ZASTO PENZIONERI PROTESTUJU

Milan Djuric

Svoja nezadovoljstva i ogorcenja prema Vladi Republike Srbije zbog nepostovanja zakonskih obaveza u isplati penzija, penzioneri su ispoljili u protestnim skupovima za Trgu Nikole Pasica i protestnim setnjama odrzanim 29. maja, 26. juna i 14. avgusta ove gdoine. Poslednji protestni skup penzionera, odrzan 14. avgusta, razlikuje se od prethodnih u snazi revolta, bucnosti pistaljki i truba i otporu prema velikom broju policajaca koji su u koloni pratili penzionere za vreme protestne setnje do zgrade Vlade Srbije, navodno iz bezbednosnih razloga. Ispoljena ratobornost, neprijatni dijalozi sa neduznim policajcima, kojima je naredjeno da se grubo ponasaju prema mirnim penzionerima, koji su zeleli da dodju do zgrade Vlade Srbije da bi predali protestno pismo predsedniku Vlade, probijanje kordona policajaca najbolje su pokazali da je u zemlji Srbiji odavno nesto trulo i da se vladajuca policijsko-birokratska vlast plasi i penzionera, koji u mirnim demonstracijama samo traze da Vlada Srbije postuje njihova ljudska prava na redovno primanje penzija, za ciju isplatu su dali deo svojih licnih dohodaka za vreme aktivnog rada.

Beda, siromastvo, nizak zivotni standard, borba za odrzanje gole egzistencije i masovno umiranje penzionera od gladi i bolesti za koje ne mogu kupiti lekove uzroci su nezadovoljstva i protesta penzionera. Posto radnici, koji dele istu sudbinu teskih ekonomskih uslova zivota, uporno cute i ne demonstriraju snagu revolta i nezadovoljstva s losim stanjem u kome se danas nalazi najveci deo privrednih organizacija u industriji, rudarstvu, saobracaju, gradjevinarstvu, trgovini i ugostiteljstvu, to su avangardnu ulogu preuzeli penzioneri, trazeci radikalne promene drustveno-politickog i ekonomskog sistema zemlje.

Penzioneri su na svojim protestnim skupovima u maju i junu usvojili zahteve, peticiju i deklaraciju o ekonomskim i socijalnim pravima penzionera i iste dostavili Vladi Republike Srbije. Iako se radi o licnim pavima na penzije ostvarene u radnom odnosu, koja su grubo prekrsena, jer do danas Vlada Republike Srbije nije isplatila dug od 2,5 penzije iz 1994. i 1995. godine i 2,5 penzije zbog kasnjenja u isplatama u ovoj godini. Vlada Srbije se neodgovorno ponasa prema svojim o bavezama. Posledice neresavanja ekonomskog polozaja penzionera i krsenja prava na penzije evidentne su i one se manifestuju kroz nizak nivo zivotnog standarda. Umesto da se odmaraju i uzivaju plodove svoga rada, penzioneri obilaze kontejnere, mole za pomoc, zaduzuju se i prodaju svoje stvari, samo da bi ziveli koji dan duze. Za sve te nevolje Vlada Republike Srbije nije pokazala razumevanje, sto dokazuje cinjenica da nijedan od podnetih osam zahteva nije ispunila.

Drastican primer neispunjenja zakonskih obaveza prema penzionerima jeste dug od 2,5 penzije iz 1994. i 1995. godine, zbog neustavnog smanjenja penzija, ciji je rok isplate istekao 4. avgusta ove godine, a da Vlada Republike Srbije nija nasla za shodno ni da obavesti da li uopste namerava i kada ce isplatiti ovaj dug u penzijama. Drugi primer nepostovanja propisa je isplata penzija svakog petog i dvadesetog u mesecu, za prethodni mesec. Zbog nepridrzavanja rokova isplate danas Vlada Republike Srbije duguje 2,5 penzije, zbog cega penzioneri imaju povecane troskove u placanju mesecnih racuna za struju, komunalne i PTT usluge, placanju zateznih kamata, itd. Penzioneri s pravom postavljaju pitanje zasto se penzije isplacuju unazad za protekli mesec, umesto za tekuci mesec, jer su sredstva za penzije vec bila obezbedjena uplatom doprinosa za penzije u vreme kada su penzioneri radili. Vezivanje penzija za plate zaposlenih je ekonomski paradoks, jer se radi o dve razlicite ekonomske kategorije naknada iz radnog odnosa, penzionera koji su zavrsili svoj radni vek i uplatili sredstva za svoje penzije i zaposlenih radnika i sluzbenika koji svojim radom treba da ostvare sredstva za plate i svoje buduce penzije.

Proglasavanjem penzija za javnu potrosnju Vlada Republike Srbije grubo je prekrsila ljudska prava penzionera na penzije koje predstavljaju deo licne potrosnje. Eksproprijacijom sredstava penzionog fonda, uplacena sredstva u penzioni fond su posle isplate penzija dodeljivana velikom broju privrednih, neprivrednih i drustvenih organizacija bez obaveze vracanja i placanja kamata. Tako je penzioni fond umesto da kumulira i kapitalise sredstva ulaganjem u profitabilne projekte postao tranzitni racun za izmirivanje raznih obaveza Vlade Republike Srbije. Posledica takve prakse jeste da su penzije, umesto da prate kretanje indeksa troskova zivota, uskladjivane s kretanjem licnih dohodaka i isplata je zavisila od uplate sredstava doprinosa za penzije zaposlenih radnika i sluzbenika.

Ekonomske sankcije uvedene od strane zemalja clanica OUN i EU prema Jugoslaviji doprinele su da je proizvodnja u privredi pala na nivo ispod 50 odsto, a drustveni proizvod po stanovniku pao je sa 3.400 USD u 1989. godini na 1.600 USD u 1996. godini. Smanjeni obim proizvodnje velikog broja privrednih organizacija uticao je na enormno snizenje plata, a samim tim i na enormno snizenje penzija. Realna kupovna moc penzionera u 1993. godini pala je na nivo 5,5 odsto, da bi posle monetarne reforme prof. dr Avramovica dostigla nivo od 17,4 odsto u 1996. godini, a u januaru ove godine 28,6 odsto i maju 33,3 odsto. Imajuci u vidu neopravdano snizenje penzija podnet je zahtev Vladi Srbije da se od 1. januara 1998. godine obezbedi isplata punog iznosa zaradjenih penzija. Dug penzionom fondu procenjuje se na 5 do 7 milijardi USD, koji bi prema nedavno usvojenom Zakonu o svojinskoj transformaciji trebalo da se vrati na 10 odsto akcija procenjene vrednosti imovine preduzeca koja ucestvuju u procesu svojinske transformacije i 25 odsto od prodate imovine drustvenih preduzeca.

Napred izneta resenja nadoknade duga penzionom fondu ne pruzaju potrebnu sigurnost da ce se obezbediti sredstva za isplatu punog iznosa zaradjenih penzija, jer je malo verovatno da ce realizacija svojinske transformacije ici po predvidjenom planu, posto preduzeca koja posluju sa gubitkom prvo treba sanirati i osposobiti za proizvodnju roba i usluga koje se mogu ponuditi domacem i stranom trzistu sa cenom, kvalitetom i dizajnom koji traze sve probirljiviji kupci. Iz svega izlozenog evidentan je zakljucak da penzioneri ne mogu da zive u iluzijama i pricama o boljem zivotu koji u svojoj predizbornoj kampanji lansiraju vladajuce partije SPS, JUL i ND, pa stoga nece biti vise naivni i glasati za one koji su krivi za opstu bedu i siromastvo.

(Autor je predsednik Nezavisnog udruzenja penzionera Srbije).