Na telefonskoj liniji Stiv Voker, bivsi zvanicnik Stejt dipartmenta i osnivac Instituta za Balkan u Vasingtonu

Bela kuca mora promeniti stav prema Bosni i Hercegovini i odlucnije se suprotstaviti Milosevicu i njegovim saveznicima. SAD moraju prestati da gledaju na predsednika SRJ kao na saveznika i konacno sh vatiti da je on glavni problem i najodgovornija osoba u Bosni

Sofija Kordic

Gospodine Voker, mnogi promatraci govore o mogucoj podeli RS. Da li tamosnja borba za vlast uistinu moze dovesti i do toga?

- Ostaje da se vidi kako ce se u celoj stvari poneti vojska Republike Srpske i sta NATO uistinu zeli uciniti na terenu kako bi se situacija u RS promenila i izvan okvira Banjaluke. Plavsiceva ima ogr anicenu vlast za sada, a pitanje je da li ce joj NATO i dalje pomagati u konsolidaciji i onoga sta vec ima kao i u nastavku celog procesa. Ne treba zaobici ni pitanje sudbine Brckog. Mnogi zaboravlja ju na ovaj problem dok traje borba za vlast u Republici Srpskoj, a upravo Brcko moze pridoneti i njenoj fizickoj podeli.

Dok vojnici Sfora cuvaju policijske stanice i saradjuju sa liderima opozicije na uspostavljanju alternativnog centra moci u Banjaluci, i domaci i strani promatraci izrazavaju zabrinutost zbog mog ucih rizika. Slazete li se s njima?

- Svaka vojna intervencija ukljucuje i rizik. Problem sa americkom i uopste, politikom zapadnih sila, zbog cega je uostalom i Dejtonski sporazum na mrtvoj tacki, je sto se oni nisu voljni suociti s r izikom. Nesto se ipak menja i smatram da je Klintonova administracija shvatila da su rizici koje donosi neangazovanje veci od rizika angazovanja. NATO je poduzeo neophodnu akciju ogranicavanja Karadz iceve kontrole nad odredjenim podrucjima u RS, ali moramo biti svesni da se ovde radi o zamenjivanju jednog ekstremnog ultranacionaliste, zagovaraca etnickog ciscenja i genocida s drugim koji je manj e korumpiran.Gospodja Plavsic nije nicim pokazala da bi na primeni Dejtonskog sporazuma i na povratku izbeglica kucama ucinila vise od Karadzica. Pokusaji ogranicenja Karadzicevog utjecaja i moci ne mogu zameniti potrebu za Karadzicevim hapsenjem i odvodjenjem u Hag. Naravno da to vazi i za Ratka Mladica i ostale optuzene bosanske Srbe. Dok se to ne ucini i dalje cemo se susretati s neuspesima i NATO-a i americke politike u Bosni.

Zasto, po Vasem misljenju, Sjedinjene Drzave i medjunarodni posrednici zdusno podrzavaju Plavsicevu?

- Smatram da Sjedinjene Drzave podrzavaju gospodju Plavsic jer mozda, pomalo naivno, veruju da ce tako izbeci poduzimanje robustnijih akcija za uklanjanje Karadzica i za prisiljavanje bosanskih Srba na primenu Dejtonskog sporazuma, posebno na povratak izbeglica i slobodu kretanja. Mislim da je to naivno i da bi Sjedinjene Drzave morale shvatiti da menjaju jednog ultranacionalistu za drugog. I A mrikanci i NATO bi morali uciniti daleko vise ako ne zele obnavljanje sukoba u Bosni i potpuni kolaps mirovnog sporazuma.

Gospodine Voker, pre nekoliko godina ste napustili Stejt dipartment, u znak protesta protiv americke politike prema Bosni. Smatrate li da Sjedinjene Drzave i medjunarodna zajednica sada imaju jas nu strategiju u Bosni?

- Ne, nema jasne strategije i jos uvek mislim da Klintonova administracija reaguje na pritiske i trazi najogranicenije moguce akcije kako bi se sprecio najgori moguci scenario, odnosno obnova rata. M orali bi imati jasnu strategiju koja kaze: "Mi ne odlazimo iz Bosne slijedeceg juna, otici cemo kada izvrsimo odredjene zadace, a to su hapsenje optuzenih za ratne zlocine, povratak izbeglica svojim kucama, sloboda kretanja sirom zemlje i odrzavanje slobodnih i postenih izbora". NATO bi morao shvatiti strategiju uspeha u Bosni, a ne kao do sada strategiju izlaska iz zemlje. Za tako nesto ne vidi m nikakve indicije. Ono sto se trenutno desava je ulazak u sve brojnije akcije, ali bez strategije. Verovatno cemo u Bosni ostati dugo, a necemo postici osnovne ciljeve.

Mnogi domaci i strani posmatraci ocekuju da bi Karadzic mogao upotrebiti silu da zaustavi Plavsicevu. Kako gledate na ovu mogucnost, posebno u kontekstu aktivne podrske Sfora predsednici Plavsic?

- Smatram da je moguce da Karadzic i njegove pristalice pribegnu sili, jer osecaju sve jacu pretnju nad glavom. Bit ce interesantno videti da li ce silu upotrebiti direktno protiv Plavsiceve i njenih pristalica sto bi moglo biti rizicno. Mozda ce pokusati isprovocirati sukob sa Federacijom BiH kako bi odvratili paznju sa unutrasnjih sukoba u Republici Srpskoj i ponovo okupili ljude oko zastave i ultranacionalista sa Pala. Bez obzira na to sta se moze dogoditi, kljucno je da NATO i Sjedinjene Drzave pokazu odlucnost kada je u pitanju hapsenje Karadzica. Pokusaji ogranicenja Karadzicevog utj ecaja i moci ne mogu zameniti potrebu za Karadzicevim hapsenjem i odvodjenjem u Hag. Naravno da to vazi i za Ratka Mladica i ostale optuzene bosanske Srbe. Dok se to ne ucini i dalje cemo se susretat i s neuspesima i NATO i americke politike u Bosni.

SAD podrzavaju sporazum koji je Milosevic potpisao, u protivnom ce SRJ i dalje biti izolovana. Kako Vi vidite njegovu ulogu i utjecaj?

- Milosevic je kljuc za celu krizu. Milosevic ju je pre mnogo godina zapoceo i orkestrirao i on je jos uvek najodgovornija osoba za ono sta se dogadja u Bosni na podrucju pod kontrolom bosanskih Srba . Milosevicu nije u interesu da pomogne Sjedinjenim Drzavama ili Dejtonskom sporazumu. On je samo zainteresovan za jacanje kontrole i vlasti koju ima nad Velikom Srbijom koju je stvorio kroz ovaj rat . Mi ne bi smeli od Milosevica traziti da nesto ucini, vec mu zapretiti jos vecom izolacijom, sankcijama, robustnijim akcijama itd. Moramo ga prestati gledati kao saveznika ili potencijalnog savezni ka i konacno shvatiti da je on problem.

Da li je novi Stejt dipartment na celu s gospodjom Olbrajt u stanju promeniti dosadasnje stajaliste?

Stajaliste mora promeniti Bela kuca. Gospodja Olbrajt je do sada pokazala da ne moze promeniti Klintonov stav prema Bosni i Hercegovini. Sve dok predsednik Sjedinjenih Americkih Drzava ne shvati sta se uistinu dogadja tamo i da Sjedinjene Drzave moraju biti odlucnije u suprostavljanju Slobodanu Milosevicu i njegovim saveznicima u Bosni, proces podele ce se nastaviti i mogucnost novog rata ce bit i sve veca. Na zalost, ne vidim nikakvih indicija da je predsednik Klinton posljednjih godina donio dramaticne promene.

Gospodine Voker, Bosnu uskoro cekaju izbori. Moze li se posle njih ocekivati nesto novo, ima li nekih mogucnosti za to?

- Te mogucnosti se svode na razlicite tipove nacionalista povezanih sa jednim ili drugim ultranacionalistickim liderom, Plavsicevom ili Karadzicem. Izbori ce i ovaj put biti neslobodni i neposteni. R epublika Srpska je policijska drzava i izborni rezultat ce ratifikovati i legitimizovati etnicko ciscenje i dati moc onima koji ne primenjuju Dejtonski sporazum.

(Radio Free Europe)