Prilagodjavanje NATO pravilima

Da bi se armije pomenutih bivsih sovjetskih saveznika prilagodile strukturalnim i vojnotehnickim standardima multinacionalne evro-americke armije i prikljucile njihovim postojecim snagama, racuna se da je potrebno izdvojiti nesto manje od 50 milijardi dolara, u cemu nove clanice ucestvuju sa 35 odsto sredstava

Miran Milunovic

Koliko god se u prvi mah cinilo da drzavna rukovodstva Poljske, Ceske i Madjarske posle dobijanja "zelenog svetla" za ulazak u Zapadnu vojnu alijansu, mogu da "odahnu", od toga su jos uvek prilicno d aleko. Razlog lezi u sledecem koraku koji treba naciniti na vojnom planu, radi prilagodjenja vojnim strukturama NATO. Imajuci u vidu da je privreda ovih zemalja tek nedavno postavljena na pravi kurs, samo po sebi donosi brojne teskoce, prvenstveno u finansijskom pogledu.

Da bi se armije pomenutih bivsih sovjetskih saveznika prilagodile strukturalnim i vojnotehnickim standardima multinacionalne evro-americke armije i prikljucile njihovim postojecim snagama, racuna se da je potrebno izdvojiti nesto manje od 50 milijardi dolara, u cemu nove clanice ucestvuju sa 35 odsto sredstava. Osim potpune reorganizacije komandne i formacijske strukture istocnoevropskih armija, koje se doktrinarno potpuno razlikuju od onih na Zapadu, zemlje su duzne da u svoj arsenal uvrste oruzje zapadne proizvodnje, prihvaceno kao standardno u NATO, i pored toga sto je postojece, nabavlj ano tokom proteklih decenija iz bivseg SSSR jednakog kvaliteta. Upravo ova stavka na "troskovniku" ucesca u snagama Zapadne alijanse, iz kasa Poljaka, Madjara i Ceha, oduzece najvise sredstava.

Okosnicu armije u danasnjem vremenu, cini vazduhoplovstvo opremljeno kvalitetnim borbenim letelicama i, naravno, dobro obucenim pilotima i tehnickim osobljem. Kao osnovni borbeni avion u sastavu NATO , odabran je laki visenamenski jednomotorni lovac - bombarder F-16, americkog porekla, koji je u serijsku proizvodnju i naoruzanje americkih snaga usao sredinom sedamdesetih godina. Ovaj lovac je do danas pretrpeo niz izmena koje su se mahom odnosile na usavrsavanje elektronske opreme. Proizveden je u sedam varijanti od kojih je najsavremenija (i najskuplja) F-16C/N Najtfalkon sposoban da, zahv aljujuci mocnom upravljacko-navigacionom kompjuterskom sistemu povezanom sa impulsno-doplerskim radarom AN/APG-68 dometa 296 kilometara, izvrsava borbene zadatke u svim meteoroloskim uslovima, cak i onim najslozenijim kada je vidljivost svedena na minimum. Ova osobina mu omogucava da nocu samostalno dejstvuje bez ikakve razlike u odnosu na dnevne uslove, sto ga stavlja na znacajno mesto u poredj enju sa ostalim avionima ove klase. Najtfalkon je opremljen i elektronskim sistemom upravljanja FBW cime su znacajno poboljsane njegove manevarske sposobnosti, sto je od presudnog znacaja bliskoj vaz dusnoj borbi sa protivnickim avionima ili prilikom izbegavanja protivavionskih raketa lansiranih sa zemlje. Navedene karakteristike su prvi put prakticno potvrdjene kada se nasao u vlasnistvu Ratnog vazduhoplovstva Izraela koje je tokom dugogodisnjeg izraelsko-arapskog sukoba njime izvelo niz uspesnih borbenih zadataka.

Od naoruzanja F-16 nosi sestocevni top, rakete vazduh-vazduh, vazduh-zemlja, kasetne bombe za dejstvo po zivoj sili i bombe za razbijanje armirano-betonskih konstrukcija fortifikacijskih objekata i a erodromskih pista.

Zahvaljujuci svojoj relativno niskoj ceni, F-16 se u skoro svim varijantama nalazi u arsenalu armija velikog broja zemalja i kao osnovni borbeni avion NATO snaga. Pandan ovom avionu je ruski MIG-29, takodje visenamenski laki dvomotorni lovac bombarder konstruisan sedamdesetih, a u serijsku proizvodnju uveden pocetkom osamdesetih godina. Na svojoj medjunarodnoj premijeri 1986. godine u Finskoj, svojim manevarskim sposobnostima, iznenadio je ne samo posetioce izlozbe na kojoj je ucestvovao vec i zapadne vazduhoplovne strucnjake. Posebno iznenadjenje izazvao je praveci tokom demonstracionog leta figuru pod nazivom "zvono", koju do tada nijedan mlazni borbeni avion nije bio u stanju da izvede. Spoznaja da protivnik poseduje avion sa takvim manevarskim sp osobnostima, na krugove vojnih struktura Zapadne alijanse, delovala je kao prilicno neprijatno iznenadjenje. Sledece iznenadjenje doslo je tri godine kasnije na Svetskoj vazduhoplovnoj izlozbi u Le B urzeu, kraj Pariza. Na samom pocetku demonstracionog leta, na visini od nekih 160 metara, u jedan motor je uletela ptica, izazivajuci momentalni prestanak rada i MIG se strmo, pod pravim uglom obrus io ka zemlji. Posmatracima upucenim u aeronautiku, istog momenta je postalo jasno da ce se avion srusiti, a pilot Anatolij Kvocur poginuti. Medjutim, na opste iznenadjenje, na 92 metra od tla, Kvocur je aktivirao mehanizam za katapultiranje, horizontalno izleteo iz aviona i nekoliko sekundi kasnije, sa nepotpuno otvorenom kupolom padobrana, prizemljio se tridesetak metara od buktinje u koju se p retvorio njegov avion nakon udara u zemlju. Avion je otisao u nepovrat, a pilot je, zahvaljujuci izuzetno dobrom katapult-sedistu tipa K-36, prosao sa nekoliko laksih povreda. Ovaj dogadjaj najblaze receno, zbunio je i predstavnike cuvene engleske kompanije "Martin-Bejker", koja je do tog momenta slovila za proizvodjaca najboljih pilotskih sedista. Od pocetka proizvodnje, do danas, ovaj avion je proizveden u cetiri verzije od kojih je najbolja poslednja sa oznakom MIG-29 M, koja je uvodjenjem FBW sistema upravljanja znacajno poboljsana u odnosu na prethodne.

Vrlo brzo nakon uvodjenja u ratno vazduhoplovstvo tadasnjeg SSSR MIG -29 nabavile su i armije zemalja Varsavskog ugovora, a sredinom osamdesetih 16 letelica ovog tipa kupljeno je i za potrebe jugosl ovenskog Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane.

U odnosu na F-16, MIG-29 je u pogledu manevarskih karakteristika i eksploatacionih uslova pokazao niz prednosti. Gledajuci, medjutim, elektronsku opremu koja je modernom lovackom avionu (pored pouzda nog motora) od primarnog znacaja za uspeh u izvrsenju borbenih zadataka, americki lovac je u prilicnoj prednosti.