MITROPOLIT JOVAN POSLE OBILASKA DALMATINSKE EPARHIJE

Jugoslavija treba da pomogne izbeglicama koje zele da se vrate u Hrvatsku, rekao mitropolit Jovan

Mitropolit zagrebacko-ljubljanski i cele Italije Jovan apelovao je na ovdasnje drzavne vlasti da pomognu izbeglicama koje zele da se vrate u Hrvatsku. Utisci koje je stekao prilikom poslednjeg, desetodnevnog obilaska dalmatinske eparhije, (u julu i avgustu) "bude nadu" da je njihov povratak u to podrucje moguc. Prirodno je pravo ljudi da zive tamo gde su i rodjeni, rekao je mitropolit Jovan na jucerasnjoj konferenciji za novinare u Patrijarsiji.

Razgovarajuci sa Srbima u Zadru i Sibeniku, gde su se u velikom broju okupili kad je sluzio liturgiju povodom praznika Svetog Ilije, mitropolit je cuo i da sa optimizmom ocekuju normalizaciju prilika. Njima su najpotrebnija orudja za obradu zemlje, kaze mitroplit Jovan navodeci i da se moraju osposobiti bunari za vodu. (Rekao je i da je, na primer, Srbima na Kordunu, Baniji i u Lici, pogotovo sto su tu stariji, potrebno nabaviti drva za ogrev jer su u ovim krajevima teske zime).

Mitropolit Jovan je, kaze, imao lepe i korisne susrete sa tamosnjim rimokatolickim crkvenim velikodostojnicima.Tako je sa zadarskim nadbiskupom Ivanom Prendjom razgovarao o doprinosu crkava u prevazilazenju ratnih posledica. Mitropolit je juce novinarima rekao i da je termin koji se cesto koristi - "izmirenje" izmedju crkava prejak jer one nisu ni bile u sukobu vec je postojao politicki sukob izmedju Srba, Hrvata i Muslimana.

Sa sibenskim monsinjorom Antom Ivasom mitropolit Jovan je polozio cvece i zapalio svecu na grob nadbiskupa sibenskog Srecka Badurine sa kojim je razgovarao poslednji put pocetkom prosle godine, kao sa "iskrenim, dragim saradnikom". Za naslednika zagrebackog kardinala Kuharica, monsinjora Bozanica, mitroplit Jovan je rekao da mu se cini vrlo sposobnim kao i da je njegova propoved na nedavni praznik Velike Gospe bio "veoma pozitivan nagovestaj".

Manastiri Krupa i Krka, koje je obisao, i dalje su pusti dok ostecenja na njima izgledaju mala ali i da mogu dovesti do vece stete ako se ne otklone. Mitropolitu se cini da je najveca prepreka za povratak svestenika u eparhiju njihov strah i egzistencijalna neizvesnost za porodice jer je tesko naci sredstva za zivot posto su Srbi izbegli pa nema parohijana.

Kakva je steta na ovim manastirima tek ce se utvrditi, pogotovo kad dodju strucnjaci bibliotekari, kaze navodeci i da je na kapiji Vladicanskog dvora u Sibeniku ustaska parola dok je manastir Krupa obelezen psovkom. Mitropolit je napomenuo da mu je u uredjivanju manastira koje je obisao pomogla i grupa hrvatskih mladica iz "Druzbe Isusove", kao i jedna italijanska casna sestra.

Prema njegovom objasnjenju najkriticniju zonu za eventualni povratak izbeglih predstavljaju Kistanje, gde su dosli Hrvati iz Janjeva sa Kosova. Neki od hrvatskih sluzbenika na terenu sa kojima je kontaktirao "mole Boga da im se vrate Srbi" jer su autohtoni Srbi i Hrvati bliskog mentaliteta dok kosovske pridoslice "jako odstupaju" od takve psihologije. (Mitropolit je demantovao i pisanje u zagrebackoj stampi da su Srbi srusili katolicku crkvu u Kistanjama, istovremeno potvrdjujuci da se u dalmatinskom kraju mogu videti paljena hrvatska sela i crkve, odnosno da toga ima na obe strane.)

Podsecajuci da je sluzbovao u Dalmatinskoj eparhiji deset godina, mitropolit kaze kako ga "boli dusa kada danas gleda pusta sela" kao i da se izbeglice iz ovog kraja nece integrisati u nove, pogotovo urbane celine vec ce "pomreti od tuge". Kako je naveo - dok je u nekim selima, u kojima je ovom prilikom bio, nekada cinodejstvovao, sada je bukvalno mogao samo da obidje groblja.

N. T.