Nedeljna, 24. avgust 1997.

TAJNA USPEHA JUGOSLOVENSKOG VATERPOLA

Zlatni sinjel Vlaha Orlica

Iz male bare izvlaci se "suvo zlato", zestokim i napornim, ali planskim radom. Bez improvizacija. Protivnicima ostaje analiza snimaka ne bi li ukapirali kako ih mi to stalno pobedjujemo

Snezana Pantovic

"Cehov je rekao da su svi velikani ruske knjizevnosti izasli ispod Gogoljevog sinjela, a mi iz vaterpola aludiramo: sve jugoslovenske zvezde ovog sporta iznikle su ispod sinjela Vlaha Orlica", rekao nam je u jednom razgovoru pre nekoliko godina, na zalost sada vec pokojni Ante Lambasa, velikan jugoslovenskog sporta i pocasni predsednik FINA (Svetske vaterpolo i plivacke federacije).

Kada se govori o fenomenologiji jugoslovenskog vatepola prica mozda i ne bi postojala da nije bilo glavnog ideologa i tvorca fenomena, harizmaticnog i kontraverznog genija Vlaha Orlica. Dok citate ovaj tekst, on se nalazi u Sevilji, na Prvenstvu Evrope, u funkciji sefa Strucnog staba VSJ. Njegovo ime je sinonim garantovanog uspeha koji vodi samo na najvisa pobednicka postolja - nije bitno da li je rec o klubu ili reprezentaciji, domacoj ili medjunarodnoj sceni. Njegova "domaca radinost" napravila je sve nase vrhunske vaterpolo zvezde i bila "kovnica" medalja ciji asortiman dodeljuje vaterpolu atribut najtrofejnijeg jugoslovenskog sporta.

Originalni model

Pre desetak godina gospodin Orlic je otisao iz Vaterpolo kluba Partizan (u kome je od 1958. godine) i od tog perioda njegov zadatak je briga o strucnom usavrsavanju trenera, pre svega onih koji su uz razne selekcije vezani za reprezentaciju.

Jugoslovenski vaterpolo, pod dirigentskom palicom Orlica, postao je sistem koji je autenticnom strategijom i doktrinom u svetsku orbitu izbacivao, gotovo kao na pokretnoj traci, originalne modele ove igre u "izvodjenju" virtuoza poput Muskatirovica, Cukvasa, Sandica, Belamarica, Jankovica, Perisica, Marovica, Rudica, Markovica, Krivokapica, Milanovica, Sostara, ciji je ucitelj upravo bio Orlic.

Vrhunski igraci pravljeni su kroz sistem prirodne selekcije, prvo kroz domace takmicenje, a onda i kroz nacionalnu selekciju koja je u onim najmladjim kaategorijama uvek osvajala prvo ili drugo mesto na Starom kontinentu ili na svetu. Majstorskim "brusenjem" ponudjenog materijala nasi strucnjaci su iz skucene baze, koja je u prirodi ovog sporta, za kratko vreme dobijali visok kvalitet. Skola jugovaterpola razlikovala se od ostalih po sistemskim resenjima ciji je idejni tvorac Orlic. Vaterpolo "staklenik" napravljen je na bazenu Banjica, iz cijeg se "rasadnika" sistem kalemio i u ostalim bitnim vaterpolo centrima u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

- Mi smo kao bogomdani za ekipne sportove. Iz malene baze izvlacimo suvo zlato. Kako? Zestokim i napornim, ali planski osmisljenim radom. Ja u sportu ne priznajem ni inat, ni srecu, ni balkanski mentalitet - sem u nekom malom delu nadgradnje igraca. Ili je neko najbolji, ili nije, ili je maksimalno spreman ili ne, treceg nema - omiljena je teorija Vlahe Orlica.

Ostatak sveta je nas vaterpolo sistem, s ne malom dozom potcenjivanja nazivao "tipicno komunistickim":

- Ali ih to nikada nije sprecavalo da nas kopiraju, kraduci nasu tehnologiju i taktiku, nase modele u postavci igre - tvrdi Orlic. - Ipak, nikada nisu uspeli da nas shvate, uvek je nasa igra imala vise sadrzaja i novina, bila bogatija, mastovitija i lepsa. Dok oni ukapiraju sta smo novo izbacili, mi smo vec nesto drugo pripremili, i tako unedogled.

Dva najznacajnija eksponenta ucitelja struke Orlica su svetski poznati i priznati treneri Ratko Rudic i Nikola Stamenic. S jugoslovenskom reprezentacijom Rudic je u osamdesetim godinama osvojio gotovo sve - osim titule evropskog sampiona. Njegov naslednik Stamenic je Jugoslaviji doneo upravo tu titulu - njegovo trenersko carobnjastvo isplivava u trenutku kada je na startu EP u Atini 1991. godine polovina tima, koju su cinili igraci iz Hrvatske, napustila ekipu na zahtev svojih politickih vodja. Ipak, i bez njih, Jugoslavija uspeva po prvi put u svojoj dugoj i bogatoj istoriji da osvoji titulu sampiona Evrope.

Zanimljivo je da se pobednickom peharu iz Atine, koji je donet u Beograd, gubi apsolutno svaki trag. Na zahtev LEN (Evropska vaterpolo i plivacka organizacija) da VSJ vrati pehar pred pocetak EP u Sefildu 1993. godine, iz kancelarije naseg saveza poslat je odgovor da pehara nema, uz predlog da se ubuduce pobednickim ekipama na sampionatu Evrope daju samo prelazni pehari, sto je i prihvaceno. Niko iz LEN nije zamerio sto je neko od nasih taj suvenir zauvek prisvojio.

Jugoslovenska ekipa nije otisla u Sefild, niti na Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine, nije nas bilo ni na SP u Rimu 1995. godine, niti na EP u Becu godinu dana kasnije zbog sankcija OUN pomocu kojih je gotovo preko noci s vaterpolo karte sveta jednostavno izbrisan tim Jugoslavije. U tom trenutku mi smo bili na vrhuncu moci kao aktuelni evropski sampioni i dvostruki svetski i olimpijski pobednici.

- Za svet je poraznije sto nas nije bilo na internacionalnoj sceni, jer je Jugoslavija u tom trenutku bila nosilac znanja i tehnologije ovog sporta. Oni su mnogo vise izgubili nego mi. Nama sankcije mogu naneti stetu samo u nadgradnji koju nasi klubovi i reprezentacije dobijaju na medjunarodnim utakmicama - izjavio je Nikola Stamenic te 1991. godine, uz komentar da ce sankcije "umrtviti" vaterpolo u smislu da su se u ovom sportu svi problemi uvek resavali pet minuta pred odlazak na velika takmicenja. - Falice nam tih pet minuta.

Strucni stab je osmislio plan i program rada reprezentativnih selekcija u situaciji kada smo bili pod embargom. Ipak, iako su one prakticno zamrle, klubovi i liga opstaju i kako-tako funkcionisu, sve konce u svojim rukama i dalje drzi Vlaho Orlic.

Vlaho Orlic o:

Organizaciji sporta: "Van pameti je kako je vrhunski sport kod nas organizovan. Nevicnost da se drustvo prilagodi zahtevima sporta samo govori da je on u cvstim kandzama birokratije, gde nema znalaca i strucnjaka... (1991. godina).

O Ratku Rudicu: "Protiv njega nemam nista licno. Ali, on je bio general nase vaterpolo vojske, a napustio nas je i sada nosi sinjel protivnicke vojske na kome su generalske epolete. Za nas reprezentativni vaterpolo, Ratko Rudic je sada izdajnik i neprijatelj broj jedan". (1992. godina)

Fijasko u Atlanti

"Svaka sportska organizacija, bilo klub ili savez, jeste poput vojne organizacije koja podleze strogim zakonima hijerarhije i planiranja do u sitnice. To je jedina formula uspeha i ukoliko ga zelite nema prostora za improvizacije. To odredjeni ljudi, amateri - prolaznici ne mogu da prate. A ja sam vrlo konfliktna licnost u stvarima za koje mislim da se moraju postovati i uraditi, i tu nema kompromisa". Iako nam je ovu misao kao osnovu svoje strategije Orlic izrekao jos pocetkom 1990. godine, ona je upravo srz onoga sto se desavalo pred i na Olimpijskim igrama u Atlanti. Tada je na kormilu VSJ bio "elokventni aktivista" SPS Zeljko Simic, covek iznedren u jednoj besmislenoj i anarhistickoj metodologiji koja funkcionise po sistemu da svest o moci (politickoj) anonimnom pojedincu, koji se u licnom zivotu ne moze nazvati ni redovnim "gledacem" vaterpolo utakmica, i to ne na bazenu vec pored svog TV prijemnika, daje za pravo da zbog neznanja rasturi za kratko vreme svoje vladavine sve sto su decenijama strpljivo radile generacije vaterpolo radnika s Orlicem na celu. Na svu srecu, jugovaterpolo hram ipak ima staru i kvalitetnu "gradnju" - sankcije su je uzdrmale do temelja, a Simic je samo porusio krov. Zato ce on u istoriji jugoslovenskog vaterpola biti ubelezen crnim slovima kao totalno pogresan covek na pogresnom mestu u najtezem trenutku naseg vaterpola. Fijasko na Olimpijadi nije bio toliko zastrasujuc rezultatski, koliko pretnjom da se u vaterpolo sport presadi sistem odlucivanja i rada po uzori na politicki sistem cije je olicenje upravo bio Simic.

Od aprila ove godine oblast reprezentativnih aktivnosti ponovo je pod okriljem strucnog dvojca Orlic-Stamenic.

- Nas cilj je zlatna olimpijska medalja na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine. Oni koji su nas izabrali znaju nas sistem rada. Sve do Olimpijade u Sidneju velika takmicenja ce biti samo usputne stepenice na putu izgradnje vrhunskog tima koji je startovao u medjunarodne vode s predispozicijama koje, na primer, imaju osnovci koji su se upisali na fakultet, preskocivsi srednju skolu - plasticno opisuje pocetak novog olimpijskog ciklusa Nikola Stamenic.

Riznica trofeja

Vaterpolo reprezentacija Jugoslavije je prvo ucesce na Olimpijskim igrama imala 1936. godine u Berlinu. Ali, prvi zapazeni rezultati pocinju tek u posleratnom periodu. "Plavi" su na OI do sada osvojili dve zlatne i cetiri srebrne medalje. Sto se tice svetskih prvenstava, Jugosloveni imaju dva zlatna i isti broj bronzanih odlicja. Bilans s prvenstava Starog kontinenta je takodje impozantan: jedna zlatna, sedam srebrnih i cetiri bronzane medalje.

U odnosu na sastav koji smo imali u Atlanti, promenjeno je oko 85 odsto igrackog kadra. Kuca je srusena do temelja, Stamenic istice kako nece krpiti niti renovirati, vec graditi potpuno novu, cvrscu i vecu kucu na istom mestu. Ne obecava prva mesta na "usputnim" stepenicama do Sidneja, ali kaze da ce se verovatno i to desavati.

"Plavi" su vec ovog maja osvojili USA open, bili sedmi na Svetskom kupu u Atini, prvi na Mediteranskim igrama u Bariju. Fantasticne igre na EP u Sevilji, na kome su dok ovo pisemo Jugosloveni stigli do finala, ukazuju da se mnogo brze i ubedljivije vracamo na vaterpolo scenu nego sto su i najveci optimisti ocekivali:

- To je odlicno, jake utakmice kao sto su ove protiv Nemacke, Rusije, Italije, Grcke, Spanije i na kraju Hrvatske u polufinalu, pomazu da vidimo koliko smo zaostali ali i kojim tempom se vracamo u staro drustvo. Utakmice s jakim protivnikom nam pomazu da skratimo vreme u sazrevanju, a to je i pokazatelj nase snage, vrednosti i kvaliteta - potvrdio nam je pre par dana Nikola Stamenic. Prosek godina jugoslovenske reprezentacije na tekucem Sampionatu Evrope je ubedljivo najnizi - samo 22,3. Najstariji igraci Uskokovic, Trbojevic, Jovanovic imaju po 25 godina. Ako se zna da je, na primer, prosek Spanije 28 i po godina, utoliko vise sjajna pobeda nasih mladih lavova protiv olimpijskog pobednika dobija na specificnoj tezini.

- Potencijal postoji, ali ga treba negovati i stalno dogradjivati, a to se moze raditi jedino u kucnoj atmosferi - tvrdi sef Strucnog staba VSJ Orlic. - Zato politika Saveza mora da bude u smeru vracanja igraca iz inostranstva, sto je jedan od strateskih ciljeva naseg vaterpola.

Cak 12 igraca iz sadasnjeg reprezentativnog sastava nastupa u domacem prvenstvu, a to znaci da njihovo medjunarodno iskustvo nije vece od 15 do 20 utakmica. Medjutim, i kao takva, Jugoslavija je u Spaniji prikazala inteligentu, mastovitu, disciplinovanu i takticki i tehnicki toliko zrelu igru da ce "ispraseni" protivnici, narocito Italijani, Spanci i Hrvati morati dobro da proanaliziraju snimke susreta ne bi li shvatili kako su ih gotovo golobradi momci pregazili u svim varijantama vaterpolo igre.

I bez obzira na kom mestu u ukupnom plasmanu na EP u Sevilji zavrse "plavi", trenersko-strucni tandem Stamenic-Orlic je na najbolji moguci nacin - rezultatima i prikazanom igrom - pokazao da njima u jugoslovenskom vaterpolu jednostavno nema alternative.

Nikola Stamenic o :

Samaranju igraca: "U kolektivnom sportu igrac ne sme van seme da povezuje svoje individualne kvalitete, to zasluzuje opomenu. Ja ne sastancim, tip sam coveka za "sok ukazivanje". Svojevremeno sam Simenca iz zagrebacke Mladosti vise puta "ucio" na taj nacin. Kada sam s Glifadom gostovao u Zagrebu, on je naocigled svih prisutnih preskocio ogradu i zagrlio me rekavsi - "hvala ti Nikola". Kada su i Dzordana upitali kako ce saradjivati s trenerom Bobijem Najtom, koji je u stanju da posle greske igraca uleti u teren i pobije se s njim, odgovorio je - "odlicno, jer to moze biti samo u moju korist..." (1997. godina).

Opet o vaspitanju: "Ja vaspitavam igrace da ako zele da budu najbolji na svetu, nema bezanja i straha od jakih protivnika, taj pobednicki mentalitet podrazumeva da ostali nas treba da se plase. Onaj koji ide na ispit ne sme da moli Boga da mu padnu bas dva pitanja koja je naucio. Ukoliko zeli sigurno da polozi, mora da nauci kompletno gradivo". (1992. godina). O viziji reprezentacije:"Samo paceri stalno daju sah. Velemajstori jednom i to je - mat. Mi smo u ovoj fazi jos uvek paceri, jer pobedimo jednu utakmicu, onda trecu izgubimo. To jos nije prava reprezentacija, vaterpolo velemajstori bicemo u Sidneju 2000... (1997. godina).

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /