Tri scenarija jednog srpskog zivota

Kad se sve ovo sabere moguce je zamisliti tri scenarija za Srbiju, koji bi uslovno mogli biti nazvani "sadasnji- depresivni", "srednjorocno realni" i "dugorocno - optimisticki."

"Sadasnje depresivni scenario" podrazumeva da Srbija ima rejting "C", a na strani "duguje" ima ove stavke - unutrasnji dug ( staru deviznu stednju procenjenu na cetiri milijarde DEM, kvazifiskalni deficit od 12 milijardi dinara ili 3.5 milijarde DEM, i 6 milijardi DEM deficita u sektoru preduzeca). Tome treba dodati prispeli spoljni dug (na godisnjem nivou) koji je ING Baring procenio na priblizno 500 do milijardu dolara (Londonski i Pariski klub zajedno, bez Svetske banke i MMF), i spoljnotrgovinski deficit od 1.5 milijardi dolara, odnosno 2,8 milijardi DEM.

Istovremeno, ocekuje se da ce do kraja ove godine biti uknjizeno jos oko 300 miliona DEM direktnih stranih investicija. Kad se tome pribroji 1,35o milijardi DEM od prodaje Telekoma i jos izmedju 300 i 600 miliona DEM ostalih stranih ulaganja iz ove godine, suma ne prelazi dve milijarde DEM. Jasno da na "izlazu" ne moze biti pozitivnog salda. On bi se za ove potrebe mogao nazvati "prodajem, ali trosim mnogo vise".

"Srednjorocno realni scenario." Ako bi u Srbiji zaista bile preduzete strukturne promene, moglo bi se ocekivati da se rejting zemlje popne na "BB". Na strani "rashodi" mogla bi na rok od pet do sedam godina da nestane stavka spoljnog duga, ukoliko se toliki grejs period dobije u pregovorima o njegovoj otplati. Drustveni proizvod bi u tom slucaju lagano poceo da raste, a spoljnotrgovinski bilans bi se postepeno uravnotezavao.

U poslednjoj analizi londonske investicione banke "Meril Linc" na primer, prognozira se da bi jugoslovenski izvoz do 2000. godine mogao porasti sa 2,3 milijarde (1996) na 3,5 milijardi dolara u naredne cetiri godine. Ekonomist intelidzens Junit pak na nesto kraci rok prognozira da bi u narednoj godini pod uslovom da ekonomija postepeno pocne da se oporavlja i vlada primeni reforme, drustveni proizvod mogao da poraste za pet procenata, a spoljnotrgovinski deficit smanji za cetvrtinu u odnosu na '96. godinu.

"Za Srbiju, buduci opstanak zavisi od toga da li ce se ona okrenuti izvozu, kombinovanom sa niskim baznim troskovima, u uslovima kada strani kapital i jeftina domaca radna snaga treba da "povuku" zivotni standard navise. Bez sopstvenog kapitala, Srbija ce morati da stvara kapital uz veoma niske troskove", smatraju analiticari Bank Nasinal d 'Pari u odeljku "moguca renesansa u Srbiji". Pod takvim uslovima, moglo bi se ocekivati i da prihod od prodaje preduzeca poraste, a da na izlaznoj strani "rashodi" i "prihodi" budu relativno uravnotezeni. Izlazni rezultat mogli bi da okarakterisemo kao "spajam kraj sa krajem".

"Dugorocno optimisticki scenario." Podrazumeva da Srbija dobije rejting "BBB" ili "BB +", odnosno da rizik zemlje bude dalje smanjen. U tom slucaju na strani "rashoda" ostali bi samo dugovi nasledjeni iz proslosti bilo na unutrasnjem planu ili kroz otplatu spoljnog duga. Prihod od preduzeca bi se i dalje povecavao, na izlaznoj strani ("Najzad na zelenoj grani") po prvi put bi se pojavio pozitivan rezultat - neto stednja. Tek na toj stepenici promena vlasnicke strukture generisala bi privredni rast.