Kosovo pred pocetak nove skolske godine

Pre nekoliko dana delegacija albanskih studenata imala je sastanak sa najvisim predstavnicima Demokratskog saveza Kosova. Prema predstavnicima najvece i najmocnije partije na Kosovu, kako saznajemo, nastupili su bez ikakvog pardona. U razgovorima nije bilo preterane,. cak nikakve, kurtoazije. Jednostavno, najavili su da nece dugo trpeti ovakvo stanje i da ce uskoro poceti mirne ulicne proteste.

Bahri Cani

Pre tacno godinu dana srpski premijer Mirko Marjanovic na sva zvona je objavio da su (tadasnji) predsednik Srbije Slobodan Milosevic i doktor Ibrahim Rugova (njemu nije pominjana nikakva politicka fu nkcija) potpisali Dogovor o normalizaciji skolstva na albanskom jeziku na Kosovu. Potpuno opravdano, vest je, tada, naisla na vrlo pozitivan odjek - pogotovo kod onih na koje se odnosila - osnovaca, srednjoskolaca, studenata, ucitelja, profesora i citave armije ljudi kojima prosveta ne predstavlja potrebu za ljudskom nadgradnjom nego i osnovu za golu egzistenciju.

Mnogi politicari su pohitali da govore kako je, eto, predsednik Milosevic, nakon Dejtona i Pariza, odlucio da se ozbiljno posveti i pitanju Kosova.

Albanska strana (pogotovo dezurni novinari). Dogovor je proglasila kao veliku pobedu "nad sprskim okupatorskim rezimom", koji je, eto, "napokon morao da prizna da jedan narod ne moze vecno da se drzi silom". Iako je postojao "dzentlmenski dogovor" da se sve objavi istovremeno (1. septembra u 14 casova), vest je procurela ranije. Neki politicari su pozurili da saopste "istorijski sporazum", kako bi i na taj nacin pokupili neki politicki poen.

S druge strane, mnogi su - pre svega oni za koje se na Kosovu tvrdi da pripadaju takovaznanom radikalnom krilu - upozoravali da Milosevicu ne treba verovati, da je Rugova "naseo" na zamku, iako je bi lo sasvim ocigledno da je taj dokument i lideru kosovskih Albanaca bio i te kako neophodan za stabilizaciju svoje politicke pozicije. Kao dokaz da Milosevicu ne treba verovati navodili su "na desetin e prekrsenih dogovora i sporazuma oko rata u Bosni i Hrvatskoj".

Mnogi su dakle odmah nakon potpisivanja ukazivali da "istorijski dogovor" vrlo lako moze da se pretvori u obicnu farsu. Na zalost, kako stvari stoje, bili su u pravu - iako nepopravljivi optimisti i dalje veruju u "cudo". Dogovor je klinicki mrtav, samo se ceka da zvanicnici saopste njegovu smrt. Jedina nada je neka brza intervencija, sto u situaciji kada dvojica od trojice najozbiljnijih preten denata za predsednicko mesto u Srbiji tvrde da ce sve nelojalne Albance proterati preko Prokletija, prakticno nezamislivo.

Pre nego sto je Dogovor potpisan, u Rimu su se pod pokroviteljstvom predstavnika organizacije Sveti Eudzidio, sastali potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani i jugoslovenski ambasador u Vatikanu Dojcilo Maslovaric. Kako bi bio sto uverljiviji u svoju moc, ambasador se predstavio kao kucni prijatelj porodice Milosevic - Markovic, sto je automatski znacilo da razgovori mogu da imaju p otrebnu tezinu. Iz tog razgovora je napravljen zapisnik koji nije niko potpisao. Predstavnici Svetog Eudzidija su potom, uz konsultacije sa obema stranama, ponudili Rugovi da prvi potpise Dogovor o noramlizaciji sko lstva, koji je tako pompezno objavljen. Dogovor je sacinjen na albanskom, engleskom i srpskom. Ne zna se tacno kako mu je to promaklo, ali Rugova je potpisao sve tri kopije, iako nisu bile potpuno id enticne. U tekstu na srpskom, naime, nije izricito pominjan Univerzitet. Kasnije je objasnjeno da se to podrazumeva, ali... Milosevic je, s druge strane, kao "provereni politicar i diplomata", kako saznajemo, potpisao samo varijantu na srpskom jeziku. Ostale dve nije.

Krenule su potom najave, izjave, procene... Albanska strana je govorila da bi skole morale da se oslobode do kraja (prosle) godine. Dragoslav Mladenovic (bivsi ministar prosvete) je govorio da ce sko le biti dostupne do pocetka ove skolske godine.

"Cak" dva puta su se sastale i albansko-srpske delegacije "tri plus tri". Jos zanimljivije je sto je srpska strana, recimo, govorila da su zahtevi albanske strane OK, ali da treba vremena za dalje ko nsultacije oko nacina kako realizovati potpisani Dogovor.

Omanuli su i predstavnici Albanaca i Mladenovic. Nova skolska godina pocinje za dan-dva, a albanski ucenici ce i dalje ici u improvizovane skole - uglavnom po privatnim kucama, bez iole normalnih usl ova za strucno usavrsavanje.

Potpisani Dogovor Milosevicu je posluzio, najmanje, u dve svrhe.

Prvo, u ocima medjunarodne javnosti je dobio veliki peon. I ovdasnja javnost, pogotovo albanska, za trenutak je stvarno pomislila da je Milosevic to uradio iz "humanistickih" razloga (kako je pisalo u Dogovoru) i zelje da resi pitanje skolovanja albanske omladine. Podsecanja radi, to se dogodilo uoci saveznih i lokalnih izbora, sto nikako nije beznacajno. Drugo, pre potpisivanja Dogovora, u opticaju su bile i neke druge inicijative, koje su bile ozbiljnijeg karaktera od ove, posto su obuhvatale siri spektar problema koji stvarno postoje na Kosovu. Pot pisivanjem Dogovora uz posredovanje Svetog Eudzidija, stopirane su sve druge inicijative.

Adem Demaci, Bajram Kosumi, pa i neki bliski saradnici Rugove, upozoravali su da bi eventualni krah Dogovora mogao da dovede do eskalacije stanja na Kosovu, da bi to moglo da bude kap preko prepune c ase zuci od iscekivanja. Pitanje je jos koliko dugo albanska strana moze da se hrani "lepim recima" i praznim obecanjima.

Pre nekoliko dana delegacija albanskih studenata imala je sastanak sa najvisim predstavnicima Demokratskog saveza Kosova. Prema predstavnicima najvece i najmocnije partije na Kosovu, kako saznajemo, nastupili su bez ikakvog pardona. U razgovorima nije bilo preterane, cak nikakve, kurtoazije. Jednostavno, najavili su da nece dugo trpeti ovakvo stanje i da ce uskoro poceti mirne ulicne proteste.

Slican zahtev su postavili i samom Rugovi. Lider kosovskih Albanaca nije se izjasnio o pitanju potrebe organizovanja mirnih ili bilo kakvih drugih protesta. Najverovatnije se nece ni izjasniti, jer b i eventualna podrska, bez daljnjeg, opravdanim zahtevima studenata da im se omoguci normalno skolovanje, znacila da i on staje iza studenata. U situaciji kakva je na Kosovu, ishod je - bez obzira kol iko protesti budu bili drzani pod kontrolom - nepredvidiv.

Dovoljno je da se medju demonstrante ubaci nekolicina ratobornijih mladica, kakvih bez sumnje ima, sto mogu da potvrde i mnogobrojni oruzani napadi na policiju, saradnike rezima, civile... Sigurno je , takodje, da i u redovima policije ima onih koji bi zeleli da situaciju na Kosovu "rese jednom za svagda".