Politicka previranja u Republici Srpskoj

Bitka za policiju kao osnovnu polugu vlasti jos nije zavrsena i nije iskljucena mogucnost da u pretpostavljenom srpsko-srpskom obracunu potekne krv

Ljiljana Kovacevic

U japanskoj prici "Rasomon" muskarac u sumi sledi zenu koju napada razbojnik, a nakon sto se otkrije razbojnistvo svako od aktera dogadjaja - zena, napadac i svedok, pricaju svoju verziju dogadjaja pri cemu svaka od verzija zvuci ubedljivo, a uvek su krivi oni drugi. U Srpskoj prici o uzrocima politicke krize, koja vec mesec i nesto potresa RS, situacija je slicna. Ili samo neki zele tako da je predstave.

Nakon sto je 3. jula predsednik RS Biljana Plavsic raspustila Skupstinu i raspisala nove parlamentarne izbore zbog novog, kako je pojasnila, kriminalizacije drustva i nefunkcionisanja pravne drzave, vhr sa Pala krenuo je u otvorenu borbu protiv sefa drzave, uglavnom medijsku ali i kroz institucije sistema nad kojima ima potpunu vlast. Pretpostavljalo se da ce Gordijev cvor biti presecen odlukom Ustavnog suda. Medjutim, posto je ta pravna institucija od autoriteta, pod sumnjivim okolnostima i uz pritiske na sudije, za koje postoje dokazi da su sezali i do fizickih napada, ponistila odluku predsednika Republike, postalo je jasno da se RS nalazi na opasnom raskrscu odakle lako moze da krene na put bez povratka, da nestane kao drzavna jedinica sa 70 odsto suvereniteta koji su joj u Dejtonu dati ili da se raspoluti na dva dela sto bi znacilo kraj sna o kakvoj-takvoj srpskoj drzavi zapadno od Drine.

Buduci da je Biljana Plavsic znala kako je "gordi" svezao cvor kada su sudije Ustavnog suda u pitanju, nije ni pokusavala da ga odveze, a pogotovo ne da ga presece, vec je kao odgovor na pretpostavljeno razvezivanje cvora imala njoj i u Ustavu naklonjenu odluku Vrhovnog suda RS. Odluku Ustavnog suda predsednica Plavsic ocenila je nistavnom i za nju neobavezujucom buduci da, kako je istakla, nije zasnovana na zakonu i posto ima politicku pozadinu. Plavsiceva je rekla da nije iznenadjena presudom u sporu izmedju nje i vlade, ali je naglasila da nije mogla poverovati da ce se pribeci maltretiranju, pa cak i ugrozavanju zivota sudija. Prema njenim recima, sudija Jovo Rosic pretucen je u noci 12. avgusta u sobi hotela "Bistrica" na Jahorini samo zato sto je zeleo da ispostuje Ustav i postupi po profesionalnoj etici.

Odgovor druge strane, kojoj je epika bliska pa ni sam Aleksandar Makedonski nije dalek, bio je stap kao personifikacija maca (oni cak ni sargarepu nisu ponudili) po ledjima sudije Rosica. Odlukom Ustavnog suda, kako su porucili celnici sa Pala, ustavna kriza je okoncana i presuda je obavezujuca za sve, pa i za predsednika Republike.

Postalo je jasno da se ni jedna od strana nece odreci svojih ciljeva - Plavsiceva od dalje borbe u rusenju partijske i uspostavljanju pravne drzave, a vrhuska sa Pala od monopola nad kapitalom i institucijama sistema - pa se iz rovovske preslo na borbu prsa u prsa.

Logistika

Vodjena zenskom intuicijom ili sledeci plan unapred zacrtan, Biljana Plavsic krenula je potom na razbijanje banjaluckoj Centra javne bezbednosti. Specijalci koji je obezbedjuju i koji su vec raskrstili sa suspendovanim ministrom policije Draganom Kijcom zaposeli su centar regionalne policije u Banjaluci i u njemu otkrili dokaze za srpski Votergejt. Pronadjene su audio trake i fono zapisi prisluskivanih telefonskih razgovora, ne samo sefa drzave, vec i ostalih politickih i javnih licnosti u Banjaluci, pa i sudija Ustavnog suda, bili su dokaz vise predsednici Plavsic da ustvrdi da RS funkcionise kao policijska i partijska drzava i od medjunarodnih posrednika, osetljivih po pitanju krsenja ljudskih prava, dobije dozvolu za razbijanje regionalnog centra policije. Grom (sifrovano ime Plavsiceve) je udario na Kaktus (Pale) tamo gde je ta cvecka bila najjaca - na policiju. Kijac je izgubio policiju u Banjaluci a po svemu sudeci i u manjim krajiskim gradovima - Srpcu, Laktasima, Knezevu, Prnjavoru, Celincu i Kotor Varosi. No, bitka za policiju kao osnovnu polugu vlasti jos nije zavrsena i nije iskljucena mogucnost da u pretpostavljenom srpsko-srpskom obracunu potekne krv.

Sa vojskom stvari stoje drugacije. U celom sporu njeni celni ljudi drze se po strani, ponavljajuci da vojska jedino sluzi narodu i zastiti zivotnog prostora nacije. Ne moze se, medjutim, prenebreci cinjenica da je VRS i sama pretrpela kadrovske potrese, kao i da je pod uticajem medjunarodnog faktora ogranicena i brojcano i u pogledu naoruzanja. Nije nepoznanica ni to da su simpatije u vojnom vrhu podeljene izmedju Biljane i Pala, mada je tesko poverovati da bi se vojska, koju su mnogi skloni nazvati Urosem Nejakim pre nego Dusanom Silnim, mogla umesati u unutrasnji spor kada joj iz susedstva jos uvek preti sve obucenija i opremljenija oruzana snaga Federacije.

Omce oko vrata

Medjutim, upravo podrska koju predsednica RS uziva od Zapada mogla bi biti kamen oko vrata koji joj beskrupuloznom propagandom zele nametnuti drzavni mediji optuzujuci je za izdaju i kolaboracionizam s okupatorom ovaplocenim u SFOR-u i IPTF. Propagandna masinerija dirigovana sa Pala nastoji damu iz nekadasnjeg spila SDS kompromitovati medju narodom cija su secanja na NATO bombardere i snage za brza dejstva itekako sveza. Jer, ko je uz Zapad nije uz Srbe, porucuju glasnogovornici sa istocne strane.

Na drugoj strani, zahtev za izrucenje Radovana Karadzica Haskom tribunalu posredstvom Beograda povereno je njegovom najblizem saradniku Momcilu Krajisniku. Iako je Holbruk obecao da ce se Karadzic povuci iz politickog zivota, Krajisnik i institucije vlasti kojima jos upravlja bivsi sef drzave, zaigrali su na kartu misica i ostrascene nacije. No, misice su dobrano ispuhale, a narod emotivno istrosen u proteklim ratnim godinama i suocen sa neimastinom, tesko da ce krenuti u novi rat za bilo koga, pa makar to bio i Radovan Karadzic. Stoga bi Krajisnikovo drzanje uz Radovanove skute moglo da postane omca oko vrata i samom srpskom clanu u Predsednistvu BiH.

Bilo kako bilo, rukavice su skinute i u obracun se krenulo otvoreno. Biljana Plavsic puna oslobodjene energije nakon sto je javno progovorila o profiterstvu, lopovlucima i korupciji spustila se medju narod (na SRT-u za nju retko da ima mesta) i od naroda trazi podrsku za sansu izgradnje bolje buducnosti. A narodu osiromasenom, obespravljenom i suocenom sa umecem prezivljavanja kada prvi u mesecu ne znaci nista za poboljsanje kucnog budzeta i ne treba nista osim mirnih noci i sitih dana.

Politicki establisment sa Pala, opet, nece se odreci privilegija koje nudi vlast (pre svih novcanih). Bez obzira na cenu. A zakljuceni racun mogao bi biti poguban za sve - od onoga da se RS rasparca na istocni i zapadni deo, do uvodjenja protektorata nad srpskim entitetom, i utapanjem 70 odsto njegove suverenosti u onih 20 odsto za koje je nadlezna BiH.

U takvoj situaciji akteri politicke krize u RS mogli bi postati slicni junacima Borhesove price kojima je neprijateljski general prerezao vratove i pustio ih da u poslednjoj trci odmere snage i vide ko je pobednik.

Ljiljana Kovacevic