Kockar i gubitnik Republike Srpske

Karadziceva ladja, kojom jos uvek upravlja licno, ima tri palube. Prva i najvaznija je MUP RS, za koji tvrde da je sastavljen od 20 hiljada ljudi. Samog Karadzica danonocno cuva 250 ljudi. Druga palu ba Karadziceve ladje je SRT, treca je - SDS. Masovnim napustanjem clanstva ove stranke, pod vodjstvom Biljane Plavsic, SDS je dovedena u stanje letargije. SDS, ukoliko izgubi elektronske medije, pret i opasnost da u najskorije vreme kolabira

Ljiljana Kovacevic

Bivsi predsednik RS Radovan Karadzic je, kao Cezar svojevremeno, bacio kocku. Sudeci prema poslednjim desavanjima u RS tesko je poverovati da ce uspeti, kao nadahnuce mu, da predje Rubikon; cak ni pa ljansku Miljacku.

"Los je kockar onaj koji na kocku stavlja i vlastiti zivot, a Radovan je upravo to ucinio", kaze jedan od nekadasnjih bliskih Radovanovih saradnika i dodaje: "Onoga trenutka kada je faksom u Beograd prosledio svoj potpis na Dejtonski sporazum Karadzic je sebi odrubio glavu. U samoubistvu su mu pomogli Momcilo Krajisnik i Aleksa Buha, dok se Milosevic odmakao, jer je u principu protiv suicida".

I zaista ovim postupkom Radovan Karadzic je sam sebi otvorio vrata Haga (buduci da je pesnik mozemo slobodno reci i Hada). Svet, u tom trenutku nije bio spreman da sudi Karadzicu, ma koliko se deklar ativno zalagao za to. U to vreme medjunarodna zajednica zadovoljila se stavljanjem Karadzica pod stakleno zvono po kojim su mogli da udaraju koliko su hteli, bez vece opasnosti da ce ga povrediti.

Zvono uvek za nekim zvoni

"Karadzic me vec odavno podseca na paravan iza kojeg su njegovi poltroni od kojih je svaki sam za sebe srpski narod pa im, shodno tome, onaj pravi narod i ne treba, niti on za njih bilo sta znaci osi m dobre sirovine preko koje se moze steci dobit", tvrdi bivsi SDS-ovac s pocetka price i dodaje da Karadzic u takvom okruzenju i nije mogao imati druge procene sem one o vlastitoj velicini. Ovaj bivs i pripadnik stranke na vlasti jos ce ustvrditi da su Karadzic i njegova okolina glava koja se odvaja od tela i pokusava da zazivi sama za sebe. Ali kako nema dotoka sveze krvi tesko da ce joj bilo ka kva transfuzija pomoci. Zatvoren u mikrosvetu glave iz kojeg mu vise izlaska nema, Karadzic cini drugu fatalnu gresku i za predsednika RS promovise Biljanu Plavsic, koja je po zamisli njegovog establ ismenta trebala i morala biti deo namestaja na sceni RS kojem su Liliceva ovlascenja samo pusti snovi. Greska je utoliko veca jer je Plavsiceva, buduci bez oraha u dzepovima i iskreni nacionalista, o stala u svom narodu na koji je Karadziceva svita zaboravila, a koji uprkos svim prirodnim zakonoma jos uvek dise, mada se ropac vec dobrano cuje. Uverivsi se na primeru pokojnog prof. Nikole Koljevica da revolucija jede svoju decu, i uverena da je i njoj na kraju namenjeno da bude pojedena, Plavsiceva se odlucila da uzvrati udarac ne libeci se pomoci stranog faktora koji na ovim prostorima jos slovi kao "mrski neprijatelj i okupator". Udarila je iznenada i snazno i hrabrost joj se isplatila - glava je naprsla bez mogucnosti da se ikada vi se oporavi, bar ne u celosti.

"Biljani se najmanje isplati da Karadzic ode u Hag, jer bi se na njegovu auru mucenika digli svi oni koji su kompromitovani iz Radovanovog okruzenja i ona bi bila porazena. Njoj i dalje najvise odgov ara njegov odlazak iz zemlje koji je Radovan odbio. I pogresio", tvrdi nas sagovornik.

Mada zvuci paradoksalno, Radovan Karadzic nije mlinski kamen o vratu Biljane Plavsic, vec o vratu Slobodana Milosevica i njegove personifikacije na ovim prostorima - Momcila Krajisnika.

"Milosevic i Karadzic bili su u dobrim odnosima, a puklo je kada je Velibor Ostojic nagovorio Radovana da SDS prosiri na sve srpske zemlje jer je "on Bogom dan da vodi vaskoliki srpski narod", kaze o vaj bivsi clan SDS i podseca: "Radovan je tada bio veoma popularan i Milosevic se ozbiljno uplasio da mu ovaj ne dodje glave. Taj strah mu nikada nije u potpunosti oprostio, a plasi ga se i sada jer se Karadzic oteo kontroli i naterace ih, Milosevica i Krajisnika, ili da ga silom odvedu van zemlje, ili da ga isporuce u Hag. Postoji treca opcija, ali o njoj necu."

Prema recima ovog poznavaoca prilika u vrhu, Biljana Plavsic je svesna ove situacije i mirno ceka njeno razresenje, ogradjujuci se od bilo cije primisli da ona zeli Karadzica isporuciti Hagu, jer o t ome ne zeli ni razgovarati s predstavnicima medjunarodne zajednice.

"Karadzic je ljut na Krajisnika jer ovaj nije uspeo da 'obradi' Plavsicevu. U potpunosti je preuzeo brod u svoje ruke i kormilarice njime do kraja. Bojim se da ce na brodu ostati sam. Moram reci da j e on, ipak, veliki tragicar, jer nije svestan da je zrtva svog okruzenja", kaze nas sagovornik.

Karadziceva ladja, kojom jos uvek upravlja licno, ima tri palube. Prva i najvaznija je MUP RS za koji tvrde da je sastavljen od 20 hiljada ljudi. Samog Karadzica danonocno cuva 250 ljudi pod komandom Milutina Erakovica, policijskog pukovnika rodom iz Crne Gore. U najblizem Radovanovom okruzenju je deset ljudi, njegovih pratilaca od pocetka rata, kojima komanduje Dragan Bojic. Tu je i specijalna brigada za antiteroristicka dejstva kojom komanduje Goran Saric. Nad svima njima donedavno je bio Dragan Kijac, ministar unutrasnjih poslova, kazu, Karadzicev covek od poverenja No 1.

Ali prva paluba Karadzicevog broda je pretrpela velika ostecenja, amputiranjem banjaluckog MUP-a i ostalih CJB u Krajini od strane Biljane Plavsic i uz nesebicnu pomoc Sfora i IPTF. MUP se u citavoj zemlji ljulja i nakon sto je Plavsiceva imenovala novog prvog coveka policije Marka Pavica (narodni poslanik i clan GO SDS) tesko je poverovati da ce Kijac (nakon poslednje sednice raspustenog parlam enta imenovan za potpredsednika vlade za unutrasnja pitanja) moci da ga zadrzi pod svojom kontrolom, tim vise jer su njegovi pripadnici, po principu suncokreta, poceli da se okrecu ka novom svetlu - Biljani Plavsic. To je vec prirodna pojava.

Vazna stavka u MUP RS je Sariceva specijalna brigada za ATD, doduse okrnjena odlaskom majora Dragana Lukaca i njegovog sestog odreda. Sfor i IPTF su je i tako okrnjenu sasvim ozbiljno shvatili kao re spektabilnog protivnika i pokusavaju je onemoguciti podvodeci je od "regularne vojne formacije iz Aneksa 1A Dejtonskog sporazuma", a u skladu s odlukom o reorganizaciji policije. Bolje receno, stavlj ena je van zakona.

Kontrolom baze ove jedinice u ritmu non-stop Sfor je ovu brigadu prakticno paralizovao i onesposobio njeno delovanje, pa bi u slucaju lova na Radovana Karadzica ova jedinica bila de facto neupotreblj iva.

Cini se da je Karadzicu ostalo onih 250 Erakovicevih ljudi "od kojih bi se vecina razbezala kada bi ugledala SAS-ovce", tvrdi jedan od bivsih Karadzicevih pratilaca. Ovakva misljenja mogu da budu ten denciozna, ali i ne moraju.

Druga paluba Karadziceve ladje je SRT. Ovaj medij je skoro dva meseca bio monolitan i stavio se na Radovanovu stranu. Knjizevnik Miroslav Toholj, direktor SRT-a, Karadzicev covek broj dva, ne preza n i od najtezih kvalifikacija i uvreda na racun predsednice Plavsic i medjunarodne zajednice. Mogucnost torpediranja ovog dela broda nije imala toliko predsednica Plavsic koliko medjunarodna zajednica. Uveliko se pominjalo uvodjenje protektorata nad SRT. U medjuvremenu, protiv politike rukovodstva SRT zahtevajuci postovanje profesije i objektvino i nepristrasno informisanje i tako sami torpedovali propagandnu masineriju SRT-a sa Pala. Tako je i ovaj, doskoro netaknuti, deo Karadzicevog broda nakrnjen i njemu je sada ostalo da se hvata za iverje, vec razbucane, trece palube - SDS.

Masovnim napustanjem clanstva ove stranke, pod vodjstvom Biljane Plavsic, SDS je dovedena u stanje letargije. SDS ukoliko izgubi elektronske medije preti opasnost da u najskorije vreme kolabira. Oves tali jezik i prazna retorika celnika ove stranke ne mogu vise nikoga ubediti u svetost SDS, pa cak ni ona bozja bica koja bezrezervno veruju svemu sto SRT objavi. Jer je tu jedino ALI. To ALI su nj ihove komsije i sugradjani koji su preko noci postali finansijski giganti i cinili i jos cine ono sto smo pomenuli. Opste je poznato da je RS drzava gradica u kojima svako svakoga poznaje i svako o s vakome sve zna.

Tesko da iko od celnih ljudi ove stranke moze spreciti njeno osipanje, a kamoli mobilisati mlade i nekompromitovane kadrove. Aleksu Buhu smatraju potrosenim i posteni i neposteni. Posteni jer su mu v erovali, a neposteni jer mu nikada nisu verovali. Ex predsednik Skupstine Dragan Kalinic, uz cije ime se vezuje pet apoteka u Beogradu ima tesko komunisticko i reformisticko breme iz proslosti koje ga cini posve neozbiljnim kao politicara. Tim vise, sto su ovom politickom kameleonu najdrazi stavovi ljudi iznad njega pa se u svakoj prilici trudi da ih prenese kao vlastite.

Momcilo Krajisnik, ubedljivo najjaci clan ovog trilinga, valjda je po prvi put u svojoj politickoj karijeri dopustio da bude prevaren i isteran na cistinu gde ne duvaju, po njega, dobri vetrovi. Prvo je otrcao do Beograda da Holbruku i Milosevicu obeca da ce se Karadzic manuti corava posla, na sta mu je Radovan odgovorio vrelom pljuskom jos isto vece u vidu zestoke kampanje u korist svog imena, a putem SRT. Drugi samar Krajisnik je opalio sam sebi rekavsi Gelbardu da je sudija Jovo Rosic dobar clan GO SDS. Nakon Rosiceve izjave da je pretucen pre zasedanja Ustavnog suda, jer se sumnjalo da ce podrzati Plavsickinu odluku o raspustanju Narodne skupstine, Gelbard i ostali su jedino mogli zakljuciti da je normalno da se clanovi SDS premlacuju. To se na Zapadu zove krsenje ljudskih prava i za njih tu pardona nema.

Jos jedna stvar zbog koje Krajisnik ne moze spreciti osipanja SDS je veoma bitna. Krajisnika se clanovi te stranke boje, a kada se nekog plasis prirodno je da ga prvom zgodnom prilikom i napustis. Zg odna prilika zove se Srpski narodni savez i podrska medjunarodne zajednice Biljani Plavsic. Krajisnik, koji se pored Buhe i Kalinica, oseca i te kako usamljenim, dodje li u situaciju da bira izmedju Karadziceve i svoje koze, procenice da je vlastita, ako ne kvalitetnja, sigurno srcu bliza. Tako se, sudeci po svemu, Karadzicu kao bumerang vraca pogresna kadrovska politika koju je godinama vodio. (Slicno kao i Ustav koji je po svojoj meri krojio.)

Sto se pak Milosevica (Karadzicevog patrona) tice, on vec odavno slovi kao covek kojemu je svojstveno da skinute glave tretira kao ekonomske uspehe. S tim najozbiljnije racunaju i medjunarodna zajedn ica a i sam Radovan Karadzic.

Zavrsni udarac

Odbacujuci i stap i sargarepu, s verom da ce narod RS jos jednom zaleci iza njega, Karadzic zestoko gura prst medjunarodnoj zajednici u oko i time, izgleda ovaj put definitivno, sebi sirom otvara vra ta pakla. Jos jedna pogresna procena, fatalna, jer u ovoj drzavi je bar jedno sigurno - narod nece vise da ratuje ni za koga, pa ni za Karadzica. Pogotovo jer je VRS, mozda nejaka, ali ipak instituci ja od ugleda, odbila Krajisnikove pozive i ostala na strani predsednika drzave.

Realno je postaviti pitanje - Da li ce medjunarodna zajednica sa SAD na celu, cija je sujeta i te kako povredjena Karadzicevim postupcima, da mu omoguci da stigne do Haga buduci da on taj put svojim iracionalnim ponasanjem, premda Dajhman tvrdi suprotno, sam krci i sam poplocava?

Najverovatniji odgovor je da se medjunarodna zajednica ipak nece odluciti na ovaj korak, ali ne zbog mogucnosti da se njeni gradjani sa ovih prostora vracaju kuci u plasticnim vrecama (pod pretpostav kom da ce se onih 250 Radovanovih momaka zestoko boriti). Pre ce biti da ce taj posao prepustiti Milosevicu i Krajisniku kako bi proverili njihovu lojalnost, odnosno, privrzenost Dejtonskom sporazumu .

LJ. K.