Petak, 29. avgust 1997.

REPUBLICKA DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE JOS NE SAOPSTAVA KOLIKO JE PSENICE OTKUPLJENO

Koliko para toliko i psenice

"Mlinovi su kupili onoliko psenice, za koliko su imali novca, a to znaci za jedan do cetiri meseca. U silosima u centralnoj Srbiji uskladisteno je tri puta vise psenice nego lane", kaze Zlatica Markovic generalni direktor "Zitozajednice"

Podaci o tome koliko je republicka Direkcija za robne rezerve do sada otkupila psenice jos se prikupljaju tvrde nadlezni. Medjutim, Djordje Garabandic, predsednik Nezavisnog sindikata zemljoradnika Srbije tvrdi da je drzava iz ovogodisnjeg roda kupila svega 15 odsto od planiranih kolicina. Seljaci su, prema recima Garabandica, uskladistili psenicu i prodavace je kad bude bolja cena sto znaci da ce tada i hleb morati da poskupi.

Radoslav Nikolic, rukovodilac komercijale u "Rataru" kaze da "psenice ima koliko i para"."Para nema mnogo, a ni psenice. Kupili smo za izvestan, ne predug period. Proizvodjaci psenice su se unapred bili zaduzili i kad su vratili dug, ostalo je malo zita za trziste. Ipak ima ga vise nego prosle godine.Mlinari su zbog nedostatka stare psenice poceli da melju novu i mesaju u srazmeri jedan prema dva", kaze Nikolic.

Prema recima Zlatice Markovic, generalnog direktora "Zitozajednice", proizvodjaci su psenicu, najmanje davali za novac. "Da je bilo vise poljoprivredne mehanizacije, djubriva i nafte i razmena bi bila bolja. Seljacima ne odgovara prodaja za novac na tri rate pa su zbog nedostatka robe za naturalnu razmenu zadrzali psenicu. U silosima u centralnom delu Srbije uskladisteno je tri puta vise psenice nego prosle godine. Mlinovi su kupili koliko su imali novca, a u najvecem broju slucajeva za jedan do cetiri meseca. Po osnovu ranijih davanja kredita izvesna kolicina psenice je u vlasnistvu banaka. Dobro bi bilo da su one izdvojile vise novca za kredite jer je najsigurnije kad mlinovi kupe i drze u svojim skladistima," kaze Zlatica Markovic.

Zoran Veljanovic, komercijalni direktor "Zitokopa" iz Beograda kaze da su otkupili 30.000 tona psenice, koliko su i planirali. "Osim finansiranja otkupa, drugih problema nismo imali. Zbog nedostatka kapitala, isplatu smo vrsili sukcesivno. U dogovoru sa partnerima psenicu smo placali u roku od 60 dana, po ceni od 1,10 dinara. Ove rokove smo malo pomerili, ali smo, ipak sa manjim zakasnjenjem uspeli da ih ispostujemo", kaze Veljanovic.

Ovo preduzece je otkupljivalo i psenicu za potrebe Republicke direkcije za robne rezerve po osnovu naturalne razmene. "Nasa je obaveza bila da na ime Direkcije do 15. avgusta uskladistimo tu psenicu. Tesko je bilo to uciniti prema planiranom roku zbog duzine zetve", objasnjava Veljanovic, neprecizirajuci o kojoj se kolicini radi.

Prema njegovim recima problema oko snabdevanja brasnom ne bi trebalo da bude. "Istina je da je prosle godine prinos bio ispod proseka i ove godine su prinosi zbog kise umanjeni, ali ipak velike povrsine su zasejane psenicom, pa treba ocekivati da ce brasna biti dovoljno, kaze Veljanovic.

Ovaj mlin je psenicu, uglavnom otkupio od poljoprivrednika pa, prema recima Veljanovica, izvesne kolicine psenice se nalaze kod proizvodjaca, jer se psenica jos uvek nudi.

Na stalnu ponudu psenice racunaju i u "Zitomlinu" u Jagodini, koji je nabavlja u "skladu sa svojim mogucnostima". "Psenice u ponudi ima dosta, a i cena je relativno povoljna. Mi smo nabavili dovoljno psenice za nasu proizvodnju, a koliko to je tajna. Medjutim to nije dovoljno za celu godinu, ali nismo imali vise para. I dalje kupujemo po ceni od 1,10 dinara. Mislimo da nece biti nikakvih problema do naredne zetve, sem ukoliko se nesto drasticno ne promeni, na primer skoci cena", kaze Milivoje Jeremic, v.d. generalnog direktora mlina u Jagodini.

S. Jovicic
T. Ostojic

Zarazena psenica u posebnim skladistima

Povodom pisanja dnevnog lista "Novosti" da je otkupljivana glavnicava psenica i koriscena za proizvodnju hleba, Radenko Radivojevic, generalni direktor Instituta za primenu nauke u poljoprivredi kaze da je istina da je Savezna Vlada donela uredbu da se takva psrnica skladisti.

"Nase podrucne poljoprivredne sluzbe su prilikom kontrole kvaliteta otkupljene psenice vrsile trijazu kvaliteta zrna. Psenica zarazena glavnicom je lagerovana u posebna podna skladista, a kad su napunjeni kapaciteti zamolili smo seljake da je smeste u svoja skladista osuse i kasnije ponude drzavi na prodaju. Istina je da je ta psenica neupotrebljiva za ljudsku ishranu, ali se posle dorade moze koristiti za stocnu ishranu. Psenica je i prosle godine bila zarazena ali je bilo malo pa niko nije ni pominjao ovu zarazenu. Ove godine je doneta odluka da se otkupi bas zbog toga da bi se drzala pod kontrolom. Do sada je lagerovano oko 100 hiljada tona", kaze Radivojevic.

Medjutim, nije iskljucena mogucnost, kaze Radivojevic da su privatni mlinovi koristili tu psenicu za proizvodnju brasna.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /