Americka pozicija oko krize u RS

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Ta americka gledanja na paljansku "K mafiju" (Karadzic, Krajisnik, Klickovic, Kijac) i Biljanu Plavsic, razume se, ni izbliza nisu sasvim crno-bela i tu je istini ponajblizi bio "Njuzvik" u poslednje m broju sa konstatacijom da su se SAD i Zapad, uopste, opredelili za manje od dva zla medju bosanskim Srbima

Dzejms Rubin nije sastavio jos ni mesec dana na mestu pomocnika drzavnog sekretara SAD za javne poslove, gde su mu glavni posao brifinzi za izvestace iz Stejt departmenta (na taj polozaj dovela ga je Medlin Olbrajt iz NJujorka, gde je bio njen politicki savetnik pri misiji u UN). Kao novajliji na tom mestu ta svakodnevna suceljavanja sa domacim i stranim novinarima daju mu prilke za raznorazne k ikseve i prateca izvinjavanja - pri cemu je poslednjih dana ucestao lapsus u vidu formulacije "drzava bosanskih Srba". Kad god mu se omakne ta za ovu sredinu bogohulna sintagma, Rubin se na brzinu is pravlja i trazi da se zaboravi to sto je prethodno rekao i da u stenogram sa brifinga udje "pravilna formulacija": srpski entitet u okviru Bosne i Hercegovine.

Sto se tice spouksmena i njegovih brifinga sa korekturama, to bi se dalo preziveti i nekako regulisati. U Vasingtonu, medjutim, nadlezni muce jednu drugu i mnogo ozbiljniju muku: kako obezbediti da t aj entitet prekodrinskih Srba postane sastavni i punopravni deo zajednicke bosanske drzave - prema mustri koju su oni pre dvadesetak meseci nametnuli u Dejtonu Milosevicu, Tudjmanu i Izetbegovicu?

"Da li, mozda, imamo neku alternativu?!" - odgovorio nam je nedavno pitanjem jedan visoki funkcioner Stejt departmenta, na pitanje sta je to ucinilo da SAD pocnu ovako aktivno i bezrezervno da guraju Biljanu Plavsic kao bogom danog bosanskosrpskog barjaktara na putu u svetlu dejtonsku buducnost. Ovaj nas razgovor vodjen je bio pre tri nedelje, a posle toga doslo se dotle da se predstavnici ameri cke vlade na svakom koraku maltene kunu u gvozdenu ledi iz Banjaluke kao "doslednog borca za dejtonski sporazum, demokratiju i vladavinu zakona" u Republici Srpskoj.

Ta americka gledanja na paljansku "K mafiju" (Karadzic, Krajisnik, Klickovic, Kijac) i Biljanu Plavsic, razume se, ni izblizu nisu sasvim crno-bela i tu je istini ponajblizi bio "Njuzvik" u poslednje m broju sa konstatacijom da su se SAD i Zapad, uopste, opredelili za manje od dva zla medju bosanskim Srbima, po principu "Biljana Plavsic je, mozda, puna predrasuda prema Muslimanima i ratni huskac, ali ona se bori protiv nekog ko je jos gori - i NATO-u to odgovara".

Nimalo se ne bi trebalo zavaraviti da vasingtonski pragmaticari ne pamte novembar 1995. i sadasnju predsednicu RS koja je u to vreme bila javni i ogorceni protivnik sporazuma s kojim su se Milosevic, Krajisnik i Buha vratili iz Dejtona. To se pamti i neretko pominje (narocito u konsultacijama iza zatvorenih vrata), ali to je bila onda - a sad su naisla druga vremena. Vremena, kad se taj mirovni ugovor pretace u praksu i kad se Biljana Plavsic neopozivo afirmisala kao glavni izvodjac radova na poslovima koje su SAD i Britanija pripremili za srpsku stranu u Bosni. Kad se iskazala (posluzimo s e jos jednim citatom "Njuzvika" ) kao "realist koji shvata da njena Republika Srpska mora da se povinuje dejtonskim odredbama kako bi izbegla ubistveni ekonomski bojkot Zapada i kad je, osim toga, po kazala - da ona nije Radovan Karadzic".

Plavsickin prethodnik i mentor na predsednickoj poziciji u RS doveo je poslednjih meseci sebe u situaciju da se afirmisao i izdvojio kao nezaobilazni faktor u operaciji ubrzanijeg uklanjanja prepreka sa dejtonskog puta. U operaciji koju je Medlin Olbrajt pocela proletos sa zaduzenjem da se taj posao posto-poto obavi do juna '98, kad bi americki momci (i devojke) trebalo da se vrate iz Bosne - a Klinton pokrene mehanizam kampanje ciji je cilj oduzimanje republikancima prevlasti u kongresnom Senatu i Predstavnickom domu, uz paralelne pripreme za novembarske izbore 2000. kojima bi se za njegov og naslednika u Beloj kuci doveo sadasnji potpredsednik Albert Gor.

Dejtonska BiH predstavlja jednu od najvaznijih spoljnih kockica u tom vasingtonskom mozaiku, s tim sto je u toj balkanskoj jednacini sa vise nepoznatih problem nerealizovanih haskih poternica vremeno m apsolutno izbio u prvi plan. Ali, dok Ratka Mladica, Daria Kordica i desetine ostalih sa tog crnog spiska, retko kad da iko vise pominje. Radovan Karadzic je uspeo (prevashodno sopstvenim zaslugama , u ovom periodu kad je trebalo da se zavuce u misju rupu) da se afirmise kao neprikosnoveni broj 1 na svim spiskovima - i sad se doslo dotle da su sve strane saglasne da je njegovo izrucenje Medjuna rodnom tribunalu neophodan preduslov za deblokadu mirovnog procesa pokrenutog sporazumom iz Dejtona. Izuzetak u tome jedino je srpska strana, pri cemu je taj stav prema optuzbama za ratne zlocine jed no od retkih pitanja oko kojeg postoji saglasnost izmedju konfrontiranih politicara sa Pala i iz Banjaluke (a ni Beograd tu nije daleko, dok dedinjski vetar drugacije ne zaduva).

Obustava NATO lovostaja na Karadzica i ostale sa haskog spiska moze se ocekivati posle nastupajuce izborne sezone (lokalnih u oba b/h entiteta, 13. i 14. septembra i oktobarskih skupstinskih u RS) i Pentagon nikog ozbiljnijeg nije zavarao nedavnim demantijem informacije ovdasnje TV mreze ABC da su uveliko u toku obavestajne i ostale pripreme za poteru koju ce organizovati specijalci americke, br itanske i francuske armije. U medjuvremenu, uz pomoc muskulature Sfora, Biljana Plavsic pocela je postepeno da resava problem paljanske kontrole nad policijom, medijima i vojskom RS, mada to - kao st o se ispostavilo u cetvrtak u Brckom, Prijedoru i Doboju - ne ide ni lako, ni brzo, ni jednostavno, cak i kad se u toj operaciji neposredno angazuju americke i ostale "okupatorske snage".

Povremeni neuspesi i zastajkivanja na tom terenu nece, medjutim, uticati na odustajanje od te anglosaksonske strategije oko koje su se usaglasili "braca po materi" Bil Klinton i Toni Bler. Amerikanci nemaju bas nekakav poseban rejting sto se tice mikromenadzment udara i kontraudara u inostranstvu (Vijetnam, Avganistan, Grenada, Panama, itd), ali ih je eskalirajuca paljansko-banjalucka konfrontac ija dovela u situaciju da, bez veceg premisljanja, na teritoriji srpskog entiteta zaigraju svim ulogom na kartu Biljane Plavsic. Premda se u Vasingtonu nezvanicno priznaje da Karadzic (iza scene) i K rajisnik (kao zastupnik njegove linije u kolektivnom Predsednistvu BiH) i dalje vode na poene u mecu protiv Plavsicke, dugorocna racunica jasno pokazuje da se Klintonova administracija ovog puta opre delila za jednu svoju unosnu investiciju na Balkanu.

Evidentno je da ce se rascep i podele medju bosanskim Srbima vremenom samo uvecavati, sto ce imati za neminovnu pratecu posledicu dalje popustanje temelja njihove drzave. U medjuvremenu - ubrzano i v an ociju javnosti - uz americku pomoc dolazi do reorganizovanja, modernizacije i sveobuhvatnog jacanja muslimanskih oruzanih snaga u okviru armije Bosanske Federacije, tako da je vrlo za verovati da je Biljana Plavsic najozbiljnije shvatila upozorenje iz junskog susreta sa Medlin Olbrajt da bi eventualni krah Dejtonskog ugovora mogao da ima "katastrofalne vojne posledice" po bosanske Srbe. Odnosno, za one kojima je jasnije kad se cela ta stvar postavi obrnuto - da Republiku Srpsku spasava, kao takvu, samo Dejton. A da tog Dejtona nema i ne moze biti dok se svi optuzeni za ratne zlocine ne nadju u istraznom zatvoru u Hagu, dok se ne organizuju demokratski izbori na svim nivoima i sprovedu njihovi rezultati, dok se izbeglicama i prognanima ne omoguci bezbedan povratak kucama, dok se ne uspostavi vojna ravnoteza izmedju dva b/h entiteta i dok se ne prihvati i ne ispostuje medjunarodna arbitraza oko Brckog i prolazeceg posavinskog koridora. Haug.