Univerzum jada

Zoran Pavic

Beograd je, od prekjuce, u to nema nikakve sumnje, najjaci kandidat za organizatora Univerzijade 2001. godine.

Najnoviji doprinos u prezentaciji naseg glavnog grada dali su zdruzeno, kako studenti tako i zdruzeni policijski odredi i to, da bi simbolika bila potpuna, bas na novouspostavljeni "dan mladosti". Akademski gradjani ("pojedini" ili "izvesni") tog su dana svom sefu drzave zeleli da cestitaju rodjendan, sef drzave je drzao da se takvi datumi proslavljaju u krugu porodice, policija je drzala pendreke i sve se zavrsilo po vec vidjenom scenariju - "dalje neces moci".

Univerzitetske "sportske igre" na ovom prostoru postale su inace vec tradicionalne. Od decembra prosle godine (s malim prekidima) svedoci smo igara bez prestanka. Vise nego aktivno ucesce uzeli su naravno i studenti i "simpatizeri" Policijske akademije, i jedna i druga strana takmicile su se s promenljivim uspehom. Na popristu u Kolarcevoj srusen je cak i jedan svetski rekord, manifestacija je bila izuzetno medijski propracena, slika iz Beograda bila je prisutna na svim svetskim televizijama. Nasi akademci pokazali su zavidnu izdrzljivost i nepresusni sportski duh, neko se setio da tako pozitivnu sliku treba iskoristiti i kandidovati se za domacina prvih svetskih studentskih sportskih igara u trecem milenijumu.

Narod tako kratkog pamcenja valja podsetiti da je Univerzijada jos daleke '87. odrzana u Zagrebu, dakle na prostoru bivse Jugoslavije. Jos davnije svima na svetu bilo je jasno da takmicenje te vrste ne samo da nije profitabilno i sa sportskog stanovista neatraktivno, vec i preskupo. Poslednjih petnaestak godina FISU (Studenstka sportska unija) imala je velikih problema da taj vruc i "papren" krompir uvali nekom u ruke, uglavnom su se organizacije prihvatali oni "u razvoju", pretezno iz sopstvenih politickih razloga. Nesto slicno desava se i sada, pored Beograda, "jaki kandidati" su i Rijeka i korejski grad cije ime je skoro nemoguce izgovoriti. Po Koreji studentske "igre", doduse, imaju jos bogatiju tradiciju, dugogodisnje iskustvo "univerzijade na ulicama" ucinilo je i da su "pravila igre" postala neprikosnovena. Motivi Rijeke, odnosno Hrvatske, takodje se mogu pretpostaviti.

Motivi Beograda, i tako i tako. S jedne strane, mnogo je bolje da se studenti druze i "prazne" na za to odredjenom prostoru, nego na ulici ili ne daj boze - Dedinju. S druge, ovoj drzavi i rezimu su cini se i ovi domaci studenti preko glave, kud ce jos da okuplja i belosvetske koje bi ovi nasi mogli na svasta da nagovore. Jednom recju, rezim bez cijeg znanja se ovde ne odrzavaju ni rekreativnija takmicenja, da bi dobio na ugledu, mora i da rizikuje. Bilo kako bilo, "univerzijada" je nasa svakodnevnica, a cinjenica da ce se odluka o dobitniku Igara 2001. doneti u Palermu na Siciliji moze biti nasa velika prednost. Tamosnji "univerzitet" je makar po nekim kadrovima - nedostizan u svetu.