Hidajet Hiseni, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova, o odnosima na politickim relacijama Beograd-Pristina-Tirana-Vasington

Albanci su dokazali da su spremni za kompromisno i dogovorno resenje i stvorili su pretpostavke za resenje koje bi bilo prihvatljivo i perspektivno za sve. Srpska politika, s druge strane, nije pokazala ni minimum dobre volje za bilo kakvo resenje

Bahri Cani

U Tirani je doslo do smene vlasti. U Beogradu je Slobodan Milosevic inaguiran u predsednika federalne drzave. Americki diplomatski posrednici Holbruk i Gelbard su boravili na Balkanu i ponovili neophodnost resavanja kosovskog pitanja. O tome smo izmedju ostalog razgovarali sa g. Hidajetom Hisenijem, potpredsednikom Demokratskog saveza Kosova.

Koliko Albanija, nakon promene vlade, moze da doprinese uspostavljanju ozbiljnog dijaloga s Beogradom. Imaju li kosovski Albanci poverenja u novu vlast Albanije i kako komentarisete cestitku predsednika Milosevica Redzepu Mejdaniju?

- Albanija je nezamenjiv i nezaobilazan faktor u resavanju albanskog pitanja. Nije to samo partijsko pitanje, nego prioritetno drzavno i nacionalno pitanje, iznad partijske, regijske, religijske ili bilo kakve druge parcijalne pripadnosti. Stepen konkretnog i efikasnog angazovanja Albanije vise od medjustranackih odnosa zavisi od unutrasnje stabilnosti i medjunarodnog polozaja. Nadamo se da je Albanija ostavila iza sebe izuzetno tesko i opasno doba nasilja, rusenja, terora i opsteg srozavanja. Stabilizovanjem prilika u Albaniji stvorice se neophodne pretpostavke za ozbiljnije angazovanje Republike Albanije u procesu resavanja kosovskog pitanja. Pravednim, trajnim i miroljubivim resavanjem kosovskog problema stvaraju se preduslovi za izgradnju uspesnih, stabilnih i uzajamno korisnih odnosa ne samo izmedju srpskog i albanskog naroda nego i sire u regiji. Poverenje kosovskih Albanaca prema novoj vladajucoj garnituri u Albanije zavisi direktno od upornosti i kvaliteta te politike prema albanskom pitanju uopste i prema kosovskom pitanju posebno. Izuzetno tesko i opasno stanje na Kosovu, s jedne strane, i gorko iskustvo iz proslosti s druge strane, stvara neminovno kod Albanaca s ove strane granice izvesnu dozu opreza i uzdrzavanja, i tu i tamo i izhitrenih i neumerenih izjava i istupa. Ipak preovladava verovanje da novo rukovodstvo u Albaniji nece odustati od dosadasnjeg deklarisanog stava o podrsci miroljubivom resenju koje ce Kosovari iznalaziti i da ce stav prema Bepgradu zavisiti od srpske politike prema Kosovu.

Sto se pomenute cestitke tice, ja joj ne pridajem neku posebnu vaznost. To je uobicajena protokolarna praksa.

Sta za Kosovo znaci izbor Milosevica za predsednika Jugoslavije i da li, eventualno, imate informacije o navodnom sastanku Milosevica (u Atini, tokom predizborne kampanje Socijalisticke partije Albanije), sa sadasnjim premijerom Albanije Fatosom Nanom?

- Slobodan Milosevic je u stvari i do sada bio predsednik ove preostale Jugoslavije. Njegov ponovni i formalni izbor na tu funkciju jeste jos jedna konfirmacija daljeg kontinuiteta dosadasnje velikosrpske politike, ciji su rezultati sada vec svima dobro poznati. To naravno nije dobar nagovestaj za Kosovo, ali bez sumnje nije ni za samu Srbiju. Na zalost, nema jos uvek na vidiku srpske politicke snage ili uticajne licnosti koja bi imala iskrenu volju, spremnost, dalekovidost, intelektualnu i politicku hrabrost za kakav korenit zaokret u pravcu pravednog, trajnog i miroljubivog resavanja kosovske drame. Sovinizam je izuzetno los savetodavac.

Mi ne raspolazemo pouzdanim i proverenim informacijama o navodnom tajnom susretu Milosevic-Nano, i jednostavno smatrali smo da su to obicne spekulacije. U vrhu Socijalisticke partije Albanije nam je u vise navrata receno da stav te partije prema Socijalistickoj partiji Srbije zavisi od stava SPS prema Kosovu, i da nikakvi kontakti s njenim predstavnicima nece se uspostaviti naustrb Kosova i iza ledja albanskog politickog subjekta na Kosovu.

Nedavno ste se susreli s americkim izaslanicima u Beogradu Holbrukom i Gelbardom. Amerika se ne slaze da Kosovo bude nezavisna drzava. Ima li kakvih promena u tom stavu i da li je bilo pritisaka da izadjete na izbore?

- Nije bilo nikakvih pritisaka oko izbora. To pitanje nije bilo uopste spomenuto, i to je jos jedan dokaz da nema bitnih promena u stavu SAD prema Kosovu. Uostalom, americka diplomatija nije se nikada ni suprotstavila zelji Albanaca za nezavisnost Kosova. U principu Amerika je podrzavala resenja koja bi bila rezultat dogovora i koja bi bila prihvatljiva za obe strane.

U albanskoj delegaciji bilo je i onih koji su, kako saznajemo, rekli da bi prihvatili Kosovo kao trecu republiku u Jugoslaviji. Da li je doslo do izvesnog retiranja u stavovima?

- Takvih stavova je bilo i ranije, ali to su licni stavovi i rekao bih usamljeni. Nismo mi bili nikakva delegacija, tako da se pojedinacni istupi ne mogu tretirati kao stav politike kosovskih Albanaca. Albanci i ostali na Kosovu su svoje opredeljenje iskazali na referendumu i niko nema mandata za drugacije resenje. Uostalom, to je i najbolje kompromisno resenje.

Imate li, eventualno, nameru da podrzite neku opciju ili stranku na republickim i predsednickim izborima u Srbiji?

- Ne. Smatramo da je to unutrasnje pitanje Srbije. Nema nikakve logike da se kosovski Albanci uplicu u medjupartijska i medjusrpska trvenja i rivalstva. Ne mogu Albanci preuzeti aktuelnu i istorijsku odgovornost za buduce tokove u Srbiji. Naravno, mi zelimo da se i u Srbiji odvijaju demokratski procesi, da se ona evropeizuje i da bude faktor mira i stabilnosti na Balkanu. Ali gledano iz naseg ugla, glavni kriterijum za ocenu stepena demokraticnosti srpske politike uopste, ili svake politicke snage ponaosob, jeste prvestveno stav prema Kosovu i prema Albancima.

U poslednje vreme opet se, bar kako pisu mediji, pojavljuju problemi na relaciji predsednistvo (Rugova)-vlada (Bujar Bukosi). Ko je kriv za te nesporazume: koliko su oni ozbiljni i da li je tacno, kako se tvrdi u medijima, da je Bukosi "zavrnuo slavine"?

- Ima nekih problema na toj relaciji, i nije to samo nas specijalitet. Smatram da su oni uglavnom posledica nedovoljnog funkcionisanja demokratskih mehanizama i instrumenata u nasem pokretu. Ipak su to premostivi problemi, i ja verujem da cemo sve to prevazici, pre svega izgradnjom i usavrsavanjem demokratskog sistema i opstom konsolidacijom, institucionalizacijom i demokratizacijom nase oslobodilacke, demokratske i miroljubive politike.

U javnosti se pominju i imena "naslednika" Bukosija - Edita Tahiri, Djerdj Dedaj, Bajram Kelmendi. Kada se zna da je u poslednje vreme bilo i inicijativa za odrzavanje Glavnog odbora stranke, koliko je opcija smenjivanja Bukosija realna i sta bi se time dobilo?

- Mi nismo nikada postavili pitanje smenjivanja gospodina Bukosija. Spominjanje u jednom anonimnom tekstu lista "Politika" izvesnih imena kao navodnih kandidata za buduceg premijera su spekulacije i to, bez sumnje, zlonamerne i diverzivne. Eventualno nastojanje kakvih srpskih politickih antialbanskih krugova za nametanje tokova u albanskoj politici su bez izgleda, i rekao bih sasvim kotraproduktivno. Proslo je vreme kadrovskog inzenjeringa srpskog vrha na Kosovu.

Da li ocekujete neki pomak oko pregovora sa Srbijom, nakon povratka Rugove iz Vasingtona i da li ocekujete da ce Amerika preuzeti ulogu posrednika?

- Krajnje je vreme. Ako nije i prekasno. Postojece je stanje ne samo nenormalno i nepravedno nego jednostavno i neodrzivo. Promene su ne samo potrebne, nego i neminovne. Pitanje je samo kojim ce se tokom odvijati. Albanci su dokazali da su spremni za kompromisno i dogovorno resenje i stvorili su osnovne pretpostavke za resenje koje bi bilo prihvatljivo i perspektivno za sve. Srpska politika, s druge strane, nije pokazala ni minimum dobre volje za bilo kakvo resenje i za bilo kakvo poboljsanje stanja na Kosovu, ugrozavajuci na taj nacin ne samo Albance, Srbe i ostale na Kosovu i njihovu zajednicku buducnost nego i srpsko-albanske odnose u celini pa i mir i stabilnost na Balkanu. U takvim okolnostima je vise nego potrebna diplomatska intervencija trece autorizovane i autoritetne posrednicke strane, u funkciji stvaranja preduslova za pravedno, trajno i miroljubivo resenje kosovske drame. Sjedinjene Americke Drzave su se i u drugim kriznim zaristima dokazale kao nezamenjiv mirotvorni faktor i mi se nadamo da ce tako biti i na Kosovu, naravno u saradnji s ostalim relevantnim evropskim faktorima.