GUNAR LASINANATI, DIREKTOR MEDJUNARODNOG CENTRA "ULOF PALME" U STOKHOLMU

- Najvece dostignuce do sada je rezultat lokalnih izbora u Srbiji. Po prvi put smo videli da raste opozicija protiv ratne politike Slobodana Milosevica. To je najbolji signal do sada. Ali s druge str ane, opozicija je vrlo razjedinjena. Opozicione partije i organizacije su vrlo male i zato je potrebno da se stabilizuju i uvecaju za sta im je potrebna medjunarodna podrska

Izabela Kisic, Bahri Cani

Centar Ulof Palme iz Svedske je Fondacija socijaldemokratskog karaktera, koja saradjuje sa oko 35 organizacija u svetu. Do sada realizovao je oko 300 projekata, od kojih najveci broj na prostorima bi vse Jugoslavije. Osnovne ideje oko kojih se zalaze ovaj Centar su, kako kaze u razgovoru za "Nasu Borbu" direktor Gunar Lasinanti, mir, demokratija, ljudska prava kao i ideje mouceg zajednickog zivlj enja u multietnickim, multikulturnim i multikonfesionalnim zajednicama.

Na nase pitanje kakva je perspektiva demokratskih procesa i uspostavljanja ozbiljnog demokratskog poretka u Srbiji, Lasinanti kaze da, na zalost, "nije previse optimistican u odnosu na blisku buducno st", ali je "ubedjen da ce na duge staze, Srbija postati demokratska kao i ostale drzave bivse Jugoslavije, Istocne i Centralne Evrope".

- Vama je poznato da su neke od opozicionih partija odlucile da prave predizbornu kampanju, a druge da bojkotuju izbore, jer nema uslova za fer i demokratske izbore, nema slobode stampe. Kada sam poc eo da saradjujem sa ljudima iz antiratnog pokreta u Srbiji, na pocetku rata, demokratija je bila ogranicena na male grupe koncentrisane u Beogradu. To su bile uglavnom intelektualne grupe. Sada imamo novu tendenciju u kojoj sovinizam nije tako snazan kao za vreme rata, a raste i uticaj opozicije u unutrasnjosti - tvrdi Lasinanti.

Nasa Borba - Po cemu vidite takve tendencije?

Gunar Lasinanti - Poslednji put, recimo, kada sam posetio Kragujevac, sreo sam ljude koji su na pocetku rata podrzavali vladu, ali su se zasitili toga, ukljucujuci tu i lidere oficijelnih sindikata. Sada polazemo nadu u podrsku savezu slobodnih gradova. Ako propustimo priliku da podrzimo taj Savez bice mnogo gore. U centru Olaf Palme radimo na pronalazenju partnera u tim gradovima, Nisu, Kraguje vcu... Jos uvek smo u kontaktu i sa ljudima sa kojima smo saradjivali svih ovih godina, i njima pruzamo podrsku. Tu pre svega mislim na Gradjanski savez Srbije.

U septembru ce se odrzati parlamentarni i predsednicki izbori u Srbiji. Sta ocekujete od njih?

- Gospodin Milosevic je mnogo puta do sada suvise dobro manipulisao politickom scenom Srbije. Nije lako predvideti sta ce biti. Milosevic je sada predsednik Federacije i sigurno je da ce uraditi sve da zadrzi politicku moc koju ima.

Kako ce se Vas centar odrediti prema izborima u Srbiji ukoliko bude bilo jasno da oni nisu regularni?

Mi smo odlucili da saradjujemo sa partijama, organizacijama, civilnim grupama, nezavisnim medijima - sa svima onima kojima je cilj mir, demokratija, ljudska prava kao i ideje multietnicke, multikultu ralne i multikonfesionalne koegzistencije. Ne saradjujemo sa nacionalistickim partijama i organizacijama. To je neophodan princip kojeg treba da se pridrzimo u svim republikama bivse Jugoslavije. Pra vimo jasnu razliku izmedju politickih i vojnih lidera, izmedju kriminalaca na jednoj i gradjana na drugoj strani. Ne saradjujemo dakle sa rezimom i nacionalistickim partijama, vec smo napravili dosta programe za pomoc organizacijama koje se zalazu za slicne ideje kao mi.

Poznato Vam je da se u Srbiji veliki broj stranaka odlucio za bojkot izbora. Moze li bojkot da bude put ka demokratiji?

- Vrlo je tesko da ja iz inostranstva preporucim bilo sta, jer obe odluke - i bojkot i izlazak na izbore - nose rizike.

U cemu je Vas interes da pomazete civilno drustvo u Srbiji?

- Vec smo nesto uradili na tom planu. Mi mozemo pomoci programe za obucavanje, moramo podrzati nezavisne medije, nezavisne sindikate...

Naravno, mi tu imamo jake interese. Nadamo se da cemo uspostaviti intenzivnije kontakte izmedju nekih gradova u Svedskoj i nekih koji su u Savezu slobodnih gradova Srbije. Nadam se da cemo to da urad imo do kraja ove godine. Mi iz Svedske i ostalih demokratskih zemalja Evrope moramo da podrzavamo slobodne gradove. To je nas novi projekat.

Dosta ste putovali po republikama bivse Jugoslavije. Gde su tu Srbija i Crna Gora u odnosu na ostale postjugoslovenske zemlje?

- Veoma je tesko porediti. Secam se moje prve posete Srbiji. Milosevic i njegova masinerija celu svoju propagandu su bazirali na tome da ceo svet mrzi Srbe, kako bi kontrolisali kompletnu politicku s cenu. To je bio nacin da se ljudi drze zajedno u podrsci koja mu je bila potrebna. Tada je Srbija mozda bila vise izolovana. U poslednje vreme situacija se dosta promenila, jer grupe sa kojima mi sar adjujemo imaju cesce kontakte sa ostatkom Evrope.

U Hrvatskoj su, na zalost, nacionalizam i sovinizam jos uvek glavna struja posle dva rata 1995. godine u Zapadnoj Slavoniji i Krajini. Tu je veoma tesko za demokratsku opoziciju protiv Tudjmana koji pozdravlja ratne heroje.

U Bosni postoje konflikte tendencije. S jedne strane, najvece novine kao sto je "Oslobodjenje" izvestavaju dosta slobodno o raznim stvarima, a sa druge strane raste nacionalizam kod Muslimana. Mi pok usavamo da pomognemo civilne grupe i posebno Zdruzenu listu BiH. Model Tuzle je dobar primer za nas. U Republici Srpskoj situacija je mnogo teza i demokratski procesi su manje razvijeni, ali smo vide li neke ohrabrujuce tendencije u gradovima kao sto su Banjaluka i Bijeljina.

Na Kosovu je jos uvek napeta situacija. Imamo jak osecaj da se ljudi na Kosovu bore snazno za ljudska prava, a s druge strane pitanje nezavisnosti Kosova je komplikovano u odnosu na medjunarodno prav o. Mislim da je bolje uspostaviti dijalog izme|u Kosova i ostatka Srbije. Ponekad mi se, medjutim, cini da je samo grupa beogradskih intelektualaca zainteresovana za Kosovo. U Makedoniji je situacija izmedju Albanaca i Makedonaca gora nego ranije. Potrebno je da se Evropa aktivira u Makedoniji i ohrabri susrete izmedju Albanaca i Makedonaca.

Ni u jednoj od republika ne mozete stabilizovati mir i razviti ljudska prava bez medjunarodne asistencije.

Vec sedam godina pomazete proces demokratizacije u Srbiji. Sta smatrate svojim uspesima do sada? Koji su uslovi da SRJ postane clan medjunarodne zajednice?

- Najvece dostignuce do sada je rezultat lokalnih izbora u Srbiji. Po prvi put smo videli da raste opozicija protiv ratne politike Slobodana Milosevica. To je najbolji signal do sada. Ali s druge str ane, opozicija je vrlo razjedinjena. Opozicione partije i organizacije su vrlo male i zato je potrebno da se stabilizuju i uvecaju za sta im je potrebna medjunarodna podrska.

Hocete da kazete da su rezultati lokalnih izbora najveci uspeh medjunarodnih organizacija u Srbiji?!

- Ne, to je uspeh ljudi u Srbiji koji su se zasitili ratne politike vlade. Mislim da na duge staze opozicija mora da bude organizovanija od "Zajedno". "Zajedno" je bila zajedno protiv gradske vlade. Ali nije bilo jasno sta je ujedinilo zajedno za odredjenu svrhu. Tu smo ima li mnogo simpatija za GSS cije smo programe za obuku podrzavali. Ali smo znali da je to najmanja partija u koaliciji. U buducnosti mora biti kreirana neka nova pozicija u Srbiji. Ne mislim da imamo k onacne odgovore za Srbiju i kako ce prava demokratska opozicija izgledati.

Da li vidite demokratsku SRJ sa Slobodanom Milosevicem na vlasti?

- To je tesko videti.

Zasto?

- Zbog odgovornosti za vreme rata. Ljudi u inostranstvu to ne mogu zaboraviti. Vama su potrebne nove organizacije koje ce imati kredibilitet.

I neke opozicione partije su na neki nacin podrzavale ratnu politiku?

- Da, to je problem. Cak i gospodin Djindjic je to cinio. U vreme rata kada su pocinjeni zlocini i kada sam razgovarao sa prijateljima iz razlicitih grupa poceli smo da pricamo o istoriji. Slusao sam satima prijatelje iz razlicitih grupa o pravim razlozima zbog cega je to radjeno. Moramo staviti crtu na to i poceti sada da gradimo bolje drustvo i dati sansu pomirenju. Moramo im dati sansu da zau zmu nove stavove. Onima koji zale sada zbog pogresnih stavova treba oprostiti. Bez pomirenja ne mozete graditi demokratsko drustvo.

Sta mislite o Vojislavu Seselju kao predsedniku Srbije?

- Ja nisam odavde, ali mislim da je on jos gora alternativa od predsednika Milosevica.

SPS nema nikakav kredit

Socijalisticka partija Srbije je, na primer, trazila da stupi u kontakt sa Socijalistickom Internacionalom. Socijaldemokratija u Evropi je neka vrsta prestiza. Pokusali su, takodje, da kontaktiraju i sa Socijaldemokratskom partijom Svedske, ali ona nije zelela da daje nikakav kredit SPS-u, kaze Lasinanti.

Vi radite u instituciji ciji je osnivac Socijaldemokratska partija Svedske? Smatrate li da je SPS socijalisticka partija?

- Ne vidim nijednu mogucnost da Socijalsiticka internacionala prizna SPS. Oni ne dele iste politicke principe o demokratiji, ljudskim pravima i drugim stvarima koje se zahtevaju od Socijalisticke int ernacionale.