Petak, 22. avgust 1997.

DRAMATICNA MAKEDONSKA PREVIRANJA

Razmimoilazenja sa susedima

Dijalog Makedonije sa Bugarskom i Albanijom se nastavlja sa nesmanjenom zestinom. Skopski listovi pomoc koju je Bugarska uputila Bugarima u Pustecu i i Golom Brdu nazvali "konvojem punim provokacije". Albanci su ravnopravni u drzavnim institucijama i forumima vlasti i sastavu vojske

Dragan Nikolic
dopisnik "Nase Borbe" iz Skoplja

Prema jucerasnjoj "Novoj Makedoniji", Savet bezbednosti je na zatvorenoj sednici upoznat sa izvestajem Kofi Anana o mandatu Unpredepa u Makedoniji, koji je ustalasao makedonsku javnost. Prema izjavi Nasteta Calovskog, makedonskog ambasadora u UN, izvestaj je samo prva verzija, dok ce generalni sekretar UN Savetu podneti konacnu verziju tokom novembra, kad Savet treba da donese i konacnu odluku o sudbini misije Unpredep u Makedoniji.

Prema Calovskom, situacija u regionu se u medjuvremenu nece toliko promeniti, da bi misija bila prekinuta. Ova misija ima regionalni preventivni karakter, a ona nije tamo da cuva unutrasnju stabilnost, nego da vrsi siri regionalni monitoring, izjavio je Calovski.

Zestok trojni dijalog

U medjuvremenu, makedonsko-bugarski i makedonsko-albanski "dijalog" se nastavlja nesmanjenom zestinom. Prema pisanju sofijskog "Kontinenta", bugarski predsednik Petar Stojanov je najavio, posle telefonskog razgovora s predsednikom Gligorovim, nove humanitarne konvoje za bugarske sunarodnike u Albaniji".

Prema ovom listu, razgovor je usledio posle sedmocasovnog zadrzavanja bugarskog humanitarnog konvoja "za Bugare u Pustecu i Golom Brdu" u Albaniji, na makedonskoj granici. Humanitarni konvoj je krenuo pod pokroviteljstvom Bugarske".

Skopski "Vecer" pise da je to bio "konvoj pun provokacija", a "Nova Makedonija" "da za frku Stojanova postoji vise pretpostavki". List navodi da bi to mogla biti potreba Sofije da pred medjunarodnom zajednicom krivicu za medjususedske sporove prebaci na Skoplje, posto "tamo stizu jasni signali da nece biti nista ni od EU ni od NATO, dok Sofija ne resi sve svoje sudske sporove".

Odgovarajuci na tvrdnje Sofije da u Pustecu i Golom Brdu zive Bugari, zato sto su ta albanska mesta "u zaledju bugarskog Bitolja", ovaj list navodi da se na proslom popisu u Bitolju deklarisalo svega 39 gradjana kao Bugari.

Lazne optuzbe o diskriminaciji

Sto se tice optuzbi o diskriminaciji Albanaca, koji su se, na izvestan nacin prelili i u izvestaj Kofi Anana, isti list tvrdi da su te optuzbe lazne, navodeci da je sada u Sobranju 19 odsto poslanika albanske nacionalnosti i da je u vladi svaki cetvrti ministar Albanac.

Prema istoj informaciji, 5,14 odsto mladjeg oficirskog sastava u makedonskoj vojsci su Albanci, a u Policijskoj akademiji uvedena je i posebna kvota za upis pripadnika nacionalnosti od 22 odsto, da bi se ucesce nacionalnosti u policiji, koje iznosi 8,7 odsto, povecalo. U informaciji se tvrdi da je predvidjeno povecanje policijaca albanske nacionalnosti za 50 odsto. Medju sudijama ima 6,9 odsto Albanaca. Tvrdi se da u Makedoniji trenutno ima 350 Albanaca koji su diplomirali na pravnom fakultetu, ali ih je samo 90 polozilo pravosudni ispit, sto je uslov za izbor za sudiju.

Ovaj pregled podataka list objavljuje pozivajuci se na bilten policije u kome su sadrzani "fakti o nacionalnostima u Makedoniji". On je i odgovor na komentar Radio Tirane, u kome se tvrdi da makedonske vlasti "ljubomorno cuvaju statisticke podatke iz ove sfere" i izjavu predsednika komisije za medjunacionalne odnose Sefedina Harunija, koji je za "Glas Amerike", zloupotrebivsi svoj polozaj, kako tvrdi list, uputio "alarmantne pozive zbog diskriminacije Albanaca".

Uspesna postgostivarska ofanziva

Prema skopskom "Dnevniku" Arben Dzaferi, lider radikalne albanske partije DPA ostvaruje uspesnu "postgostivarsku ofanzivu", a vlada Crvenkovskog morace, da bi olaksala situaciju svoga koalicionog partnera PDP, da odustane od "euforicnih simpatija za specijalce" i da "trezvenije analizira" tu akciju, koja je zbog prekomerne upotrebe sile "nanela stetu ugledu zemlje i pokazala medjunarodnoj zajednici da predstavnici dve etnicke zajednice sve teze nalaze resenje za zajednicke probleme".

List tvrdi, dalje, da su gostivarski dogadjaji definitivno ucvrstili Arbena Dzaferija u albanskom izbornom telu, i da bi parlament morao, da bi pomogao vladinom partneru PDP, da osudi brutalnost policijske akcije u Gostivaru. To se tesko moze ocekivati, s obzirom da je ta akcija bila "krupan marketinski potez vlade".

Neobavesteni ministri

Kao sto je poznato, ministri Albanci u vladi su izjavili da nisu bili informisani o namerama vlade da sprovede policijsku akciju u Gostivaru dan posle usvajanja zakona o zastavi nacionalnosti. Po njima, lider PDP Abdurahman Aliti, koji je tom akcijom doveden u neugodan polozaj, mogao bi dobiti satisfakciju ako bi Sobranje konstatovalo i osudilo prekoracenje ovlascenja policije u Gostivaru.

To bi uslovilo konsekvence po ministra policije, koje iz toga proisticu na osnovu izvestaja formirane anketne komisije. Ministar policije Tomislav Cokrevski je, medjutim, kategorican - akcija policije je pocela tek kad je na nju pocelo da se puca.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /