"SECOND HAND" PRODAVNICE NOVI UNOSAN BIZNIS U BEOGRADU

Potrosacka groznica "iz druge ruke"

Nosena roba cesto se, bez jasne oznake, prodaje kao garderoba "na snizenju", ili "sa greskom". Vlasnici ovakvih radnji robu nabavljaju "na kilo" u SAD i Holandiji, a na jednoj bali mogu da zarade do 14.000 DEM. Bolji komadi zavrse kao "unikati" u buticima

Kupiti robu u Americi, poznatih svetskih marki, ali vec nosenu, na tone, zaraditi po svakoj bali i 14.000 nemackih maraka, najnoviji je uspesan poslovni potez preduzetnika i (istina retkih) drustvenih trgovina. Otvaranje veceg broja "second hand" prodavnica u Beogradu, za poslednjih par meseci i prve naznake konkurencije (price prodavaca - koja prodavnica u gradu trenutno "razbija" sa prodajom polovne odece), dovoljan su pokazatelj da se radi o unosnom poslu.

Ali i kada prihvataju nesto sa Zapada nasi trgovci uvek unesu i neke "sitne inovacije". Tako se na izlozima prodavnica cesto moze procitati da je snizenje robe u toku, da se prodaje roba sa greskom, a jedva je vidljiv natpis da je to vec nosena odeca. Svoju korist u celom biznisu su pronasli i vlasnici domacih butika. Kupuju polovnu odecu povoljno, odnesu je na hemijsko ciscenje, okace etiketu svog butika i prodaju je kao unikat.

"Na kilo"

"Od prodaje polovne robe se ne moze brzo obogatiti, ali se moze lepo ziveti. U mojoj prodavnici se roba prodaje "na kilo", sto je logicno za ovakvu vrstu robe. Medjutim, vecina trgovaca prodaje je na komad, jer se tako vise zaradi. Kilogram odece, koja nije probrana vec sadrzi i izvestan procenat skarta, u Holandiji kosta sest maraka. Kad se saberu troskovi prevoza i carine, kilogram ove odece, kod nas, kosta 31 dinar, prodaje se za 70 dinara. Kad ne uspemo da prodamo bas sve snizimo cene na 40 dinara, a ako jos nesto ostane poklanjamo Crvenom krstu. Inace, kilogram odabrane odece je i preko sest maraka, takva je roba boljeg kvaliteta, skuplja je i zarada je veca", kaze vlasnica tri "second hand" radnje u Novom Sadu.

U glavnom gradu Vojvodine ima deset ovakvih trgovinskih preduzeca, a u Beogradu im se vec ne zna broj. Ljubica Popovic, vlasnica nekadasnjeg butika "Kobra" kaze da je prodaja odece za mlade, a posle toga i kristala, zbog krize isla lose. "Zatvorila sam butik i morala sam da pokusam nesto novo. Videla sam da je u svetu ovakva trgovina veoma rasprostranjena, a kako je kupovna moc domaceg stanovnistva opala, resila sam da krenem sa "second hand"-om. Isplatilo se. U prodavnici je non-stop guzva. Od jutros sam prodala 50 sorceva, jer kostaju svega deset dinara", kaze Ljubica Popovic.

Vlasnica "Kobre" ovu robu nabavlja u Americi od velikih distributera, koji odlicno zaradjuju, jer do robe dolaze besplatno. (U svetu se, naime, nosena odeca odlaze u dzakove i ostavlja ispred vrata, uglavnom, bez ikakve nadoknade. Nekada je ta odeca vec kategorisana na zimsku, letnju, luksuzniju i svakodnevnu.) Na ovako uvezenu robu placa se carina i porez na promet od 13 odsto. Medjutim, kako ovaj posao nije jos uhodan, desava se da carinici ne priznaju uvek kupovnu cenu, pa za osnovicu uzimaju visu.

Odeca samo dezinfikovana
Ova roba se samo dezinfikuje, jer je to neophodno da bi presla granicu. Doduse pojedini butici svilenu odecu salju na hemijsko ciscenje i peglaju, kako bi joj vratili "stari sjaj" i bolje prodali. Otuda preporuka pojedinih prodavaca je da kupljenu robu pre nosenja ipak treba oprati ili odneti na hemijsko ciscenje.

Krs i "Soni"

Ceo posao ponekad preraste i u anegdotu. Kad je za prodavnicu "Kobra" nedavno stigla JAT-ovim avinom posiljka iz Amerike, carinik nije mogao da veruje da je zaista rec o nosenoj odeci, pa je posumnjao da je to samo maska za sverc droge. Zbog toga je sazvana komisija i tek nakon detaljnog pregleda i raspitivanja da li je moguce da pored visoke tehnike kao sto je "Soni" i ovaj "krs" putuje avionom, utvrdjeno da se zaista radi o takvoj odeci.

Trgovina "robom iz druge ruke" cesto ima i elemente sive ekonomije. Trzisni inspektori, naime, kako kazu prodavci ove robe, nisu uvek u mogucnosti da iskontrolisu koliko je kilograma robe prodato. Tesko je meriti vise stotina kilograma robe koja se nalazi u prodavnici, pa se na ovaj nacin ustedi i na placanju poreza na promet. Koliko tek profitiraju prodavci koji ovu robu kupuju na kilogram, prodaju na komad, a knjize prodaju na kilogram, tesko je ustanoviti, jer to niko ne zeli da kaze.

Domace prodavnice "robe iz druge ruke" vode racuna i o konkurenciji. Prodavacice se medjusobno cuju telefonom kako bi razmenile informacije koja prodavnica trenutno najbolje posluje. U Beogradu za sada vodi "second hand" u Prizrenskoj, nekadasnji butik "Kobra". Zato se vlasnici trude da imaju sto razlicitije robe u prodavnicama i sto vecu, bolju i atraktivniju ponudu. U prodavnici u "Hilendarskoj" pre cetiri meseca se u rusvaju nije moglo snaci, a danas je to sredjena radnja sa klasiranom robom. "Menhetn" jedini drzi americku vojnu uniformu, koju prema recima prodavaca kupuju mladi, lovci i ribolovci. "Veliki promet se postize iskljucivo niskim cenama i dobrom ponudom", kazu zaposleni u ovoj prodavnici, koja daje robu i na cekove.

Pegla pa butik

"Roba iz druge ruke" postala je izazov i za drustvene trgovine. "Pre mesec i po dana nam je dosao predstavnik mesovitog jugoslovensko-holanskog preduzeca i ponudio da u nasim prodavnicama prodajemo polovnu odecu. Culi smo da to dobro ide i uzeli robu kako bi popravili promet. Bili smo u pravu, jer se solidno prodaje. Glavni razlog za to su niske cene. Sve je skoro jeftinije nego na buvljaku. Svaki drugi-treci dan nabavljamo novu robu, jer se zalihe desortiraju, a da bi se privukli kupci mora im se stalno nuditi nesto novo. Osim toga i da bi se promet povecao mora se vise raditi, jer je roba jeftina", kaze Milivoje Cosovic, generalni direktor "Zvezdare", jedine drustvene trgovine, koja za sada prodaje ovakvu odecu.

Najkvalitetniji komadi odece nalaze svog vlasnika u buticima, gde se prodaju kao novi. Tako vlasnica "Kobre" kaze da nabavljaju iskljucivo prvoklasnu-butik robu, ali nje nema dovoljno cak i u Americi. "Ona je veoma trazena i na domacem trzistu i mogli bi je prodati buticima u ogromnim kolicinama da je imamo. Nov kostim "Maks Mare" u prodavnici kosta njamanje 500 nemackih maraka, a polovan ovde kosta 70 dinara", kaze Ljubica Popovic.

Svetlana Jovicic
Tatjana Ostojic

Ko su kupci "nosene odece"?
"Koliko kosta ovaj kupaci kostim", upitala je mlada zena prodavacicu. Na odgovor da je njegova cena svega 25 dinara, zena zacudjeno upita: "Zasto je tako jeftin." "Gospodjo, to je nosen kostim", odgovori prodavacica. Zena koja je do tog momenta sa zanimanjem razgledala kupaci, ispusti ga, sa izrazom gadjenja, iz ruku. U prodavnicama, gde je natpis "roba iz druge ruke", neupadljiv ili ispisan na engleskom, ne retko se desava da kupci ne znaju o cemu se radi i kupe ono sto nisu ni zeleli. Drugi, smatraju da to sto je nosena odeca "nije nista strasno, samo se opere i bude k'o iz prodavnice". Ovu odecu, kako kazu trgovci iz iskustva, najradije kupuju profesori, doktori, novinari, glumci i estradni umetnici, dok se radnicka klasa stidi da kupuje nosenu odecu.
"Kupovina odece u "second hand"-u je zanimljivija, puna iznenadjenja i u trendu. Mislim da kupovina ovakve odece nije stvar standarda, nego stvar dobrog ukusa. Bezveze je razbacivati se novcem, kad se dobra stvar moze kupiti za mnogo manje para", kaze jedna novinarka.
Cak i prodavacice u ovim prodavnicama, koje su se zarekle da "nece staviti na sebe te krpe" su od glave do pete obucene u ovu odecu.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /