ALEKSANDAR SOLZENJICIN O DVOSTRUKIM STANDARDIMA MEDJUNARODNE ZAJEDNICE PREMA ZEMLJAMA BIVSE SFRJ

Jos uvek ne postoji medjunarodno pravo koje bi pravedno kaznilo zlocince, bez obzira da li pripadaju pobedniku ili pobedjenom i zato ce presude Suda u Hagu biti odmazda, a ne pravda - pise poznati ruski pisac u tekstu "Mars licemera" koji objavljuje londonski "Tajms"

Beograd, Beta. - Poznati ruski pisac Aleksandar Solzenjicin ocenio je da je medjunarodna zajednica primenjivala dvostruke moralne standarde od britanskog bombardovanja Drezdena u Drugom svetskom ratu do tragedije u Jugoslaviji.

Kako prenosi radio Bi-Bi-Si u emisiji na srpskom jeziku, u tekstu pod naslovom "Mars licemera", koji juce objavljuje londovski dnevnik "Tajms", Solzenjicin pise da "u doba kompjutera mi jos uvek zivimo po zakonima kamenog doba". "U pravu je onaj koji raspolaze vecom toljagom", reci su kojima Solzenjicin pocinje tekst i dodaje: "mi se, medjutim, pravimo kao da to nije tako. To i ne primecujemo, a kamoli da to i slutimo. I zasto bi"?

"Nasa moralnost bez sumnje napreduje zajedno sa nasom civilizacijom. Pronasli smo jos originalnije nacine za primenu dvostrukih, trostrukih, cetvorostrukih standarda... Krvava jugoslovenska tragedija odmotavala se pred nasim ocima, a pitanje je da li je okoncana". "Svakako da krivicu za to snosi komunisticka klika Josipa Broza Tita, koja je zavela arbitrarni model unutrasnjih granica pogazivsi etnicki zdrav razum, pa cak i uz primenu sile seleci velike etnicke mase", ocenjuje Solzenjicin.

Ipak, dodaje Solzenjicin, "krivica takodje lezi na postovanja dostojnoj zajednici zapadnih lidera koji su, s naivnoscu andjela, te lazne granice ozbiljno shvatili i pozurili da u najkracem mogucem roku, za dan ili dva, priznaju nezavisnost nekoliko otcepljenih republika cije su politicko formiranje ocigledno smatrali korisnim". Bili su, dakle, to ti lideri koji su Jugoslaviju gurnuli u iscrpljujuce godine gradjanskog rata, dok njihov polozaj predstavljen kao neutralnost ni na koji nacin nije bio takav, smatra Solzenjicin. "Jugoslaviji s njenih sedam otudjenih naroda receno je da se mora sto je pre moguce raspasti. Bosna, medjutim", nastavlja Solzenjicin, "sa svoja tri otudjena naroda i zivom uspomenom na prohitlerovske Hrvate koji su poklali milion Srba, po svaku cenu mora da ostane jedinstvena, na cemu posebno insistira vlada SAD". "Ko moze da objasni takvu razliku u pristupima", pita se ruski pisac.

"Ako se i dalje pravi razlika izmedju uvek neizbezne smrti vojnika na bojnom polju i masovnih ubistava nesumnjivo miroljubivih gradjana, kako onda", pita se jos Solzenjicin, "nazvati one koji su za nekoliko minuta spalili 140.000 zitelja Hirosime, pravdajuci takav cin zapanjujucim recima da se tako cuvaju zivoti njihovih vojnika". Solzenjicin primecuje da jos uvek ne postoji medjunarodno pravo koje bi pravedno kaznilo zlocince bez obzira da li pripadaju pobedniku ili pobedjenom. "Takav zakon jos uvek nije stvoren, niti je nasao cvrsto uporiste, niti je medjunarodno priznat". Ako je to tako, dodaje Solzenjicin u tekstu u "Tajmsu", "onda ce presude Suda u Hagu sadrzati odmazdu, a ne pravdu".

"Samo ako se stvaralacke i aktivne snage covecanstva posvete iznalazenju postepenog i efikasnog nacina za obuzdavanje izopacenih strana ljudske prirode zarad uznosenja nase moralne savesti, tek onda ce postojati bleda nada". "Krenuti tim putem i ici njime zahteva pokajnicko cisto srce i mudrost i volju da sami sebe obuzdamo, da sebe ogranicimo cak i pre drugih. Danas, medjutim, takav put jedino izmamljuje ironicno kikotanje, ako ne i otvoreno izrugivanje. Ako je tako", zakljucuje Solzenjicin, "nemojte se gnjaviti trazeci sigurnost u svetu".