu je, takodje, i energetski bilans zemlje, za koji direktno odgovara, u naftnom kompleksu, samo NIS. Da bi odgovorile zadatku drzavne kompanije pozajmljuju derivate od direkcija materijalnih rezervi , a tu je, opet, problem vracanja, jer roba se vraca naturalno, bez obzira na razliku u ceni, tako da je NIS u minusu vise od 200 miliona dinara.

J. Putnikovic