Mediji u Republici Srpskoj

Nakon svega medijski prostor nasao se u paradoksalnoj situaciji, tj. da na istoj frekfenciji egzistiraju dva drzavna medija, onaj sa Pala - koji pokusava da zatre i ime Biljane Plavsic i kojemu je u poslednje vreme najomiljenija kovanica "instrument Plavsic", i onaj iz Banjaluke, koji se trudi da novinarskoj porofesiji koliko-toliko sacuva obraz

Slobodan Vaskovic

Republika Srpska je jos cela, ali iz dva dela, ostro suprotstavljena jedna drugom, bar kada su mediji u pitanju. Radi se, naravno, o SRT koja je do pre neki dan bezrezervno podrzavala varijantu sa Pa la. U borbi za "ispravne ciljeve" rukovodstva sa Pala uredjivacki kolegij ove kuce, koji stoluje u "prestonici", nije prezao ni od najtezih kvalifikacija na racun Plavsiceve. Vrhunac ove price bilo j e stavljanje Plavsiceve uz Benita Musolinija, u spotu koji se danima vrtio na SRT, na celu fasistickih trupa pojacanih Sforom. U kampanji protiv predsednika Republike ucestvovali su i novinari banjal uckog studija ove kuce, doduse kao puki citaci nepotpisanih komentara upucivanih sa Pala. Ipak se mora kazati da su i sami svojim pojavljivanjem na ekranu davali legitimitet politici kuce. Istine rad i krajem jula pet urednika ovog studija odbilo je da i dalje ucestvuje u "pljuvanju bez granica", ali su nakon sedam dana dovedeni u red i stavljeni u isti stroj u kojem su i bili. Ucinio je to Mirko Cabrilo, covek Momcila Krajisnika zaduzen za SRT. Pomenuti urednici nastavili su da rade usput saljuci dopise protesta na Pale koji su tamo tretirani kao dobra sala. Presudan momenat u radu ove informativne kuce bilo je zauzimanje (oslobadjanje) CJB Banjaluka od strane majora Dragana Lukaca i njegovih ljudi vernih predsednici Plavsic, a potom i od Sfora (19. avgu st). Kada su sve banjalucke stanice policije iskazale lojalnost novopostavljenom rukovodstvu odanom Plavsicevoj i novinari banjaluckog studija su videli da je vrag odneo salu i "u hipu su shvatili" d a se protiv neprofesionalizma i prljavstine moze boriti i strajkom, a ne samo sterilnim dopisima. Odjednom su svi preko noci postali visoki profesionalci kojima je objektivna informacija svetinja i k oji bi pre zivot dali nego sto bi neobjektivno izvestavali. Cak su se pojavili na mitinzima citajuci svoje zahteve i trazeci podrsku istog onog naroda kojem su do juce govorili da je "zavedeni sledbe nik odmetnute predsednice".

Licemerno ili ne tek nakon zauzimanja (oslobadjanja) predajnika SRT na Kozari, a potom i kod Doboja i Bijeljine radnici Banjaluckog studija poceli su da emituju program nezavisan od studija na Palama , isticuci da ne zele istupiti iz sistema SRT i zalazuci se za jedinstvo RS. Mora se priznati, program koji se sada emituje a doseze do Zvornika, mnogo je profesionalniji i objektivniji u odnosu na s ve ono sto se moralo gledati protekla dva meseca. Istovetna situacija desila se i radijskom studiju u Banjaluci. Oba ova studija vodi kolegij urednika na cijem celu je Radomir Neskovic, zamenik gener alnog direktora SRT-a, jedan od osnivaca SDS iz koje je istupio pre nekoliko dana.

Nakon svega medijski prostor nasao se u paradoksalnoj situaciji, tj. da na istoj frekfenciji egzistiraju dva drzavna medija, onaj sa Pala - koji pokusava da zatre i ime Biljane Plavsic i kojemu je u poslednje vreme najomiljenija kovanica "instrument Plavsic", i onaj iz Banjaluke, koji se trudi da novinarskoj porofesiji koliko-toliko sacuva obraz.

Sto se tice ostalih elektronskih medija jedino jos Radio Sveti Jovan, ciji je vlasnik Sonja Karadzic, pokriva celu teritoriju RS, ali kako slusanost tog radija nije bog zna kakva time je i njegov uti caj na javno mnjenje nevelik.

Od novinskih kuca najznacajnije su svakako one drzavne - "Oslobodjenje" koje izlazi jednom sedmicno, te "Glas srpski", jedina drzavna dnevna novina u RS. Uredjivacka politika ovih kuca je na liniji P ala, s ovim sto je "Glas srpski" donekle korigovao pisanje nakon sto je CJB presao u Plavsickine ruke. Tirazi ovih listova su minorni ("Glas srpski" 1.800 primeraka, "Oslobodjenje" 6.000 primeraka ta ko da se o njihovom prevelikom uticaju na citaoce ne moze govoriti.

Veoma je bitno da u istocnom delu RS, na potezu od Zvornika do Trebinja, ne postoje drugi mediji osim navedenih koji jednostrano informisu javnost. To bi u kontekstu daljeg zaostravanja i produbljenj a krize moglo dovesti do nesagledivih posledica, pa i one nedaj boze najgore - cepanja, ne samo medijskog, RS na dva dela. U prilog ovome govori i cinjenica da u istocni deo RS ne dolazi cak ni boegr adska stampa sem "Politike" i "Vecernjih novosti" cime je informativna blokada potpuna.

U zapadnom delu RS dva najjaca centra su Bijeljina i Banjaluka. Gradjani Bijeljine mogu da prate skoro sve beogradske medije, kako pozicione tako i opozicione, te mogu dobiti realnu sliku o desavanjima u svojoj zemlji. Sto se same Banjaluke tice, ni tu gradjani nisu uskraceni za dovolja n broj informacija, pre svega zahvaljujuci alternativnim medijima. Tu je pre svih NTV Banjaluka za koju se smatra da je pod patronatom SPRS, ali koja je svojim zaista objektivnim informacijama pokaza la da ovu kucu vode istinski profesionalci. Gradjanima su putem ovog medija prezentovani stavovi i jedne i druge strane - pa neka sami prosudjuju. Na toj liniji je BEL TV sa nesto slabijim kadrom, al i ipak dovoljno brojnim da pokrije najznacajnija desavanja u gradu. Od radio-stanica najslusaniji je BIG Radio. Iako ne sasvim otvoreno, ovaj radio se stavlja na stranu Pala, pa mu je u jednom trenut ku pretilo desavanje naroda. Iako mu je rejting prilicno pao BIG Radio je i dalje najslusaniji u gradu. Dva nezavisna radija - NES i Nezavisni radio BL su u povoju i o njihovom bitnijem uticaju se ne bi moglo govoriti.

Od znacajnijih alternativnih banjaluckih listova tu je dvonedeljnik "Reporter", valjda najbolja novina u RS. Urednistvo ovog lista sublimira desavanja i u vidu autorskih tekstova pruza prilicno jasnu sliku o desavanjima u RS. Najcitaniji list u Banjaluci svakako su "Nezavisne novine", kao dnevno izdanje pretezno popunjeno agencijskim vestima, tako i nedeljno u kojem pisu poznata pera iz SRJ i RS . Za urednistvo ove kuce od pocetka krize nije bilo dileme - Plavsiceva je u pravu. Tim vise jer je ova novina od svog pojavljivanja na jelovniku redovno imala SDS i rukovodstvo sa Pala.

Jos nekoliko listova izlazi u Banjaluci - "Banjalucke novine", "Prelom", "Krajiske novine", a moze se pronaci i dobojska "Alternativa". O pisanju ovih listova najbolje govore reci Gordana Matraka, gl avnog i odgovornog urednika "Glasa srpskog": "Doslo je dotle da je 'Glas srpski' jedina opoziciona novina u Banjaluci."

Duhovito, cinicno i istinito.

Gradjani Banjaluke mogu na kioscima kupiti i sva beogradska izdanja, izuzev "Nase Borbe", dnevne i nedeljne stampe, cime se informativni krug u ovom gradu zatvara.