Kako su i kome deljeni krediti iz Fonda za razvoj

Vecina preduzeca koja su dobila kredit od Fonda vec ima dugogodisnje nevracene kredite poslovnim bankama i veliki su gubitasi. Nezvanicno se prica da se krediti mogu upotrebiti i na plate "u funkciji izvoza" sto je pre podele kategoricni bilo iskljucivano

Tatjana Ostojic
Svetlana Jovicic

Nedavno je jedan zvanicnik na pitanje novinara zasto vlasnik privatnog preduzeca nije dobio kredit od Fonda za razvoj, iako ima ugovorene izvozne poslove, odgovorio da ovaj privatnik ima nevracene kredite Beobanci. Na novo pitanje, zasto je napravljena razlika izmedju ovog privatnika i drustvenih firmi koje jos u vecoj meri grcaju u dugovima prema bankama, zvanicnik je rekao "Neka cuti i sije".

Nakon prve dodele kredita postalo je jasno da su novac mogle dobiti, uglavnom drustvene firme, a privatne su svrstane na posebnu listu i jos se ne zna da li ce neka od njih doci do povoljnih kredita. Sem toga ni kriterijumi po kojima je Fond delio pare, kako se ispostavilo, nisu bili cvrsti.

Osnovni uslov za dodelu kredita bio je da se Fondu na uvid dostave zakljuceni ugovori o izvozu sa stranim partnerom. Posebno je ostro delovalo potpisivanje izjava direktora da ce materijalno i krivicno odgovarati u slucaju da ih ne vrate. Manji broj direktora je to ozbiljno shvatio, pa je sazivao kolegijume i zahtevao da se odgovornost podeli, medjutim kasnije, kako su krediti dodeljivani, ta izjava je postala formalna stavka ugovora. Nezvanicno se prica da se krediti mogu upotrebiti i na plate u funkciji izvoza, sto je pre podele kategoricki iskljucivano.

Tuzni i duzni

"Duzni smo, ali to nisu tako veliki dugovi. Kredite smo koristili po raznim osnovama. Do kraja godine 'Porecje' ce se transformisati, a banke ce postati akcionari. Od Fonda smo dobili kredit od dva miliona maraka, a trazili smo pet miliona. Novac treba da vratimo za sest meseci i vraticemo ga, a posle toga trazicemo ponovo", kaze Dusan Jovanovic, generalni direktor "Porecja".

Inace, za poljoprivredna preduzeca se, vec, odavno zna da su u teskoj finansijskoj situaciji. Pored njih nista bolje ne stoje ni preduzeca koja se bave proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije. Tako je Industrija motora i traktora 1995. godinu zavrsila sa ukupnim prihodom od 132.584.000 dinara i ukupnim rashodom od 285.924.000 dinara. Gubitak je ocigledan. Slicno je i sa Industrijom motora Rakovica i "Zmajem", gde je gubitak u toj godini bio 38.325.000, odnosno 29.297.000 dinara.

Medjutim, poljoprivredna preduzeca koja se bave proizvodnjom mehanizacije, nisu nikad ni krila da se nalaze u teskim gubicima. "HIP Azotara" Pancevo, koja se bavi proizvodnjom mineralnih djubriva, je u 1995. godini imala ukupan prihod od 132.584.000 dinara, a rashod od 285.924.000 dinara. S druge strane preduzeca iz ostalih grana svoj negativan saldo kriju.

Tako se za "Industriju kablova" iz Jagodine, dobitniku kredita iz Fonda, sigurno zna da je gubitas, a prema spisku 200 najvecih iz 1995. godine, ukupan prihod ovog preduzeca iznosio 129.813.000, a rashod 138.353.000 dinara. Da su u pitanju "frizirani" zavrsni racuni pokazuje bilans stanja pojedinih firmi. Tako ukupan prihod "Kristala" iz Zajecara, koji je u poslednjoj podeli dobio kredit od Fonda, iznosi 145.395.000 dinara, a rashodi su 145.394.000 dinara. Znaci "Zajecar" je bio u plusu 1.000 dinara. "Novkabel" je imao tek nesto vise - 28.000 dinara.

Ima i onih firmi kod kojih je, ocigledno da su gubitasi. Tako je "Knjaz Milos" iz Arandjelovca, na spisku 200 najuspesnijih u 1995. godini, zabelezio ukupan prihod od 38.517.000 dinara, a rashod je 60.044.000 dinara. "Zastava-kamioni", koji su, takodje dobili kredit i 1995. godine se nasli na spisku 200 najvecih su imali ukupan prihod 64.145.000, a rashod 97.808.000 dinara. "Magnohrom" je iste godine imao prihod od 221.676.000 dinara, a rashod 229.453.000 dinara.

Brojanje do 16

Interesantno da "Viskoza" iz Loznice koja je medju prvima i retkima obezbedila posao iz barter aranzmana sa Kinom, trenutno radi sa 16 odsto kapaciteta. Sa istih pozamasnih deset miliona maraka, kao i "Simpo", "Viskoza bi prema prilozenoj dokumentaciji, povecala koriscenje kapaciteta na 22 odsto i vratila na posao sa prinudnog odmora 1.442 radnika. "Sever" iz Subotice je dobio cetiri miliona maraka, radi sa 46 odsto kapaciteta, a uposlenost bi, novim parama, povecao na 78 odsto. HIP Pancevo je dobilo deset miliona maraka kredita, radi sa 89 odsto kapaciteta i 3.000 radnika. Zanimljivo je da ne bi prema prilozenoj dokumentaciji povecavao uposlenost kapaciteta, a planira da ostvari devizni priliv od 145 miliona maraka i time daleko premasuje sva ostala preduzeca sa prve liste od 45. Iza njega je 14. oktobar koji ocekuje devizni priliv od 81 milion maraka, zatim "Simpo" 55, "Viskoza" 45, a "Jumko" koji je dobio deset miliona maraka kredita, ocekuje priliv od 35 miliona maraka.

Ako se meri bonitet preduzeca prema koeficijentu obrta obrtnih sredstava, "Prva petoletka" iz Trstenika ima minus 0,88 sto znaci da se u toku godine ni jednom ne obrnu ova sredstva, "Sartid 1913" ima koeficijent 0,39, "Simpo" 0,46, a "Kostana" 0,01. Niski obrti kapitala su, uglavnom, posledica niske iskoriscenosti kapaciteta i velikih potrazivanja.