Portret: Karlos Vestendorp

Pravi covek na krivom mestu

Sarajevo i bosanska kriza najvece su iskusenje u 30-godisnjoj karijeri spanskog diplomate. Primedba da je "isuvise finih manira" za preganjanja sa zavadjenim bosanskim vodjama nije se pokazala sasvim tacnom jer je posle neuspesnog pokusaja ubedjivanja brzo shvatio da se tamo najbolje razume jezik prisile. I poceo je da priteze uzde...

Vladimir Stankovic

Prvi znak da je medjunarodna zajednica pogodila u izboru licnosti koja ce na mestu visokog izaslanika za Bosnu i Hercegovinu zameniti odlazeceg Svedjanina Karla Bilta, bila je reakcija tri zavadjene bosanske strane. Muslimani su se zestoko usprotivili izboru Spanca Karlosa Vestendorpa tvrdeci da on "ne zna nista o kompleksnoj situaciji u Bosni" - Sarajevsko "Oslobodjenje" je pisalo da on "nece i mati nikakvu vlast i nikakav uticaj", odnosno da "Bosni treba neka znatno snaznija licnost" kao i da "Bosna nema vremena ni strpljenja da ceka da novi covek upozna situaciju i da pocne da radi". Srbi su bili nepoverljivi "a priori" smatrajuci da bilo koji covek sa zapada nece imati previse razumevanja za njih mada su Vestendorpa prihvatili mnogo radije nego sto bi Nemca Mihaela Stajnera, Biltovo g pomocnika koga je kao "coveka kontinuiteta" - predlagala muslimanska strana. Hrvati su takodje bili skepticni jer nisu bili nacisto kakvu ce politiku prema njima i njihovim teznjama zauzeti novi co vek. Vreme ce pokazati da su svi bili u pravu jer je Vestendorp mnogo brze nego sto su mnogi predvidjali pohvatao konce bosanske rasomonijade i poceo da vuce poteze...

Evropska unija je, bar u pocetku, imala ideju da u Bosnu posalje "vece ime", baratalo se varijantom da to bude neko od bivsih premijera neke od zemalja EU, recimo Felipe Gonsales ili Margaret Tacer, ali posto to nije bilo izvodljivo izbor je pao na Karlosa Vestendorpa, u to vreme spanskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama. Kandidati su jos bili bivsi finski premijer Ika Souminen i bvsi britans ki ministar odbrane Majkl Portilo, ali je procenjeno da spanski diplomata moze bolje da obavi posao. Abel Matutes, spanski ministar inostranih poslova koji je na tom mestu nasledio upravo Vestendorpa posle dolaska "narodnjaka" na vlast u martu 1996. sondirao je teren. Vestendorp je zatrazio malo vremena za konsultacije sa familijom, sto je vise nego razumljivo ako se zna da ima sincica od samo d ve godine, i sa prijateljima. Jedan od njih, generalni sekretar NATO Havier Solana - koga je Vestendorp nasledio na mestu ministra inostranih poslova u prethodnoj vladi socijalista kada je Solana oti sao u Brisel - uspeo je da ga ubedi i Vestendorp je odlucio da sav komodetet zivota na Ist Riveru zameni za sve neizvesnosti koje nosi zivot na Miljacki. Pre nego sto je izabran, u okviru EU trebalo je savladati otpore Italije posto se Rim dugo opirao smatrajuci da Spanija u poslednje vreme dobija "preveliki protagonizam" u medjunarodnim odnosima. To, mozda, i nije sasvim netacno imajuci u vidu izbor Solane, Gonsalesovu misiju u Beogradu ili cinjenicu da su generalni direktor UNESKA Major Saragosa i predsednik MOK Huan Antonio Samaran takodje Spanci, ali gde je u tome "krivica" Spanije?

"'Uterivac' Dejtona".

Bilo kako bilo, Vestendorp je polovinom juna stigao u Sarajevo i kao prve ciljeve istakao obezbedjivanje uslova za regularne izbore u septembru, povratak izbeglica bez cega se ne moze govoriti o "nor malnom zivotu u Bosni i Hercegovini", ali je takodje rekao da za sve to "treba obezbediti bezbednosne i ostale uslove". Imao je, takodje, jasne ideje kako to obezbediti; podrskom onima koji pomazu re alizaciju Dejtonskog sporazuma, odnosno pritiskom na one koji pomazu realizaciju Dejtonskog sporazuma, odnosno pritiskom na one koji to odbijaju. Koliko je mislio ozbiljno, zainteresovane strane poce le su da shvataju vrlo brzo. Kada je video da ne ide milom, krenuo je silom, istina ne bukvalno, ali dovoljno energicno "da se razume". Kada nije bilo dogovora u raspodeli ambasadorskih mesta, zatraz io je - i uglavnom dobio podrsku zapadnih zemalja koje su na kratko "zamrzle" odnose s postojecim ambasadama BiH. Slican metod upotrebljen je i povodom nesporazuma o drzavljanstvu i izgledu pasosa a bice u opticaju i ubuduce kod svakog odstupanja od onoga sto je u Dejtonu prihvaceno kao obaveza. Na liniji Dejtona, u medjusrpskim bosanskim svadjama i podelama, Vestendorp izrazito podrzava predsed nicu Biljanu Plavsic dok bi Radovana Karadzica, zajedno sa generalom Ratkom Mladicem, najradije video u Hagu mada (jos) nema jasnu viziju kako to u praksi izvesti. Zato je za sada pozeljno odstraniti ga sto je moguce vise iz politickog zivota, iako on, formalno, nema nikakvu funkciju. Povodom tv-propagande sa Pala, koja medjunarodne snage kvalifikuje kao "okupacione" poredeci ih sa nacistima iz Drugog svetskog rata, kaze da ima pravo da prekine "svaku radio ili tv-emisiju za koju smatra da nanosi stetu mirovnom procesu". Dodaje da je samo NATO sposoban da "svrsi s apsolutno neprihvatljivom propagandom srpske televizije sa Pala".

Biografija

Spanac holandskog porekla

Karlos Vestendorp je, uprkos "nespanskom prezimenu", Spanac kao sto moze biti neko ko je rodjen u Madridu (7. januar 1937) od roditelja koji su Spanci. Njegov otac je takodje rodjen u Spaniji, ali je ded bio Holandjanin, trgovac cajem, koji je krajem proslog veka iz zdravstvenih razloga odlucio da se nastani u suncanoj Malagi. Tamo se ozenio Spanjolkom a Karlos otac vec je toliko bio Spanac da j e napravio vojnu karijeru u spanskoj avijaciji. Kazu da vise voli ako se njegovo prezime izgovara "Uestendorp" umesto "Vestendorp" koje se u originalu pise "Westendorp"
Odmah po zavrsetku studija prava (1964) zaposlio se u Ministarstvu inostranih poslova i vec 1966. otisao na prvo sluzbovanje van zemlje. Do 1969. bio je konzul u Sao Paolu. Od 1970. okrenut je Evrops koj uniji, mada je imao "izlet" u drugi resor, jer je izmedju 1974. i 1979. bio uspesni sef kabineta Ministarstva industrije i sef spanske trgovacke misije u Hagu. Od 1979. bio je u ekipi koja je pre govarala sa Evropskom unijom o ulasku Spanije u ovu zajednicu, 1981. bio je imenovan za generalnog sekretara drzavnog sekretarijata za odnose sa EU, od maja 1983. bio je izvrsni predsednik Koordinaci onog komiteta za odnose sa EU da bi od 1985. prvo stao na celo novoformiranog Generalnog sekretarijata za odnose sa EU a potom, od kraja iste godine, i formalni ambasador Spanije pri EU. Posle Gonsal esove reforme vlade 1881. postao je drzavni sekretar za Evropsku uniju sto je, pod tim ili slicnim imenom funkcije, radio do imenovanja za ministra inostranih poslova u decembru 1995. Od polovine pro sle godine bio je ambasador Spanije pri Ujedinjenim nacijama odakle je otisao na novu duznost u Sarajevu. Pri put u karijeri ne radi nista direktno vezano za svoju zemlju. U Sarajevu je u ulozi "medj unarodnog funkcionera" sa podrskom svih najznacajnijih zemalja sveta za nimalo zavidan posao koji ga jos uvek ceka.

Pre svega - profesionalac

Karlos Vestendorp je, po ideoloskom i partijskom opredeljenju socijalista, clan PSOE od rane mladosti, ali nikada nije bio funkcioner u njoj. Od 1964. kada je zavrsio prava i usao u diplomatsku sluzb u, bio je i ostao.- profesionalac. To potvrdjuje i cinjenica da njegova diplomatska karijera traje bez zastoja uprkos promeni karaktera vlasti u Spaniji. Jos u vreme pune Frankove moci, krajem sezdes etih godina, bio je konzul u Sao Paolu, potom je rukovodio diplomatskom skolom pri ministarstvu inostranih poslova. Pod vladom Unije demokratskog centra Adolfa Suareza, 1979, bio je imenovan za glavn og pregovaraca oko ulaska Spanije u EU. Njegovi socijalisti, s Felipeom Gonsalesom na celu, "nasledili" su ga 1983. vec kao "diplomatu od karijere" i zadrzali, uglavnom, na funkcijama u Briselu da bi ga postavili na mesto ministra inostranih poslova kada je Solana takodje morao u Brisel, ali kao generalni sekretar NATO. Sef spanske diplomatije bio je veoma kratko, nepuna cetiri meseca, jer su so cijalisti u martu 1996. izgubili izbore. Pobednik Asnar je sastavio jednopartijsku vladu u kojoj je mesto ministra inostranih poslova pripalo Abelu Matutesu iako mnogi misle da je to jedna od najslab ijih tacaka u njegovoj ministarskoj garnituri. Vestendorp je poslat u Njujork, za sefa misije pri UN, ali se ni tamo nije dugu zadrzao. "Sarajevski izazov" odveo ga je u dosad najvecu diplomatsku av anturu jer sve sto je dosad radio ne moze se porediti sa onim sto ga (je) ceka (lo) u Sarajevu. Njegovi fini maniri, smisao za humor i blagu ironiju, relativno blag karakter i miran ton "cak i kad se svadja" nisu bili idealne karakteristike za susrete sa pregovaracima znatno drugacijih manira, ali ispostavilo se da je "stari lisac" - kako ga je nazvala "La Vangvardija" u decembru 1995, prilagodl jiv svakoj situaciji. Jos uvek je, naravno, rano govoriti o rezultatima njegove sarajevske misije, ali utisak je da mic po mic isteruje stvari na cistinu.

Vestendorp, bas zbog svog profesionalizma koji je uvek bio iznad partijske pripadnosti, uziva respekt u spanskoj stampi bez obzira na bliskost pojedinih listova pojedinim partijama. Tako ga je "ABC" jos 1984. okarakterisao kao "jednog od najvecih spanskih poznavalaca Evropske unije", "Diario 16" pisao je 1986, povodom njegovog imenovanja za ambasadora Spanije pri EU, da je rec o "jednom od najzn acajnijih ljudi za ulazak Spanije u EU", povodom spanskog predsednikovanja Evropskom unijom u prvoj polovini 1988. "ABC" u Vestendorpovom portretu kaze da je rec o "iskusnom i lukavom diplomati koji je u Briselu svuda dobro primljen". "Skener" ovog lista otkrio mu je kao "defekte" "komotnost", "blag karakter" i poneku "pogresnu procenu" dok su "kvaliteti" bili "velika inteligencija", "dokazani d iplomatski kapacitet", "simpaticnost" u "ugled medju kolegama". Takodje je receno da "ume da slusa" i da "brzo shvata". Nedeljnik "Tiempo", u jednom intervjuu 1992, video ga je kao buduceg ministra i nostranih poslova Spanije i pogodio, doduse za kratko. "El Periodiko de Katalunja" opisao ga je 1995, povodom postavljanja na mesto sefa spanske diplomatije, kao "veterana u odnosima sa Evropom", "La Vangvardija" je prilikom njegovog izbora za drzavnog sekretara za odnose sa EU 1995. pisala o "starom liscu" koji je "sa prve linije dozivljavao sve bitke otkad je Spanija usla u EU". Vazi za "ubedj enog evropeistu" i pobornika Mastrihta. Aktivno je branio prosirenje EU na Austriju, Finsku i Svedsku. Kada je imenovan za ministra inostranih poslova "Diario 16" je pisao da je "zemlja dobila minist ra kakav joj je potreban" parafrazirajuci naslov knjige Fernanda Morana, bivseg ministra inostranih poslova, "Spanija na svom mestu" i "Vestendorp na svom mestu".

Da li isto vazi i sada za Sarajevo? Neki su mislili da je Vestendorp, s obzirom na svoje kvalitete, "pravi covek na krivom mestu" jer za zavadjene bosanske "poglavice" treba "cvrsca ruka", ali pokaza lo se da ni njegova nije bas meka.

Ogledalo:
"Felipe Gonsales je bio veoma dobar predsednik Evropske komisije. On ima i veliku podrsku evropskih medija i nema sumnje da bi bio vise nego adekvatna osoba za taj posao, ali verujem da Spanija treba Felipea Gonsalesa". (1992) "Prednost demokratskih sistema je sto se zna da postoje mehanizmi za borbu protiv korupcije i da takvi slucajevi pre ili kasnije izlaze na svetlost dana" (1992).
"Spanska socioloska desnica zna da vlada socijalista nije radila lose a dokaz za to je sto mnogi od njih glasaju za Felipe Gonsalesa" (1993).
"U Jugoslaviji smo svi tesko pogresili. Greska Ujedinjenih nacija je bila u tome sto je ceo problem videla kao cisto ljudski sukob, Evropska unija je imala mnogo dilema u pogledu razbijanja jedne zem lje kada je opsta tendencija bila ocuvanje drzava, Amerikanci takodje dugo nisu imali jasno definisanu politiku" (jun 1997).
"Teza o izvesnom zamoru medjunarodne zajednice Bosnom je verovatno tacna, ali je objasnjiva cinjenicom da je nemoguce odrzati istu tenziju u ratu i miru. Bez svakodnevnih prizora ratnih strahota prit isak javnosti na sopstvene vlade znatno je manji ali nema sumnje da je Bosna, kao tema od izuzetnog znacaja za Evropu, i dalje i te kako prisutna u svesti svih" (juli 1997).
"Ako bi se ratni sukobi obnovili, bila bi to velika diskreditacija Evropske unije i NATO, nesto veoma dramaticno i opasno za bezbednost svih Evropljana" (juni 1997). "Odluka Ustavnog suda Republike Srpske o ponistavanju odluke predsednice Biljane Plavsic o raspustanju Parlamenta i sazivanju izbora doneta je pod pritiskom" (avgust 1997).
"Odrzavanje izbora za lokalne organe vlasti bice nemoguce bez pune demokratizacije medija" (avgust 1997).

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /