ODNOS PREMA SVETU KAO ELEMENT GRADJANSKE SVESTI

Vatroslav Vekaric

Odnos javnog mnjenja SR Jugoslavije prema epohalnim pomeranjima u medjunarodnom sistemu u poslednjoj deceniji u javnosti Jugoslaviji obelezen je, izgleda, dubokim nerazumevanjem sustine i karaktera ovih promena. Vrednosni obrasci iz autoritarnog arsenala i hladnoratovske ere ostali su snazno ukorenjeni u stanovnistvu, a odredjeni pomaci u percepciji sveta imaju uglavnom negativan predznak: jacaju distanca i nepoverenje prema inostranstvu, s njima i izolacionisticki i ksenofobicni stavovi, a slabe tolerancija prema drugima i otvorenost prema svetu. Vrednosti utemeljene na realnostima blokovski podeljenog sveta od pe 1989. godine dopunjene snaznim uverenjima o presudnom znacaju zakulisnih kombinatorika "svetskih mocnika" protiv malih naroda i drzava, o zlonamernosti vecine medjunarodnih aktera kada su u pitanju interesi SR Jugoslavije i generalno uzev, povecano nepoverenje prema svemu sto dolazi iz sveta neocekivano su siroko rasprostranjene.

Drugim recima, raskorak izmedju onoga sto se realno desava u medjunarodnoj zajednici na planu osnovnih procesa i pravila ponasanja medjunarodnih aktera i slike o tome u svesti stanovnistva krupan je i, reklo bi se, zabrinjavajuci. Naime, ako je tacno da su otvorenost prema svetu, barem elementarno razumevanje modernih kretanja u njemu i sklonost ka povezivanju sa inostranstvom, posebno, novostvorenim evropskim ambijentom vazni elementi nivoa i kvaliteta dostignute gradjanske svesti, tada bi se moglo reci da - barem sto se tice ovog aspekta gradjanske svesti jugoslovenskog stanovnistva - stvari ne stoje nimalo sjajno.

Osnov za prethodnu tvrdnju uveliko nude preliminarni rezultati istrazivanja stanja gradjanske svesti stanovnistva SR Jugoslavije koje je prethodnih nedelja ostvarila agencija "Argument". Pogledajmo, bez narocite sistematicnosti (i svih neophodnih ukrstanja podataka koja ce biti ostvarena tokom dalje obrade rezultata istrazivanja) neke karakteristicne frekvencije:

* Gotovo dve trecine stanovnistva (64,0 odsto) smatra da medjunarodna zajednica nema pravo da ucestvuje u resavanju unutrasnjih problema SR Jugoslavije;

* Medju onima koji ipak prihvataju, pod odredjenim uslovima, ucesce sveta u resavanju ovdasnjih unutrasnjih problema, dakle, ono sto se na ovim prostorima uveliko desava od 1991. godine, najveci je broj onih (19,2 odsto) koji pravo na intervenciju sveta svode na pravo sugerisanja ili predlaganja resenja;

* Samo 10,5 odsto stanovnistva smatra da madjunarodna zajednica ima pravo da kazni za neispunjavanje obaveza preuzetih potpisanim dokumentom;

* Vise od polovine stanovnistva (53,9 odsto) je uvereno da uvodjenje sankcije prema nekoj zemlji predstavlja krsenje medjunarodnog prava, posebno ljudskih i gradjanskih pava pogodjene zemlje;

* Svega jedna trecina stanovnistva (37,4 odsto) ekspicitno se distancira od stava d "u strance ne treba iamti poverenja cak iako su nam prijatelji";

* Svega 5,1 odsto stanovnistva u pitanjima koja se ticu reintegracije SR Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu, ukidanju tzv. spoljnog zida sankcija, nepotpune priznatosti SRJ, prekinutih poslovnih veza s inostranstvom i zatvorenosti prema svetu vidi najvaznije probleme s kojima se danas suocava SR Jugoslavija;

* Najvecu odgovornost za probleme s kojima je suocena SR Jugoslavija stanovnistvo, pored vlasti u celini (40,2 odsto) ili pojedincima u njoj (17,5 odsto) pripisuje pritiscima medjunarodne zajednice (24,2 odsto) ispitanih;

* Medju ispitanicima ciji se materijalni polozaj pogorsao u prethodnom periodu - a takvih je, razumljivo, najvise - jedna petina (22,5 odsto) smatra da su za to pogorsanje najodgovornije "medjunarodne sile zbog mera koje primenjuju prema SR Jugoslviji", cime se, posle vlasti u celini, nominuju kao drugi po redu najodgorovniji krivac za ekonomsko propadanje stanovnistva;

* Svega jedna trecina ispitanih (36,3 odsto) veoma je zabrinuta zbog izolovanosti nase zemlje od Evrope;

* Svega 1,1 odsto ispitanih navodi "spoljnu politiku, ukidanje viza, status zemlje u UN, ulazak u Evropsku uniju, odnos s medjunarodnim finansijskim institucijama, saradnju sa svetom i jacanje ugleda SR Jugoslavije u svetu" kao politicku temu koja ih najvise zaokuplja.

* Vise od polovine stanovnistva ocenjuje kao negativan odnos najvaznijih medjunarodnih organizacija prema SR Jugoslaviji. (Videti Tabelu 1.)

Medjunarodna organizacija  Negativan   Neutralan       Pozitivan
NATO                         76,6         14,5            6,9
OEBS                         57,6         25,3           14,6
OUN                          56,0         26,0           15,8
Evropska unija               55,8         27,5           14,5
Savet Evrope                 53,0         30,2           14,3
Svetska banka                52,5         34,4           10,4
MMF                          51,5         34,3           11,8

* Tri cetvrtine (74,7 odsto) ispitanih smatra da je odnos SAD prema narodima SR Jugoslavije negativan, a dve trecine odnos Rusije i Kine prema narodima SR Jugoslavije ocenjuju pozitivnim (64,7 odnosno 62,1 odsto).

* Uocljive su znacajne razlike po regionima: dok, na primer, gotovo cetvrtina ispitanih u Crnoj Gori (23,1 odsto) smatra da "sa svima u svetu treba razvijati sve oblike saradnje", postotak ispitanika koji isto misli u Vojvodini je neocekivanih 0,5 odsto! (Videti tabelu 2)

Region      Zalaze se za      Protivi se  saradnji Protivi se saradnji
            za saradnju       sa SAD u bilo        sa Rusijom u bilo
            sa svim           kom vidu             kom vidu
            akterima u svetu

Beograd           16,3              15,0                6,1
Vojvodina          0,5              24,5                6,5
Centralna Srbija  12,5              10,5                3,3
Crna Gora         23,0               3,8                0,4
SR Jugoslavija    13,4              12,2                3,6

Tesko se oteti utisku da je jugoslovensko javno mnjenje u znacajnoj meri zarobljenik nekoliko krupnih zabluda ne samo u shvatanju dubine i karaktera promena u medjunarodnoj zajednici, vec i u pogledu znacenja i domasaja modernih koncepata na kojima se danas temelje medjusobni odnosi aktera u medjunarodnom sistemu. Nije rec samo o zabludama koje uticu na vrednosna izjasnjavanja stanovnistva vec i o zabludama koje su posledica nedovoljnog poznavanja elementarnih cinjenica o promenama koje prozimaju savremeni svet. Naznacimo samo neke od ukorenjenih netacnih slika na koje je ukazalo istracivanje.

Prva i mozda najdublja zabluda iz kojih proizlazi vecina ostalih vezana je za preovladjujuce uverenje (ono se naslucuje iz odgovora ispitanika na razlicita pitanja postavljena u anketi) da su promene u medjunarodnom sistemu nakon 1989. godine, ono sto se naziva "novim svetskim poretkom", u osnovi lose i nepovoljne i, same po sebi, negativne. One se vide kao posebno opasne za manje zemlje i narode i, samim tim, za sudbine pojedinaca. Pri tome se, izgleda, gubi iz vida da je raspadom blokovske strukture verovatnoca nuklearnog sukoba svedena na minimum, da je sa svetske scene sisao Sovjetski Savez, najrepresivnija masinerija u savremenoj istoriji i da ga je zamenila Rusija kao akter s respektabilnom vojnom snagom okrenuta demokratskim promenama i modernizovanju ekonomije, u osnovi orijentisana na kooperativan odnos sa Zapadom.

Nedovoljno se uzima u obzir da svi najvazniji medjunarodni akteri, a posebno oni u Evropi mozda vise nego ikada u ovom stolecu, imaju konvergentne pistupe temeljnim vrednostima i buducnosti kontinenta, vrednostima koje ce u prvi plan staviti jacanje demokratije, trzisne privrede i skrupulozan tretman ljudskih prava. Iz duhovne matrice obelezene, pre svega, podozrivoscu prema savremenim procesima nicu onda i najrazlicitiji iracionalni koncepti o "zaverama" ove ili one drzave, naroda ili grupe protiv ovog ili onog naroda, o strategijskim namerama najjacih sila da im se nanese zlo, a da se pri tome ne zeli videti da je rec o istorijskim promenama bez presedana koje su, razume se, donele mnoge nove probleme ali i, mozda i definitivno, diskvalifikovale obnovu totalitarnih projekata. Javnost se na neadekvatan nacin upoznaje s dalekoseznim implikacijama procesa globalizacije sveta pod uticajem tehnoloskog razvoja, posbno onog u komunkacijsko-informatickoj sferi, koji svakoj zemlji, a posebno onima s losijim startnijim pozicijama kakvu ima i SR Jugoslavija, nalaze pre svega pragmaticnost, racionalnost u izboru opcija, oslanjanje na moderna naucna dostignuca i autenticno prihvatanje demokratskih vrednosti.

S namerom da se prikriju posledice neodrzive politike i pogrsenih procena, medjunarodnoj zajednici se pripisuju svakojake krivice, posebno kada je rec o zbivanjima na ovim prostorima. Iz oficijelnih jugoslovenskih medija ni na koji nacin nije moguce uociti cinjenicu u kojoj postoji siroka saglasnost: da se medjunarodna zajednica u menjanju - barem kada je rec o jugoslovenskoj tragediji - ponasala uglavnom racionalno. Neke njene greske i nesnalazenja (ne i odgovornost za ovdasnja zbivanja, jer je ona gotovo iskljucivo na domacim akterima) u najvecoj meri su bile uzrokovane neocekivanim stepenom iracionalnosti u postupcima domacih politickih snaga i njihovoj spremnosti da, bez obzira na cenu, potcenjuju tekuce megatrendove i krse elementarne norme medjunarodnog ponasanja.

(Kraj u broju od ponedeljka).