Dva najveca tereta niske privrede dobila devize iz Fonda za razvoj

Ukoliko narednih meseci od kojih je najvazniji onaj kada se priprema zimnica i kada pocinje skolska godina budu dobri, dobice jos para

Zoran Kosanovic

Nis. - Radnicima Nisa zaposlenim u dva posrnula giganta EI i MIN i ove izborne godine poslat je jasan signal: Srbija je u pokretu a novac je u Fondu za razvoj.

Ukoliko narednih meseci od kojih je najvazniji onaj kada se priprema zimnica i kada pocinje skolska godina budu dobri, dobice jos para. Za sada im je dovoljno i osam miliona nemackih maraka tek toliko da uvide da je drzava ozbiljna i da, sto je jos vaznije, ima odakle da im pomogne.

Iz famoznog Fonda za razvoj Srbije dva najveca tereta niske privrede dobila su kredite sa rokom vracanja od cetiri meseca. Naravno, uslov za kredit je bio da se devize upotrebe za izvozne programe sto velikim sistemima kakvi su EI i MIN nikako nije bilo tesko. Oni imaju programe i radnike koji se trenutno prinudno odmaraju, a za velike izvozne poslove jedino im je nedostajao novac, pa da sleperi pocnu da izvoze njihove proizvode.

"Bicemo iskljucivi u nameri da sredstva iz Fonda za razvoj usmerimo u najprofitabilnije proizvodne programe. Nema govora da ce ovim novcem biti resavana socijalna pitanja ili vraceni dugovi. To je svima jasno a nasi radnici to shvataju i razumeju. Jer ukoliko bi se ta sredstva nenamenski potrosila bio bi to pogreb za EI" - kategorican je zamenik predsednika EI Holding korporacije Stevan Miskovski.

Rukovodstvo koje je svesno da bi nenamensko trosenje deviza iz Fonda predstvaljalo pogreb za najveceg srpskog proizvodjaca elektricnih naprava ipak ce pre nego krene u realizaciju izvoznih programa morati da se pobrine za svoje radnike koji se godinama sa minimalcima nalaze na prinudnom odmoru. Od 12.700 radnika koliko je zaposleno u ovom kolektivu stvarno radi tek oko 15 do 20 odsto. I taj minimalan broj radnika prosle godine je uspeo da ostvari ukupan prihod od 500 miliona i 480 hiljada dinara, ali su rashodi bili mnogo veci, pa je 30 preduzeca ovog kolektiva iskazalo gubitak od 45 miliona dinara. Dugovanja EI su oko 250 miliona dinara dok EI potrazuje oko 150 miliona.

Ovaj nekadasnji komunisticki gigant unisten sankcijama i neradom u toku zahuktavanja predizborne kampanje, Fondu za razvoj uputio je zahtev za kredit od 93 miliona maraka od kojih bi 30 miliona maraka bilo namenjeno realizaciji vec ugovorenih izvoznih programa, a 63 miliona za programe kojim se supstituise izvoz. Da je EI dobila ova sredstva bilo bi realizovano 30 programa u 23 preduzeca ovog kolektiva.

"Narodnim parama finansira se kampanja jedne stranke koja je uspostavila nenarodni rezim. U republickoj Vladi ministri - direktori koncentrisu pored politicke i finansijsku moc tako sto sredstva Fonda odobravaju svojim preduzecima ili preduzecima sa podrucja za koje se pretpostavlja da je socijalisticki opredeljeno. Kad se sve to desava u toku predizborne kampanje onda je ocigledno da je cilj ubiranje politickih poena za odredjeni krug ljudi"- ocenio je potpredsednik gradske vlade Nisa Toplica Djordjevic.

Da je pet miliona maraka koliko je dobila EI gasenje velikog pozara soljicom vode proistice i iz stava Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata EI koja ovaj kredit ocenjuje kao propagandu koja nista kvalitetno nece doneti. "To su dovoljna sredstva za jednu privatnu radionicu. EI su potrebna mnogo veca sredstva a ovim parama kao da hranite slona na cuclu. Kredit iz Fonda je neka predizborna ujdurma i pokusaj gasenja eventualnih pozara" - kaze za NNB poverenik ASNS EI Bratislav Djuric.

Za razliku od elektronaca, niski masinci su od Fonda za razvoj trazili pet, a dobili tri miliona maraka koje ce im omoguciti "realizaciju ozbiljnih izvoznih poduhvata". Prema recima pomocnika generalnog direktora MIN Radeta Zivanovica, devize ce biti iskoriscene za izvoz komunalnih vozila, prirubnica ili skretnica za potrebe zeleznice u svetu: od Rusije do ostalih zapadno evropskih zemalja.

Dok se MIN priprema da potpomognut marakama iz Fonda izveze komunalna vozila u Rusiju ili prirubnice za nemacko trziste oko tri hiljade masinaca poslednji minimalac primili su u septembru prosle godine. "Oko tri hiljade radnika MIN vec nekoliko godina se nalaze na placenom odsustvu sa standardom koji je toliko ugrozen da je prosto neverovatno kako ti ljudi prezivljavaju", kazu u sindikatu MIN.

"Osnovni problem niske privrede je sto ne radi.Oko 100 hiljada Nislija direktno zavisi od poslovanja dva najveca kolektiva u gradu EI i MIN", kaze niski gradonacelnik Zoran Zivkovic. Osam miliona maraka sigurno nece pokrenuti proizvodnju u ex gigantima koji uposljavaju oko 20 hiljada Nislija ali je dobrodosao pred izbore. Ipak pokusaj gasenja socijalnih pozara ovako malim sredstvima ocito nece zaustaviti neumitne nezgodne strajkove pred izbore.

Po poslednjoj vesti iz Sindikata "Nezavisnost" - "Sastavni delovi" EI rukovodstvu fabrike prosledjen je ultimatum sa rokom ispunjenja do 15 septembra. Nezavisni sindikalci u EI SD zahtevaju od direktora da iznadje mogucnost za isplatu zaostalih sest plata, uposljavanje svih zaposlenih i dogovor oko dinamike isplata narednih zarada.