DOKUMENTI: USTAVNE PRETPOSTAVKE ZA DEMOKRATSKU SRBIJU (5)

Opstine, regioni i pokrajine

Decentralizacija Srbije na oko 25 regiona i pet do sedam pokrajina Smanjiti teritoriju opstina. U opstini i regionu jednodomna, a u pokrajini dvodomna skupstina

III. 8. - Politicko-teritorijalna decentralizacija i problem Kosova i Metohije

a. Politicko-teritorijalna decentralizacija

1. Politicko-teritorijalna decentralizacija Srbije mora se izvesti Ustavom. Treba da se rukovodi nacelima demokratije, visokog stepena samouprave teritorijalnih jedinica, kao i idejom konsocijacije. Dodatno tehnicko nacelo ovoga sistema treba da bude nacelo subsidijariteta, koje predvidja da gradjani po pravilu resavaju svoje probleme u okvirima nizeg stepena politicko-teritorijalne decentralizacije, odnosno da se oni poslovi koji se mogu obavljati na nizem nivou nikako ne poveravaju jedinicama viseg nivoa.

2. Trebalo bi da postoje tri vrste politicko-teritorijalnih zajednica: opstine, regioni i pokrajine.

U pogledu opstina valja uneti dve bitne izmene.

Prvo, buduce opstine bile bi u proseku mnogo manje od sadasnjih, koje su cesto predimenzionirane. Danas u Srbiji postoji cak 11 opstina koje imaju povrsinu vecu od 1.000 kvadratnih kilometara i jos 10 opstina cija povrsina prelazi 800 kvadratnih kilometara. Na taj nacin 11% opstina zauzima cak 25% povrsine citave Republike. Opstine bi po prostranstvu trebalo smanjiti, a njihovu prosecnu povrsinu koliko se moze ujednaciti. Ovo zbog toga sto manje opstine imaju dvostruku prednost nad vecim. Gradjanin u maloj opstini lakse ostvaruje svoja prava i resava zivotne probleme. Osim toga, manja opstina zahteva manji organizacioni aparat, te s manjim utroskom sredstava efikasnije obavlja poslove lokalne samouprave.

Drugo, valjalo bi napustiti monotipsku organizaciju opstina. Ako obratimo paznju na broj naselja u postojecim opstinama, vidimo da opstine s manje od 10 naselja u svome sastavu cine tek 18% svih opstina u Republici, a 2/3 toga broja predstavljaju vojvodjanske opstine. Nasuprot ovome, skoro je dvostruko veci broj onih opstina koje imaju po 40 i vise naselja u svome sastavu. Priblizno ujednacavanje velicine opstina - kakvo se predlaze - ipak ne bi moglo da opravda njihovu monotipsku organizaciju. Valjalo bi zato razmisliti o posebnom statusu gradskih opstina, kakav postoji i u drugim drzavama, a i kod nas je nekad postojao. U prilog ovome govore specificnosti problema gradskih sredina.

Dalje, Ustav treba da obezbedi izjasnjavanje skupstina opstina o predlogu zakona i drugih akata kojima se utvrdjuju polozaj, prava i duznosti opstine.

3. Region bi se sastojao od vise opstina. U regionu bi gradjani zadovoljavali one potrebe kojima najuza zajednica ne moze da odgovori. Pri obrazovanju regiona moraju se uzeti u obzir i zelje stanovnistva, kao i geografski, ekonomski, saobracajni i kulturni razlozi. Moze se zato pretpostaviti da bi u Republici Srbiji bilo obrazovano oko 25 regiona.

4. Vise regiona bilo bi zdruzeno u okviru pokrajine, kao najkrupnije jedinice politicko-teritorijalne decentralizacije. Pokrajina ne sme imati drzavna obelezja, ali zato mora imati najsiru autonomiju. U pokrajinskim okvirima gradjani bi zadovoljavali vrlo sirok spektar svojih potreba, tako da bi se pokrajinska nadleznost prostirala na privrednom, finansijskom, kulturnom, socijalnom i zdravstvenom polju. Pokrajine bi samostalno upravljale pokrajinskim budzetima, a Republika bi bila duzna da svojim budzetskim merama podstice ujednacen razvitak pokrajina. U Srbiji bi se na ovaj nacin moglo obrazovati najmanje pet, a najvise sedam pokrajina, jednakih u pravima i obavezama.

5. Uredjenje politicko-teritorijalnih jedinica pocivalo bi na obrascu predstavnicke demokratije. Na svim nivoima postojao bi izvrsni organ i predstavnicko telo (izvrsni odbor i skupstina). U opstini i regionu bi skupstina bila jednodomna, a u pokrajini dvodomna. Obrazovala bi se na svim nivoima po proporcionalnom izbornom sistemu, sto bi omogucilo uvodjenje konsocijacije pri obrazovanju izvrsnog organa.

Izvrsni odbor bi u opstini imao 5, u regionu 7, a u pokrajini 9 ili 11 clanova. Zbog toga bi svaka izborna lista koja u opstini osvoji 20% glasova na izborima, odnosno 14% u regionu, a u pokrajini 11% ili 9% (zavisno od broja clanova izvrsnog odbora), dobijala pravo na jedno mesto u izvrsnom organu. Na sva tri nivoa politicko-teritorijalne decentralizacije - opstine, regioni, pokrajine - bio bi uveden direktorijalni sistem (kolegijalan izvrsno-upravni organ koji ne bi zavisio od stranacke vecine u parlamentu). Takav oblik je narocito pogodan pored ostalog i zbog toga sto depolitizuje egzekutivu.

Regioni i pokrajine bili bi predstavljeni u Senatu Republike i to regioni sa po jednim, a pokrajine sa po cetiri predstavnika. Jedan od ova cetiri pokrajinska predstavnika obavezno bi predstavljao manjinu koja zivi u pokrajini.

Poseban, asimetrican status Kosova
b. Kosovo i Metohija kao pokrajina sa posebnim, asimetricnim statusom:
Demokratizacija Srbije ne treba da bude vezana iskljucivo za resenje problema Kosova i Metohije, tacnije receno, ona ne sme njime biti ni uslovljena ni blokirana, s obzirom na neizvesnost dinamike politickog resavanja ovoga problema. Razmatranje i uredjenje posebnog statusa Kosova i Metohije mora da se resava ili paralelno sa demokratskim ustavnim preuredjenjem Srbije ili, pak, nakon donosenja novog ustava. To ujedno znaci da eventualno uspesno sprovodjenje ustavne reforme u Srbiji ne sme da zatvori albansko pitanje. Naprotiv, njome bi se na novim, demokratskim ustavnosistemskim pretpostavkama otvorio postor za njegovo demokratski legitimno reaktuelizovanje, zavisno od tempa i ishoda odgovarajucih politickih dogovora
Dijalog vlade i predstavnika opozicionih stranaka Srbije, sa jedne strane, i predstavnika Albanaca i Srba sa Kosova i Metohije, sa druge strane, pracen otvorenom politickom diskusijom u javnosti cele Srbije, trebalo bi da odluce o sadrzini resenja o posebnom, asimetricnom statusu Kosova i Metohije. Nakon toga, predlozeno resenje bi trebalo da bude izlozeno demokratskoj proveri po sledecem postupku:
1. Na nivou Republike kao celine referendumom odluciti o tome da li da se ustavnom promenom Kosovu i Metohiji omoguci plebiscitarno izjasnjavanje o predlozenom ustavnom resenju.
2. Ako se predlog na nivou Republike kao celine ne usvoji i to tako sto je glasalo vise od polovine (alternativa: vise od 75%) upisanih biraca, a protiv se izjasnilo najmanje 75% izaslih gradjana, postupak se obustavlja.
3. U slucaju da se predlog na nivou Republike kao celine usvoji, kao i u slucaju da se predlog o posebnom ustavnom statusu Pokrajine ne usvoji, a da pri tome na nivou pokrajine Kosova i Metohije u prilog referendumu glasa kvalifikovana vecina - npr. da vise od polovine (alternativa: vise od 75%) gradjana upisanih u biracke spiskove izadje na referendum, a da pozitivno odgovori npr. najmanje 75% izaslih gradjana - doneo bi se poseban ustavni zakon kojim bi se utvrdilo da glasanje treba da tece po sledecem postupku:
3.1. Glasanje na nivou Pokrajine kao celine. Pitanje: Da li ste za to da Kosovo i Metohija dobiju predlozeni ustavni polozaj pokrajine sa posebnim statusom?
3.2. U slucaju da predlog usvoji vecina od ukupnog broja upisanih biraca na teritoriji Pokrajine kao celine, one opstine ili vise opstina u kojima vecinu cini nealbansko stanovnistvo a koje su glasale protiv posebnog ustavnog polozaja Kosova i Metohije, treba da imaju mogucnost da u roku od tri meseca inicijativom najmanje jedne petine od ukupnog broja upisanih biraca zahtevaju glasanje o tome da li zele da se izdvoje iz sastava Pokrajine ili ne. Pri tome bi za punovaznost odluke o izdvajanju iz Pokrajine takodje bila potrebna vecina od ukupnog broja upisanih biraca.

Kraj

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /