DRAMATICNA MAKEDONSKA PREVIRANJA
Razmimoilazenja sa susedima
Dijalog Makedonije sa Bugarskom i Albanijom se nastavlja sa
nesmanjenom zestinom. Skopski listovi pomoc koju je Bugarska uputila
Bugarima u Pustecu i i Golom Brdu nazvali "konvojem punim provokacije".
Albanci su ravnopravni u drzavnim institucijama i forumima vlasti i sastavu
vojske
Dragan Nikolic
dopisnik "Nase Borbe" iz Skoplja
Prema jucerasnjoj "Novoj Makedoniji", Savet bezbednosti je na
zatvorenoj sednici upoznat sa izvestajem Kofi Anana o mandatu Unpredepa u
Makedoniji, koji je ustalasao makedonsku javnost. Prema izjavi Nasteta
Calovskog, makedonskog ambasadora u UN, izvestaj je samo prva verzija, dok
ce generalni sekretar UN Savetu podneti konacnu verziju tokom novembra, kad
Savet treba da donese i konacnu odluku o sudbini misije Unpredep u
Makedoniji.
Prema Calovskom, situacija u regionu se u medjuvremenu nece toliko
promeniti, da bi misija bila prekinuta. Ova misija ima regionalni preventivni
karakter, a ona nije tamo da cuva unutrasnju stabilnost, nego da vrsi siri
regionalni monitoring, izjavio je Calovski.
Zestok trojni dijalog
U medjuvremenu, makedonsko-bugarski i makedonsko-albanski "dijalog"
se nastavlja nesmanjenom zestinom. Prema pisanju sofijskog "Kontinenta",
bugarski predsednik Petar Stojanov je najavio, posle telefonskog razgovora s
predsednikom Gligorovim, nove humanitarne konvoje za bugarske sunarodnike
u Albaniji".
Prema ovom listu, razgovor je usledio posle sedmocasovnog zadrzavanja
bugarskog humanitarnog konvoja "za Bugare u Pustecu i Golom Brdu" u
Albaniji, na makedonskoj granici. Humanitarni konvoj je krenuo pod
pokroviteljstvom Bugarske".
Skopski "Vecer" pise da je to bio "konvoj pun provokacija", a "Nova
Makedonija" "da za frku Stojanova postoji vise pretpostavki". List navodi da bi
to mogla biti potreba Sofije da pred medjunarodnom zajednicom krivicu za
medjususedske sporove prebaci na Skoplje, posto "tamo stizu jasni signali da
nece biti nista ni od EU ni od NATO, dok Sofija ne resi sve svoje sudske
sporove".
Odgovarajuci na tvrdnje Sofije da u Pustecu i Golom Brdu zive Bugari,
zato sto su ta albanska mesta "u zaledju bugarskog Bitolja", ovaj list navodi da
se na proslom popisu u Bitolju deklarisalo svega 39 gradjana kao Bugari.
Lazne optuzbe o diskriminaciji
Sto se tice optuzbi o diskriminaciji Albanaca, koji su se, na izvestan nacin
prelili i u izvestaj Kofi Anana, isti list tvrdi da su te optuzbe lazne, navodeci da
je sada u Sobranju 19 odsto poslanika albanske nacionalnosti i da je u vladi
svaki cetvrti ministar Albanac.
Prema istoj informaciji, 5,14 odsto mladjeg oficirskog sastava u
makedonskoj vojsci su Albanci, a u Policijskoj akademiji uvedena je i posebna
kvota za upis pripadnika nacionalnosti od 22 odsto, da bi se ucesce
nacionalnosti u policiji, koje iznosi 8,7 odsto, povecalo. U informaciji se tvrdi
da je predvidjeno povecanje policijaca albanske nacionalnosti za 50 odsto.
Medju sudijama ima 6,9 odsto Albanaca. Tvrdi se da u Makedoniji trenutno ima
350 Albanaca koji su diplomirali na pravnom fakultetu, ali ih je samo 90
polozilo pravosudni ispit, sto je uslov za izbor za sudiju.
Ovaj pregled podataka list objavljuje pozivajuci se na bilten policije u
kome su sadrzani "fakti o nacionalnostima u Makedoniji". On je i odgovor na
komentar Radio Tirane, u kome se tvrdi da makedonske vlasti "ljubomorno
cuvaju statisticke podatke iz ove sfere" i izjavu predsednika komisije za
medjunacionalne odnose Sefedina Harunija, koji je za "Glas Amerike",
zloupotrebivsi svoj polozaj, kako tvrdi list, uputio "alarmantne pozive zbog
diskriminacije Albanaca".
Uspesna postgostivarska ofanziva
Prema skopskom "Dnevniku" Arben Dzaferi, lider radikalne albanske
partije DPA ostvaruje uspesnu "postgostivarsku ofanzivu", a vlada
Crvenkovskog morace, da bi olaksala situaciju svoga koalicionog partnera
PDP, da odustane od "euforicnih simpatija za specijalce" i da "trezvenije
analizira" tu akciju, koja je zbog prekomerne upotrebe sile "nanela stetu
ugledu zemlje i pokazala medjunarodnoj zajednici da predstavnici dve etnicke
zajednice sve teze nalaze resenje za zajednicke probleme".
List tvrdi, dalje, da su gostivarski dogadjaji definitivno ucvrstili Arbena
Dzaferija u albanskom izbornom telu, i da bi parlament morao, da bi pomogao
vladinom partneru PDP, da osudi brutalnost policijske akcije u Gostivaru. To
se tesko moze ocekivati, s obzirom da je ta akcija bila "krupan marketinski
potez vlade".
Neobavesteni ministri
Kao sto je poznato, ministri Albanci u vladi su izjavili da nisu bili
informisani o namerama vlade da sprovede policijsku akciju u Gostivaru dan
posle usvajanja zakona o zastavi nacionalnosti. Po njima, lider PDP
Abdurahman Aliti, koji je tom akcijom doveden u neugodan polozaj, mogao bi
dobiti satisfakciju ako bi Sobranje konstatovalo i osudilo prekoracenje
ovlascenja policije u Gostivaru.
To bi uslovilo konsekvence po ministra policije, koje iz toga proisticu na
osnovu izvestaja formirane anketne komisije. Ministar policije Tomislav
Cokrevski je, medjutim, kategorican - akcija policije je pocela tek kad je na nju
pocelo da se puca.
|
|