Britanski predlog za izmestanje Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Bosnu

Prema "Opserveru", bivsi tuzulac Haskog tribunala Ricard Goldston u nezvanicnim razgovorima nije krio odusevljenje planom da se Karadzicu sudi u Tuzli, a ne u Hagu. Juznoafricki sudija je, naime, uve ren da bi za samo sudjenje bilo bolje da se odrzi u Tuzli, nego u Sarajevu, "posto se Tuzla u manjoj meri identifikuje sa vladajucom partijom medju Muslimanima - Strankom demokratske akcije

Ljiljana Nedeljkovic

Britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk izazvao je pravu pometnju izjavom da bi bivsem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadzicu moglo da se sudi i u Bosni, a ne u Hagu. Sef britanske dip lomatije smatra da nije vazno gde ce sud da zaseda, vec je bitno samo da se Karadzicu sudi, i to pred Medjunarodnim sudom za ratne zlocine pocinjene na tlu bivse Jugoslavije.

Kuk je objasnio da je na tu ideju dosao posle razgovora sa srpskim clanom Predsednistva Bosne i Hercegovine Momcilom Krajisnikom, sa kojim je nedavno razgovarao na Palama. Krajisnik je, veli Kuk, vel iki deo sastanka utrosio na to da sugerise na koje bi sve nacine Karadzic mogao biti izveden pred sud, a da ipak ne bude izrucen Haskom tribunalu.

Razmisljao je o mogucnosti video-linka. Sef britanske diplomatije je, kako pise "Opserver", stekao utisak da je "Krajisnikov kredibilitet ugrozen time sto je Karadzic i dalje na slobodi". Istina, u t ekstu se podseca da ideja o preseljenju sudjenja nije nikakva sustinski nova ideja. "Kukov predlog je na tragu plana o kome se iza scene u Hagu mnogo i ozbiljno raspravljalo", pise londonski nedeljni k.

Prema "Opserveru", bivsi tuzulac Haskog tribunala Ricard Goldston u nezvanicnim razgovorima nije krio odusevljenje planom da se Karadzicu sudi u Tuzli, a ne u Hagu. Juznoafricki sudija je, naime, uve ren da bi za samo sudjenje bilo bolje da se odrzi u Tuzli, nego u Sarajevu, "posto se Tuzla u manjoj meri identifikuje sa vladajucom partijom medju Muslimanima - Strankom demokratske akcije. "Opserve r" pri tom ocenjuje da Tuzla ima "izuzetnu tradiciju tolerancije prema svim nacionalnostima".

Nova laburisticka prica

Bilo je, doduse, i potpunog nerazumevanja. Da li je rec o diplomatskom nesporazumu izmedju sefa britanske diplomatije i visokog predstavnika medjunarodne zajednice za Bosnu Karlosa Vestendorpa, ili j e spanski diplomata pozeleo da Kukov predlog drasticno ublazi, ostaje da se vidi. Tek, cinjenica je da je Vestendorp u Mostaru izjavio da je britanski ministar samo predlozio otvaranje kancelarija tr ibunala u Bosni, a ne i odrzavanje bilo kog sudskog procesa u republici u kojoj su pocinjeni ratni zlocini. Nema, cini se, potrebe objasnjavati ni koliko je Kuk bio jasan u formulacijama, ni koliko d obro Vestendorp zna engleski. Izvesno je da nema ni govora ni o bilo kakvom jezickom nerazumevanju.

Laburisti jesu posebno osetljivi kada je rec o trosenju novca iz budzeta i za to imaju valjane razloge. Oni su proletos biracima obecali drzavu blagostanja bez povecanja poreza. Obecali su i razumnu pomoc siromasnim delovima sveta. Biraci su im poverovali i sada ih drze za rec. Vlada Tonija Blera je od torijevaca nasledila povoljnu privrednu situaciju i uopste nije nemoguce da svoje obecanje isp uni, ali nikako nije u poziciji da uludo traci novac.

Uostalom, upravo je u vezi sa Bosnom vlada novih laburista jasno stavila do znanja da joj nije nimalo svejedno kako se trosi novac koji ona daje na ime pomoci i da nece dozvoliti da se njenim sredstv ima finansiraju kriminal i politicka mafija. Digla se velika prasina kada je Kuk krajem jula u Sarajevu ukazao na problem zloupotrebe finansijske pomoci, raznih mahinacija i pronevera i isposlovao fo rmiranje komisije koja sve to treba da ispita.

Potom je ministar, na istoj turneji, jednostavno obavestio Zagreb da je Velika Britanija stavila veto na zajam Medjunarodnog monetarnog Fonda Hrvatskoj zbog nesprovodjenja Dejtonskog sporazuma, odnos no, odugovlacenja u izrucivanju optuzenih za ratne zlocine. Domacini su bili sasvim iskreno sokirani, ali Kuk nije ni trepnuo. Ako je suditi po poslednjim izjavama hrvatskih zvanicnika, u njihovom st avu prema Haskom tribunalu nesto se ipak promenilo. Sada govore o spremnosti, barem nekih optuzenih, da idu u Hag (istina, uslovljavajuci to utvrdjivanjem maksimalne moguce duzine pritvora) a Kukov p redlog su vise nego dobro razumeli i prihvatili.

Novi laburisti su isto tako osetljivi i kada je rec o efikasnosti. Godinama se o njima mislilo kao o neefikasnoj, zbog vezanosti za sindikate tromoj i glomaznoj partiji koja trosi ogromne kolicine no vca na razne skupe i sporo ostvarljive socijalne programe i reforme, od kojih na kraju citava zemlja osiromasi. Zato oni sada insistiraju na efikasnosti i racionalnosti. Cinici kazu da je Toni Bler n ajbolji nastavljac doktrine Margaret Tacer koja se, sasvim pojednostavljeno, moze svesti na kombinaciju Hajekove ekonomije i zapadnohriscanske filozofije. U takvom svetu sve su vrednosti merljive. Ne treba zaboraviti da je Robin Kuk jedan od tvoraca te nove laburisticke price, bas kao sto ne treba zaboraviti ni to da se od pocetka znalo da on ulazi u vladu; bilo je samo neizvesno da li kao minis tar finansija, ili kao ministar spoljnih poslova.

Razume se, bilo bi previse pojednostavljeno svoditi Kukov predlog samo na teznju ka racionalnosti; njegov predlog ima jos najmanje dve dimenzije. Jedna je pravno-politicka, druga psiholoska. Jos u sv om predizbornom manifestu novi laburisti su se zalozili za osnivanje stalnog medjunarodnog krivicnog suda koji ce voditi istragu i suditi u slucajevima genocida, ratnih zlocina i zlocina protiv covec nosti. Bude li se doveka odugovlacilo sa bosanskim procesima, bice tesko ubediti javno mnjenje u uticajnim zemljama u neophodnost osnivanja stalnog suda. S druge strane, Velikoj Britaniji bi veoma od govaralo postojanje tog suda jer bi time, makar posredno, osnazila svoju poziciju, pre svega u Evropi. Postupak u sudovima koje je Savet bezbednosti osnovao zbog Ruande i bivse Jugoslavije uglavnom p ociva na anglosaksonskom pravu.

Rasprsivanje mita

Psiholosku dimenziju Kukovog predloga neki analiticari vide u jedva prikrivenom nastojanju sefa britanske diplomatije da stvori razdor izmedju Krajisnika i Karadzica, cime neminovno slabi obojicu. Ni je, konacno, nimalo slucajno da se Kukov intervju pojavio 24. avgusta, u jeku sukoba Pale -Banjaluka, a u tom intervjuu ministar iznosi ideju koju je, navodno, dobio od Krajisnika, u razgovoru vodjen om 29. jula.

S druge strane, postoji jedna racunica koja ne mora, ali moze biti ispravna. Od Radovana Karadzica je stvoren mit, i Robin Kuk, kao najanaliticniji i po opstem uverenju najbriljantniji um medju brita nskim politicarima, to jako dobro zna. Kao Skotlandjaninu, nije mu, sigurno, strana ni uloga mitova u nacionalnoj svesti. Ako medjunarodna zajednica zaista zeli da se Karadzicev uticaj smanji (drugo je pitanje da li je taj uticaj zaista takav kakvim se opisuje, ili je rec o izgovoru za neracionalnost Dejtona, bez obzira na sva naknadna ucitavanja i dopisivanja) ona ce makar pokusati da rasprsi n jegov mit. Nikakvi delta-specijalci to ne mogu da ucine. Naprotiv. Pokusaj hapsenja Radovana Karadzica i njegovog odvodjenja u Hag sadrzao bi i realnu mogucnost da Srbi dobiju jos jednog junaka koji je dao onu konacnu, najvecu zrtvu za nacionalni interes. Kuk, kao pragmatican covek, zato je mozda zeleo da ucini ustupak, ili je barem zeleo da to tako predstavi. (Beta)