Nedeljna, 24. avgust 1997. | ||||
Dokumenti: Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju (3)Vreme za uvodjenje upravnog sudstva
U prilog upravnom sudstvu nadleznom iskljucivo za upravne sporove, kompetentnom i nepristrasnom - odvojenom kako od upravno-izvrsnog aparata tako i od "ostatka" sudstva - ne svedoce samo vec oprobana iskustva i istovrsna tradicija Srbije i prve Jugoslavije. Predlozeno resenje bi presudno uticalo na opsti nivo zastite prava i sloboda gradjana i kolektiviteta na javnopravnom planu, u meri u kojoj ova nije obezbedjena ustavnosudskom kontrolom ustavnosti i zakonitosti
III. 4. Nezavisno sudstvo u funkciji zastite sloboda i prava: ustavna nacela o sudskoj vlasti i organizaciji pravosudja
Nacelo podele vlasti, onako kako je uspostavljeno u vazecem Ustavu, ne obezbedjuje samostalnost sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvrsnu, ne samo zbog toga sto je uticaj organa izvrsne vlasti presudan u postupku izbora sudija, vec i zato sto su Zakonom o sudovima ti organi ovlasceni za vrsenje tzv. poslova pravosudne uprave. Nedefinisanost sadrzine i opsega poslova pravosudne uprave omogucuje kontrolu rada sudova od strane izvrsnih organa na nacin koji nije uredjen ni u pogledu materijalnopravnih ni u pogledu procesnopravnih ovlascenja, tako da pogoduje zloupotrebama. Prema tome, podela vlasti u odnosu na sudsku vlast shvacena je u Ustavu Srbije iskljucivo kao tehnicki princip i nije ostvarena ni u organizacionim ni u funkcionalnom smislu. Kao najvazniji poslenici sudske vlasti, sudije moraju uzivati ustavne garantije za svoju politicku, pravnu, socijalnu i finansijsku nezavisnost.
1. Ustavne garantije nezavisnosti sudske vlastia) Temeljna ustavna garantija nezavisnosti sudske vlasti u savremenom uporednom pravu pociva na definisanju pripadnosti ove vlasti iskljucivo sudovima. Ta garantija treba da bude utvrdjena neposredno primenljivim ustavnim pravilima. Iz principa o iskljucivoj pripadnosti sudske vlasti sudovima, proizlazi pravilo o nuznosti postojanja trajnih organa sudske vlasti i pravilo o tome da ovi gradjanima moraju svakodnevno biti dostupni, cime se samim Ustavom eliminise svaka mogucnost ustanovljavanja prekih i ad hoc sudova. Takodje, iz osnovne ustavne garantije mora proizici pravilo o specijalizovanosti suda, tj. o njegovoj profesionalnosti.Ustav bi zato morao sadrzavati pravila sledece sadrzine: - Sudska vlast u Republici Srbiji pripada samo sudovima. - Sudovi su trajni samostalni organi drzavne vlasti koji su svakodnevno dostupni gradjanima. - Sudovi su specijalizovani drzavni organi koji imaju zadatak da stite slobode i prava gradjana i zakonom utvrdjena prava i pravne interese pravnih subjekata. b) Uporednopravno posmatrano, akt kojim se osnivaju sudovi moze biti zakon ili uredba. U nasem pravu, tradicija je da se sudovi osnivaju neposredno zakonom. Ipak, neki sudovi, na primer vojni sudovi prvog stepena, osnivaju se aktom izvrsnog organa (Vrhovne komande). U periodu demokratske tranzicije neophodno je da se uvede ustavno nacelo o osnivanju sudova neposredno zakonom. To nacelo treba da vazi za sve drzavne sudove, dakle i sudove opste nadleznosti i specijalizovane sudove, ukljucujuci i vojne. Zakon je pravni akt kojim se najbolje obezbedjuje trajnost i izvesnost suda i podrucja na kome vrsi svoju delatnost. Nesporno, osnovno nacelo osnivanja sudova mora biti teritorijalno nacelo. S obzirom na predlozenu regionalizaciju kao nacin decentralizacije drzavne vlasti u Srbiji, tj. s obzirom na predlog o formiranju pokrajina, sudska organizacija u Srbiji ne bi smela da prati teritorijalnu decentralizaciju, jer bi se, u suprotnom, pogodovalo federalizaciji Srbije. Resenje po kojem bi pokrajina imala najvisi sud neprihvatljivo je sa stanovista predlozene decentralizacije, jer bi ono znacilo drzavu u drzavi. U Srbiji mora postojati jedan Vrhovni sud s instancionom nadleznoscu, pre svega povodom vanrednih pravnih lekova, kao i s potrebnim instrumentarijumom za ujednacavanje tumacenja i primene prava. Ustav bi zato morao sadrzavati pravila sledece sadrzine: - Sudovi se osnivaju neposredno zakonom. - Sudovi se osnivaju po teritorijalnom nacelu, tako sto se zakonom odredjuje podrucje na kome vrse svoju funkciju. - O zalbama protiv odluka prvostepenih sudova odlucuju apelacioni sudovi. c) Teritorijalno nacelo nije jedino koga se savremeni zakonodavac mora drzati pri osnivanju sudova. Gotovo da nema drzave u svetu koja, pored sudova opste nadleznosti, ne poznaje i specijalizovane sudove. Pored specijalizovanih sudova koji danas postoje, uveliko su sazreli uslovi da novi ustav uvede specijalizovani upravni sud. Konacno, novi ustav treba da uvede sistem specijalizovanog upravnog sudstva u Srbiji. U prilog upravnom sudstvu nadleznom iskljucivo za upravne sporove, kompetentnom i nepristrasnom - odvojenom kako od upravno-izvrsnog aparata tako i od "ostatka" sudstva - ne svedoce samo vec oprobana iskustva i istovrsna tradicija Srbije i prve Jugoslavije. Predlozeno resenje bi presudno uticalo na opsti nivo zastite prava i sloboda gradjana i kolektiviteta na javnopravnom planu, u meri u kojoj ova nije obezbedjena ustavnosudskom kontrolom ustavnosti i zakonitosti. Pri tome nije dovoljno osnovati jedan upravni sud koji svoju funkciju vrsi na teritoriji citave Republike, kako je danas predvidjeno Nacrtom zakona o sudovima i sudijama. Jer, nema nikakvog opravdanja da se odlucivanje u upravnim sporovima, ciji je opseg ogroman, svede na jedan stepen sudjenja. Takodje nije dovoljno da se sistem upravnog sudstva postavi zakonom - potrebno je o tome redigovati ustavno pravilo: - Specijalizovani sudovi u Republici Srbiji su privredni i upravni sudovi. - Sudjenje pred specijalizovanim sudovima je dvostepeno. d) Pored ovih ustavnih garantija, neophodno je odrediti jos jednu koja je u domacoj ustavnoj tradiciji redovno zanemarivana. Ona se odnosi na osnove odredjivanja sudske nadleznosti. Savremeno pravo ne moze iskljuciti nadleznost zasnovanu na sporazumu stranaka (prorogacioni sporazum), niti iskljucenje nadleznosti redovnog suda sporazumom stranaka u gradjanskim stvarima (arbitrazni sporazum), niti sudsku odluku kao osnov nadleznosti (resavanje sukoba nadleznosti; koordinacija i delegacija nadleznosti). Ipak, neophodno je naglasiti da svi osnovi utvrdjivanja sudske nadleznosti moraju biti neposredno zasnovani na ustavu i zakonu, jer se time iskljucuje odredjivanje nadleznosti uredbom ili drugim aktom izvrsnog organa. Zato je potrebno ustanoviti ustavnu garantiju sledece sadrzine: - Sudska nadleznost mora biti neposredno zasnovana na ustavu i zakonu. e) Vec u Ustavu treba utvrditi nacelo obaveznosti sudske vlasti, kojim se iskljucuje samopomoc kao nacin zastite prava. Najbolje je prihvatiti siroko rasprostranjenu formulaciju iz (4 Code Napoleon): - Sud ne sme odbiti da postupa i odlucuje u stvari za koju je nadlezan.
2) Ustavne garantije nezavisnosti sudijaNovi ustav treba da pociva na ideji da su ustavne garantije nezavisnosti sudske vlasti i sudija kao poslenika te vlasti danas brojne, razudjene i - sto je vazno - razlicite. To znaci da se istim ustavnim garantijama ne moze obezbediti nezavisnost sudske vlasti na jednoj, odnosno sudija, na drugoj strani.Ustavne garantije nezavisnosti sudova treba da budu organizacione i funkcionalne. Organizacione garantije ticu se nadleznosti i postupka izbora sudija. Postupak izbora sudija danas vodi Ministarstvo pravde. Postupak pred tim Ministarstvom nije uredjen Zakonom o sudovima, nacin na koji ono donosi svoje odluke je nedostupan javnosti, ukljucujuci i samu Narodnu skupstinu. Novi ustav treba da sadrzi izricitu zabranu za zakonodavca da propise takav postupak izbora sudija koji omogucava uticaj organa izvrsne vlasti na selekciju i izbor sudija. Postupak izbora i napredovanja sudija, kao i radnopravni polozaj sudija, mora da garantuje personalnu nezavisnost sudija od izvrsne vlasti, kao i internu nezavisnost u odnosu na kolege i predsednika suda.
3) Obezbedjenje jedinstva u tumacenju i primeni pravaJedinstvo u primeni prava ostvaruje se obaveznom snagom odluka Vrhovnog suda Srbije, za sve nize sudove.Instanciona nadleznost Vrhovnog suda je razlicita u postupcima raznih vrsta i obezbedjuje se mehanizmima pravnih lekova. Tako treba i da ostane. Ali, van odlucivanja o pravnim lekovima, najvisi sudovi u drzavama kontinentalnog prava imaju znacajan zadatak da obezbede jedinstvenu primenu (i tumacenje) prava kako bi se obezbedila ravnopravnost pravnih subjekata pred zakonom. Zato Ustavom treba utvrditi obavezu Vrhovnog suda da se stara o jedinstvenoj primeni prava na teritoriji Republike. (Nastavice se)
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |