TO SE ZOVE GUCA: SLIKE OKO 37. SABORA TRUBACA

Gucu cesto krste i kao "srpski Vudstok". To je, moglo bi se reci, ponizavajuce, jer je Guca definitivno stariji fenomen od Vudstoka. Bez srpske mitomanije

To se zove trziste. Otvoreno, to jest pod vedrim nebom - nema cega nema. Iglu, doduse, nismo videli (mozda zato sto je tako sitna), ni lokomotivu. Ali, sve izmedju tih krajnosti moglo je da se pazari poslednjeg vikenda u varosici Guca, koja se, zarad 37. Sabora trubaca, jos jednom pretvorila u najvecu srpsku pijacu. Od poznatog sveprisutnog asortimana laznih "Nike", "Cappa" , "Reebok" ...do, nimalo laznog, najnovijeg, turbo-dizel modela "mercedesa". Izlozenog sa ostalom sabracom iz glasovite firme, na omanjem travnjaku preko puta gigantske trube-spomenika, spremnog na promptnu prodaju po principu "sedi i vozi". Svakome ko bi bio voljan da izbroji nekih 54900 dojc maraka i 91000 dinara. A desetak metara ili desetak raznjeva dalje drugi travnjak na kojem se sepure nesto manje luksuzne "skode". Naspram njih - kompjuteri i kompjuterska oprema.

To se zove (valjda) spoj tradicionalnog i modernog. Guca na Internetu. "Informatika" a. d. iz Beograda postavila je Internet prezentaciju Sabora. Nista cudno, kako nam rece jedan od ljubaznih domacina na, za dragacevski vasar, dosta neobicnom standu "Informatike", jer i Internet je jedan veliki vasar. Silni narod, iako svestan da u Guci moze sve zivo da se nadje i kupi, s blagim cudjenjem gleda u robu izlozenu na supermodernom komunikacijskom punktu. Kazu nam da su dolazile musterije zainteresovane za metalno-staklene stolove na kojima stoje kompjuteri. Mislili su da je to na prodaju. Uostalom, sta ima sto nije na prodaju. Treba samo ponuditi pravu cenu. Jer, kako rekosmo, covek u Guci postane do kraja svestan trzisne prirode ovog sveta. A gde je trziste, tu je i marketing.

To se zove marketing. S tezge na kojoj se prodaju "snizeni reslovi" krestavi glas dobacuje efektnu propagandnu poruku: "Zene, dodjite kod mene, bicete jebene!" I, bogami, dosta zena opipava "snizene" materijale. Cudno je mozda malo sto krestavi glas ne pripada muskarcu nego zeni.

To se zove atrakcija bizzare. Sator na kojem je u vrlo naivnom maniru naslikan nekakav prizor iz hirurske sale (sokirani lekari i sestre, na stolu raspolucena devojcica) a ispred satora propagandista (opet) u mikrofon vice: "Cudo nevidjeno, cudo od deteta! Dodjite da vidite sada dok je vreme, dok jos nema guzve! Pola devojcica, pola zmija! Dodjite da je pogledate, da popricate s njom. Da osetite svaki njen pokret! Cudo nevidjeno!" Posto celokupna ekipa "Nase Borbe" gaji patoloski strah od zmija, pa i poluzmija, cudo je za nas voistinu ostalo nevidjeno. To se zove multikulturalnost. Mada se ceo spektakl pravi u slavu trube i predstavlja najveci etnodogadjaj, vasar u Guci ne protice u znaku samo jednog instrumenta i melosa. Daleko od toga. Svaka radnja (tezga, satra, kafic...) ima svoju netrubacku muziku. U svakom casu cete cuti prepoznatljive zvuke ovog kraja koje prenose setajuci sviraci, ali iz "fiksiranih" proizvodjaca buke dopire sve i svasta. Reklo bi se da je hit Guce '97. ona neizbezna spansko-arapska "Alabina". Naravno, Cecin jad i suze u potocima teku i guckim veseljima, ali registrovali smo cak i prisustvo hrvatskog popa. Ovde je apsolutna buka apsolutno u modi. Zato...

To se zove apoliticnost. "Odgovorni" u Mesnoj zajednici pojma nemaju da u goste (subote prepodne) treba da im stigne prvi covek Beograda i Demokratske stranke Zoran Djindjic. Iako su demokrate ovde na vlasti. Upucuju nas da pitamo u stranackom sedistu, plavo-zuto okrecenoj kucici u "centru zbivanja" (na banderi smo videli oglas: "Izdajem sobu u centru zbivanja"). Zamandaljena je. Iz vise pokusaja. Svi, svi, svi ...su na Saboru. A na balkonu Mesne zajednice veliki, starinski zvucnik stoji poduprt nekakvom debelom, crvenom knjigom. Na njoj pise - Sabrana dela - Tito.

To se zove najveci dzez festival na svetu. Tako pise na majicama, crnim i belim, koje su se za 35 i 45 dinara prodavale na 37. Saboru trubaca. Iako dzez nema mnogo veze s Vudstokom, Gucu cesto krste i kao "srpski Vudstok". To je, moglo bi se reci, ponizavajuce, jer je Guca definitivno stariji fenomen od Vudstoka. Bez srpske mitomanije. To se zove pacifizam. Lepo je cuti geslo - Sviraj, trubo, svirala za dugo, za veselje i ni za sta drugo - kada se zna gde zivimo. Malo-malo pa se u modu vrate bojne trube.

To se zove Guca. Svi Srbi na jednom vasaru. BG, CA, ZA, KV, NI, RU...Pa onda cirilicni Srbi - BN, DO, MD...S Gucom se nije saliti, cak i kada niste skloni nacionalnom folkloru. Neki soprani, otkriveni u Guci, stizali su i do Metropolitena. U medjuvremenu se dobro udavsi u drzavnu vrhusku.

I, za sve sto zelite da znate o Guci, odgovoran je, razume se, Internet: http://www.informatika.com.

Radovan Kupres

Fotografije: Nenad Stojanovic