Srpska politicka scena: Rat svih protiv svih

U medjuvremenu imacemo lazne izborne utakmice, ne toliko zbog izbornih uslova koji su nedvosmisleno losi, vec zbog toga sto u njima ucestvuje previse laznih kandidata, ljudi koji ne mogu da predstavljaju stvarnu demokratsku Srbiju

Pise: Zarko Korac

Za sukobe medju ljudima ne treba mnogo - dovoljno je biti sebican i kratkovid, recju nerazuman, pa da zapocne lanac dogadjaja, koji ponekada dovodi do ozbiljnih tragedija. U svojim velikim satirama, Dzonatan Svift je ismejao ovu stalnu ljudsku osobinu da se spore oko besmislica i njegova izmisljena zemlja Liliput postala je simbol takvog sporenja. Danasnja, predizborna Srbija, podsetila me je na zemlju "malih ljudi", jer vec i povrsna analiza pokazuje koliko je vreme u kome zivimo sumorno. Podsetimo se ukratko njegove predistorije.

Na saveznim izborima novembra 1996. godine, takozvana "leva koalicija" ostvarila je ubedljivu pobedu. Tek stvorena koalicija "Zajedno" nije uspela da postigne znacajniji izborni rezultat, ostajuci u senci rezultata Srpske radikalne stranke, koja je iskoristila osecanje nemoci zbog izgubljenog rata i neizvesne buducnosti, nudeci nastavak propagandnog laganja o "nebeskoj misiji" u ratu protiv celoga sveta, radi "svete srpske stvari". Vojislav Seselj se pojavio kao poslednji memorandumski junak, i na besu i frustraciji pauperizovanog stanovnistva ponudio restauraciju originalnog nacionalnog programa. Ali na lokalnim izborima, bolje obrazovan i bolje informisan deo gradjana glasao je za smenu vlasti i nagovestio spremnost za stvarne politicke promene. Dalju istoriju dobro znamo. Prekrajanje izbornih rezultata, protesti, medjunarodna arbitraza i prvi stvarni politicki poraz Socijalisticke partije Srbije na unutrasnjem planu. Koalicija "Zajedno" nije samo preuzela vlast u prakticno svim glavnim gradovima Srbije, vec je opozicija u Srbiji po prvi put dobila stvarnu medjunarodnu podrsku. I onda pocinje sumorni deo price.

Koalicija "Zajedno" se raspada i politicka opoziciona scena se vraca u svoje prirodno stanje koje bi najbolje izrazio Hobs recima: "rat svih protiv svih". Na takvoj sceni svi savezi su i lazni i prirodni istovremeno, jer ih ne vode principi vec samo kratkorocni interesi, koji su najgori saveznik u politici. Dve vodece stranke opozicije, u takvoj situaciji, izabrale su razlicite politicke strategije, misleci vise jedna na drugu, nego na ukupno politicko stanje u zemlji. Jedna je izabrala bojkot izbora, opravdano isticuci rdjave izborne uslove i nadajuci se da ce u novoj izbornoj utakmici imati vise srece. Slabost ovog politickog razmisljanja je u tome sto uspesan bojkot ima kljucnu pretpostavku prethodnog dogovora glavnih aktera, a nedostatak tog dogovora je i glavni uzrok raspada koalicije "Zajedno". Oni koji su svesno srusili prethodni politicki savez, da bi ostvarili prostor za politicku saradnju sa vladajucom strankom, sami su stvorili stanje u kome neko drugi moze da iskoristi tek naznacenu sansu! I to je ucinila druga velika stranka opozicije. Ona izlazi na izbore legalizujuci ih i otvarajuci sebi mogucnost ulaska u koalicionu vladu, ali se izlaze velikom riziku da na njima dvostruko rdjavo prodje - sa zigom saradnika vlasti i izbornim rezultatom koji je marginalizuje za duze vreme. Cini se da bar u taktickom smislu ovo resenje nudi vise, onaj koji koristi institucionalna sredstva uvek ima na raspolaganju vaninstitucionalna, dok obrnuto nije moguce. U svakom slucaju, obe stranke se na ovim izborima samo pozicioniraju za vreme koje dolazi, bez jasnije vizije kako ce ono izgledati.

Medjutim, ono sto je mnogo ozbiljnije od ove situacije "dvostruko loseg izvora" je opsti okvir u kome se ovo politicko nadmetanje vrsi. Celokupna argumentacija u kojoj se najcesce koriste reci izdaja i kolaboracija su naglaseno "patriotske". To je svakako jos jedan znak da smo daleko od stabilnijeg politickog zivota u kome se akteri odgovorno ponasaju prema gradjanima. Nastavak "patriotskih igara" je u vlasnistvu takozane "leve koalicije". Ona je odredila meru ovoga "patriotizma" i saopstava je svakodnevno preko programa PT Srbije i dnevnog lista "Politika". Nesvesno se rukovoditi ovim standardima je znak krupne slabosti. Izlazak ili neizlazak jedne stranke na izbore moze se tumaciti na najrazlicitije nacine, verovatno najvise vidjenjem njenih sopstvenih politickih interesa, ali svakako ne patriotizmom. U protivnom imali bismo dosta problema sa elementarnom logikom. Da li bi iz toga sledilo da oni sto nikada ne izlaze na izbore cine kohortu cistih patriota (sto ustalom jedna opozicona stranka i tvrdi)?

Ali, sve ove bazicne dileme nase opozicije, posledica su njene opste slabosti. Ona zna da na ovim izborima ne moze da postigne dovoljno dobar rezultat da bi promenila vlast. Vreme za to je proslo rasturanjem koalicije "Zajedno". Ovo se u literaturi zove epilog. U nas epilog pisu ljudi koje je opisao Dzonatan Svift. "Veseli" bojkot izbora nece pomoci. Epilog je tuzan. Izbori u zemlji Liliput su vec zavrseni! Do pravih izbora ce doci tek kada u predizbornoj raspravi pocne da se govori o pravim umesto "patriotskim" temama. Kako krenuti putem modernizacije Srbije i savladati autoritarnost i konzervativizam naseg drustva, posebno njegove provincije? Sta je bilo rdjavo u nacionalnom programu koji je jos uvek bez stvarne alternative i da li je njegov slom stvar "medjunarodne zavere" ili neminovnosti? Kako se mogu zvati demokratama oni koji su podrzavali ili precutkivali necuvene zlocine tokom ovog rata i u cemu se oni zapravo razlikuju od naredbodavaca iz redova vlasti?

Tek ovakva pitanja stvorice uslove za stvarne podele u nasoj politici i, naravno, opoziciji. Proci ce jos vremena dok do toga dodje. U medjuvremenu imacemo lazne izborne utakmice, ne toliko zbog izbornih uslova koji su nedvosmisleno losi, vec zbog toga sto u njima ucestvuje previse laznih kandidata, ljudi koji ne mogu da predstavljaju stvarnu demokratsku Srbiju. Najbolje sto nam se na ovim izborima moze desiti je da pocne politicko cistiliste; da pocne uklanjanje laznih demokrata i laznih demokratskih stranaka i da se stvori prostor za radjanje novih ideja koje ce nas izvuci iz dubokog gliba u kome se vec godinama nalazimo.