ROBERT GELBARD, AMERICKI IZASLANIK ZA BIVSU JUGOSLAVIJU

Vise puta sam sa predsednikom SRJ razgovarao o onome sto treba da bude ucinjeno da bi se poceli razgovori o normalizaciji odnosa i okoncanju ove izolacije. To se nalazi u njegovim rukama

Miodrag Vidic
Vladan Marjanovic

Robert Gelbard, americki izaslanik za bivsu Jugoslaviju, po drugi put u kratkom razmaku boravio je u Beogradu, gde se ponovo susreo sa predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Milosevicem. Gelbardov beogradski program je, medjutim, ovog puta bio mnogo skromniji od prethodnog - osim sa Milosevicem, sastao se jos samo sa delegacijom kosovskih Albanaca. U kratkoj pauzi izmedju konferencije za stampu i susreta sa albanskim predstavnicima, g. Gelbard je nasao vremena za razgovor za "Nasu Borbu", u kome je bilo reci o aktuelnoj situaciji u Republici Srpskoj, ali i o prilikama u SRJ.

Situacija u Republici Srpskoj je dodatno pogorsana u odnosu na stanje koje je postojalo prilikom Vase prethodne posete Beogradu.

- Mora se napraviti razgranicenje izmedju nekoliko faktora. Pre svega, predsednik Klinton je pre cetiri-pet meseci doneo odluku - kada je od mene zatrazio da preuzmem ovaj posao - da Sjedinjene Drzave, zajedno sa medjunarodnom zajednicom, pokusaju da ubrzaju primenu Dejtonskog sporazuma. Ja sam razmatrao sva ta pitanja i sacinio planove akcije, da bismo onda sve to podigli na multilateralni nivou na ministarskom sastanku NATO u Sintri. Ono sto se mora razmatrati odvojeno, to je relativno dobar napredak u (muslimansko-hrvatskoj) Federaciji u odnosu na stanje u Republici Srpskoj.

U Republici Srpskoj stvari idu mnogo sporije. To je u dobroj meri zbog toga sto Pale - Krajisnik i njegovi prijatelji - ne zele da stvari idu brze. Izvestan napredak je ostvaren na planu zajednickih institucija; postoji taj paket zakona, nazvan paketom za brzi start, i predsednik Milosevic je imao znacajnu ulogu u ubedjivanju Krajisnika oko sporazuma o centralnoj banci - u cijem postizanju sam ja ucestvovao; zatim zakona o budzetu - u pregovorima o kojem sam takodje ucestvovao, a znacajnu ulogu je imala i drzavni sekretar Olbrajt; te zakona o porezima i carini, na kome je radio visoki predstavnik - posle dogovora o kome je Krajisnik rekao da ga nece prihvatiti. Milosevic je imao veoma pozitivnu ulogu u nagovaranju Krajisnika da taj zakon ipak prihvati. Ali, onda Krajisnik nije hteo da prihvati dogovor oko pitanja vezanih za izgled novcanica.

On sada bojkotuje sastanke, i niko sa srpske strane ne ide na sastanke zajednickih institucija, niti se ostvaruje napredak po citavom nizu pitanja vezanih za ostvarivanje Dejtonskog sporazuma. Odbili su da restrukturisu policiju, protive se povratku svih izbeglica, ometaju slobodu kretanja, kao i mnogo toga drugog.

Dakle, postoji ozbiljna neravnoteza izmedju dve strane. Sve to objasnjava cinjenicu da je vecina spoljne ekonomske pomoci otisla u federaciju - jer citava medjunarodna zajednica ekonomsku pomoc vezuje za ispunjavanje odredbi Dejtonskog sporazuma: federacija je dobra na tom planu, pa zato dobija i vise novca; Pale su po tom pitanju lose, i zato ne dobijaju novac. Nije nam pravo zbog toga, jer mislimo da lideri sa Pala srpskom stanovnistvu u Bosni cine veoma losu uslugu; taj narod zasluzuje bolje.

Vratimo se ponovo na Republiku Srpsku. Americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt je pre nekoliko meseci izjavila da bi Brcko trebalo da postane "otvoreni grad"...

Ono sto se dogadja u Republici Srpskoj je na neki nacin razlog za veliku zabrinutost, ali na drugi nacin i veoma korisno. Zbog toga sto narod RS pokazuje da nije zainteresovan za diktaturu Pala. Postoji snazan prijem poruka gospodje Plavsic. Ona dobija veliki deo podrske. Poruka koju ona salje je poruka demokratije, borbe protiv korupcije -veoma vazno, borba protiv korupcije - i implementacija Dejtona. Narod na to odgovara veoma pozitivno u mnogim delovima Republike Srpske. Svakako, izuzetno smo zabrinuti zbog nsilja u Republici Srpskoj.

Izuzetno smo zabrinuti zbog nasilja i zbog toga smo mi i medjunarodna zajednica preduzeli korake. Preduzeli smo korake protiv specijalne policije, zbog toga sto, s obzirom da vojska ne moze da se mesa u ova pitanja, Krajisnik, Karadzic i Kijac koriste specijalnu policiju da bi vrsili represiju nad ljudima. Rezultat toga je da je Sfor ucinio pravu stvar i smestio specijalnu policiju tamo gde joj je mesto - pod isti rezim pod kojim se nalazi i vojska. Dejton kaze - nikada se ne razdvajam od moje kopije teksta Dejtonskog sporazuma (g. Gelbard vadi iz tasne tekst Dejtonskog sporazuma) - Aneks 1-a: U clanu 2 se kaze: "... specijalna policija bice tretirana kao i armija", sto znaci da ce biti stavljena pod kontrolu Sfora. Prema tome, mi postupamo potpuno u skladu sa Dejtonom.

Pri tome, ono sto je prosle nedelje pronadjeno u Banjaluci, predstavlja jos veci dokaz totalitarnog ponasanja. Prvo, prisluskivanje razgovora - predsednika jednog entiteta! - zatim svog onog oruzja i konacno teroristicke opreme. Svojevremeno sam vodio americku antiteroristicku politiku. Poznajem terorizam kada ga vidim. Neko je (na konferenciji za stampu) postavio pitanje da li smo se ponasali u skladu sa odgovarajucom pravnom procedurom. To je ono o cemu sam govorio, Aneks 1, clan 5: "Visoki predstavnik ima konacno ovlascenje...", itd. Drugim recima, ono sto on kaze, to vazi.

Primetili smo na konferenciji za stampu da ste samo jedanput pomenuli ime Radovana Karadzica, a da ste nekoliko puta spominjali Krajisnika, Klickovica, itd. Poslednji put kad ste bili u Beogradu sa gospodinom Holbrukom, rekli ste da je Karadzic taj koji predstavlja "glavnu prepreku" u mirovnom procesu. Da li mislite da on povlaci konce...

- Naravno da to cini... O tome nema sumnje. Karadzic, Krajisnik, Kijac, Kalinic, Klickovic.

O cemu je bilo reci tokom razgovora sa gospodinom Milosevicem?

- Mi, kao sto sam rekao na konferenciji za stampu, od njega ocekujemo - trazimo, ali i ocekujemo - da odigra glavnu ulogu, da iskoristi svoj uticaj kako bi se bosanski Srbi pridrzavali Dejtonskog sporazuma. On ima obavezu prema ovome (g. Gelbard ponovo pokazuje na tekst Dejtonskog sporazuma), on je to potpisao.

Da li on pruza podrsku Biljani Plavsic?

- Ne zelim o tome da govorim. Mi od njega ocekujemo da osigura pridrzavanje Dejtonskom sporazumu.

Da li se gospodja Plavsic pridrzava Dejtonskog sporazuma?

- Mi verujemo da ona to pokusava. Ona govori prave stvari, ali nju blokiraju. Ono sto ona pokusava da ucini - neke specificne akcije kada je rec o povratku izbeglica, kada je rec o nekim drugim pitanjima - blokira Krajisnik, narocito.

Pre neki dan ste u jednom intervjuu rekli, da ce Srbija doziveti jos vecu izolaciju ukoliko Milosevic nastavi da se ponasa na ovaj nacin, da se ne pridrzava Dejtona. Tom prilikom ste pomenuli listu problema i obecanja koje Milosevic nije ispunio.

- To sam izlozio vrlo jasno u prethodnom razgovoru sa gospodinom Milosevicem. Kao sto sam vec rekao, mi gajimo velike simpatije za narod ove zemlje i veoma smo zabrinuti zbog toga sto, dok ostatak Centralne Evrope pokazuje izvanredan napredak, SRJ ide unazad, veoma brzo... Godine 1991. ova zemlja je bila daleko ispred Poljske. Poljska je od tada primenila ozbiljnu ekonomsku reformu ka slobodnom trzistu, usvojila je ozbiljnu reformu politike ka demokratiji i sada se nalazi u ogromnoj prednosti. Ova zemlja je bila izolovana i krece se unazad. Mi smo izuzetno zabrinuti zbog toga. Izuzetno smo zabrinuti zbog politicke situacije, zbog oblasti potencijalnog konflikta, u Crnoj Gori, u Sandzaku, na Kosovu, a mozda i na nekom drugom mestu.

Da li ste o tome danas razgovarali sa gospodinom Milosevicem?

- Ovog puta smo gotovo sve vreme razgovarali o situaciji u Bosni, a zbog toga sto je ona vazna i imamo ograniceno vreme. Ali on zna nas stav, na nasem sledecem sastanku cemo razgovarati o tome... Odrzavamo, i nastavicemo da odrzavamo spoljasnji zid sankcija. A posledica toga je to sto ova zemlja nema pristup Svetskoj banci, Medjunarodnom monetarnom fondu, Ujedinjenim nacijama i citavoj porodici agencija UN. Ne dopustamo Jugoslovenskom aerotransportu da leti u SAD, nemamo diplomatske odnose, itd., itd., itd... Vise puta sam sa predsednikom Milosevicem razgovarao o onome sto treba da bude ucinjeno da bi se poceli razgovori o normalizaciji odnosa i okoncanju ove izolacije. To se nalazi u njegovim rukama. To se takodje nalazi u rukama ljudi ove zemlje. I glavna stvar koju treba da ucini je da upotrebi sav moguci uticaj kako bi se Dejton sproveo, rec je o pitanjima vezanim za ratne zlocince, unutrasnja demokratizacija, pre svega, i pitanja sukcesije. Ali, nije ucinjen veliki napredak.

Imajuci sve to na umu, koliko se onda moze verovati Milosevicu u pogledu razresenja situacije u Republici Srpskoj?

- Pa, ja gledam samo rezultate. Ja nisam genije, kao sto je to slucaj sa mnogim drugim ljudima; ja verujem samo konkretnim rezultatima. Dakle, cekam da vidim kakve ce rezultate on ponuditi. Isto vazi i za one na Palama: dobio sam mnogo obecanja.

Radio sam na mnogim mestima po svetu, i imao posla sa mnogo losih ljudi. Sa predsednikom Kolumbije, koji je narko-diler; sa bivsim predsednikom Bolivije - ista stvar; sa mnogo takvih slicnih ovima (sa Pala). Stoga retorika ne moze da me impresionira. Interesuju me samo rezultati. Amerikanci su veoma pragmaticni; ja ne padam na obecanja.

Dobro, a sta je onda Milosevic konkretno uradio od Vase prethodne posete do danas?

- Ne bih o tim stvarima, ali mislim da je dovoljno vazno to sto sam zeleo da dodjem ovde, da smo o tome razgovarali na sastanku kabineta i da su se svi slozili da to treba da uradim. Mislim da predsednik Milosevic shvata izuzetnu tezinu, izuzetnu ozbiljnost ovog trenutka.

Kao sto sam rekao na konferenciji za stampu, klasicno totalitarno drustvo pociva na tri stuba: vojsci, policiji i medijima. Armija je obuhvacena aneksom a-1; specijalna policija se koristi za represiju i sada je policija podeljena; podeljeni su i mediji. Na Palama vlada velika konfuzija, koja ih navodi na ocajnicke akcije, a ne cine nista ni da bi primenili Dejtonski sporazum. Dakle, pricali smo mnogo o tim pitanjima, i o ekstremnoj situaciji u kojoj se premijer RS, Gojko Klickovic, ponasa kao Seselj: podsticuci rulju da se ponasa u skladu sa zakonima rulje. To pokazuje kakva demokratska figura je Klickovic. Nadam se da ce sutra (subota) biti na sastanku - reci cu mu ovo isto; ja nisam stidljiv. Za takve tipove, prava rec je - demagog.

Pred nama su parlamentarni predsednicki izbori u Srbiji. U Stejt dipartmentu je nedavno receno da izborni uslovi u Srbiji u ovom trenutku nisu "niti slobodni, niti pravicni", ali receno je takodje da SAD "generalno ne podrzavaju ideju bojkotovanja izbora". Recite nam nesto vise o tome?

- Ja verujem da je na svakom pojedincu da odluci da li ce, on ili ona, glasati. To je odluka savesti. Bili smo veoma zabrinuti zbog uslova. Jedna od tih zabrinutosti je sloboda izrazavanja. OEBS kaze da su se uslovi slobode izrazavaja sada nesto malo popravili, nedavno... To je njihovo misljenje.

Odlucili su da posalju posmatracku misiju na izbore...

- Kada sam poslednji put bio ovde, uputio sam specijalan zahtev predsedniku Milosevicu da posmatraci OEBS-a budu na ovim izborima. Tada sam primio poruku u Vasingtonu da se predsednik Milosevic slozio. Prema tome, posmatraci OEBS ce ovde doci, ukljucujuci i posmatrace iz SAD. Mi jos uvek u potpunosti podrzavamo izvestaj Felipea Gonsalesa i njegove preporuke. Nema promena. Ali nas stav o izborima je veoma jasan: Moraju postojati slobodni i posteni uslovi i veoma pazljivo cemo nadgledati ovdasnju situaciju.

Mi smo veoma zabrinuti povodom uslova koji vladaju uoci izbora, i svakako cemo dati neka saopstenja o tome kako gledamo na okolnosti, pre izbora i posle njih, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori. Posetio sam Crnu Goru, razgovarao sam sa Milom Djukanovicm i Momirom Bulatovicem, kao i sa predstavnicima nevladinih organizacija i opozicije i takodje smo izuzetno zainteresovani i zabrinuti zbog tamosenje situacije.

Sta je sa Kosovom? Od resenja tog problema zavisi uklanjanje spoljnog zida sankcija...

- To je jedan od uslova... Prvo, kao sto vam je verovatno poznato, drzavni sekretar Medlin Olbrajt se nedavno sastala sa gospodinom Rugovom. Ja cu se, upravo posle ovog razgovora, sastati sa jednim brojem lidera kosovskih Albanaca, kako bi ih saslusao. Posetio sam jednom Kosovo, od kako se nalazim na ovom poslu, bio sam u Pristini gde, kao sto vam je poznato postoji americki kulturni centar. Veoma smo zabrinuti kada je rec o mnogim stvarima. Mi smatramo da narod na Kosovu, kosovski Albanci imaju mnoga prava i mi smo zainteresovani da ta prava budu u potpunosti primenjena. Sa druge strane, zelim da budem veoma jasan. Mi smatramo, kao sto smo to rekli javno nekoliko puta, da je Kosovo sastavni deo ove zemlje, Savezne Republike Jugoslavije i to cu veceras reci tim ljudima. Protivimo se nasilju, u svim njegovim oblicima, i zabrinuti smo zbog porasta napetosti koju podsticu radikalni elementi na Kosovu.

Na obe strane?

- Da. Smatramo da bi vlada trebalo da preduzme pozitivne korake kako bi pokusala da ublazi napetu situaciju. Posebno sa ciljem da se postigne sporazum oko Univerziteta. Postignut je sporazum o osnovnim i srednjim skola, ali jos uvek postoji problem oko Univerziteta. Smatramo da bi Vlada (Srbije) morala da preduzme pozitivnije mere kako bi razvila kompromis koji je predlozila arbitraza "Sent Edjidio" da bi se o tome postigao sporazum.

Nakon svih onih teskih reci koje ste - s pravom - upotrebili govoreci o paljanskom rukovodstvu, ima se utisak da SAD predsednika Srbije ne izlazu ni izbliza tako teskoj kritici, ni takvom pritisku...

- Izvinjavam se, ali to ne moze biti pogresnije. Zaboravljate spoljni zid sankcija; ko drugi na tome jos istrajava? Evropske zemlje su, na zahtev ovdasnjih opozicionih partija - a ja sam zacudjen da su one to ucinile - obezbedile trgovinske preferencije; nismo mi to ucinili, nego Evropska unija. Mi smo smatrali da je to ozbiljna greska. Ja se jos uvek cudim da je koalicija "Zajedno" - je l' se secate koalicije "Zajedno", nekad davno? - to zahtevala; mi smo bili zapanjeni. Mi smo oni koji nemamo pune diplomatske odnose sa ovom zemljom...

Ali, Milosevic je i u takvoj situaciji prilicno komotan...

- Koliko komotan moze da bude? On nam je vrlo jasno stavio do znanja da zali sto nemamo pune diplomatske odnose, sto svoju zemlju ne moze da uvede u Medjunarodni monetarni fond, Svetsku banku, Ujedinjene nacije i druge medjunarodne organizacije. I nije samo losa ekonomska situacija ove zemlje uzrok tome; rec je i o cinjenici da mi nismo dozvolili ulazak u MMF i Svetsku banku. Mi smo daleko najostriji u odnosima sa ovdasnjim vlastima.

Sta je trebalo da uradimo? Da zapodenemo gradjanski rat? Mi u to ne verujemo. On sto je zaista nesrecna okolnost, to je sto se opozicione partije nisu ponasale na nacin koji bih ja mogao nazvati narocito odgovornim. Oni su jednostavno pali sa ivice Zemlje - i nestali. I cini se da im vise prija da se medjusobno svadjaju, nego da se ponasaju na politicki odgovoran nacin.

Vazi li to i za Biljanu Plavsic?

- Biljana Plavsic se ponasala veoma lose u proslosti. Sada se ponasa vrlo pozitivno.

Ali da li ona moze sve da obavi sama?

- To cemo videti. Dobro se drzala poslednjih meseci... Svi su mi govorili, kada smo poceli s njom da razgovaramo jos u maju, rekli su mi - ona nece trajati duze od dve nedelje. Da ce biti poput Kasagica.

Vi smatrate da ona postupa dobro.

- Smatram da ona postupa dobro zbog toga sto je poruka koju ona salje, o kojoj sam vec govorio, mnogi slusaju. I mozda nije rec o njoj, vec o narodu Republike Srpske koji trazi nekoga koga bi podrzao. Njena poruka - borba protiv korupcije, pluralisticka demokratija, primena Dejtona - se veoma dobro prima. Ona radi sa drugim, opozicionim partijama, a SDS je veoma ometa. Mnogi ljudi napustaju tu partiju. Jutros sam gledao Si-En-En (CNN) u Moskvi, video sam prvi miting njene stranke, i to je veoma dobra odluka. Ovde postoje veoma znacajne opozicione grupe koje su sposobne da rade zajedno, ali oni to ne cine iz razloga koje ja smatram nedopustivim. Oni su sami sebi najgori neprijatelji. To je trijumf njihovih ega...