Zbogom nado

Milanka Saponja-Hadzic

Kako vreme odmice i priblizavaju se izbori sve je ociglednije da oni zapravo nisu ni potrebni. I ne samo oni, nisu potrebne ni politicke stranke, bar ne narodu. Ono sto je u Istocnoj Evropi oznacio pad Berlinskog zida, kod nas nije ni u povoju. Jedino dostignuce tzv. demokratije u Srbiji jeste sloboda govora, govora bez ikakvih ogranicenja. Svako moze da prica ili pise sta hoce i kako zeli, bez i najmanjeg rizika i odgovornosti. Tu i tamo izmedju nekih stranaka se pojavi spor, tek da stvori privid razlicitosti i mnostva, ali se oni, naravno, relativno brzo resavaju. Tako je bilo sa sporom o zitu predsednika Vlade Srbije Mirka Marjanovica i lidera Demokratske stranke Zorana Djindjica, "Srpke reci" i Marka Milosevica, "Srpske reci" i izdavacke kompanije "Politika".

U svemu tome mozda i nije toliko vazno pitanje da li je vladajuca oligarhija stvorila opoziciju po sopstvenoj meri i ukusu ili se ona, s obzirom da je izasla iz istog inkubatora, formirala nezavisno jedna od druge, zahvaljujuci "istorijskim okolnostima". Mnogo je, zapravo, vaznije da su razlike u metodologiji rada stranaka, s dominantnom ulogom predsednika, zanemarljive, a njihovi ciljevi - isti.

To, mozda, najbolje ilustruju dva novija primera. Najpre je predsednica Gradjanskog saveza Srbije Vesna Pesic, obrazlazuci odluku da ta stranka ne izadje na izbore, uz Demokratsku stranku i Demokratsku stranku Srbije, napravila poredjenje izmedju GSS i DSS, koji su tokom ratnih godina vazili kao antipodi. Isticuci slicnost GSS i DSS, koje "nikada nisu saradjivale s rezimom, vec su bile njegovi dosledni kriticari", Pesic je negirala i velike razlike i u programima tih stranaka. "Neki kazu da ove stranke imaju vrlo razlicite programe. Ja mislim da nisu toliko razliciti, ali sigurno postoje razliciti akcenti u tim programima". Bila je to prilika da pristalice GSS i njene antiratne politike cuju nesto novo i, mozda, kazu - zbogom nado.

Ubrzo potom, lider SPO Vuk Draskovic je u Pristini porucio malobrojnim Srbima i mnogobrojnim Albancima da Kosovu treba vratiti istorijski naziv Stara Srbija i dodao da u takvoj pokrajini "ima dovoljno mesta i za Srbe i za Albance i za Turke". Draskovic je pozvao albanske lidere na uspostavljanje medjusobnog poverenja Albanaca i Srba. Govorio je lider SPO i o svetskim standardima i podsetio da se stav njegove stranke o Kosovu nije promenio od 1990. godine. I nije, posle svega.

Na Kosovu ili u Beogradu, sve lici na dobro uvezbanu trupu koja nastupa po jasno utvrdjenom programu i za dobrobit izvodjaca, a ostalo nije ni vazno. Da je drukcije, glumci bi sigurno izvodili drukcije predstave, a tacka izbora u njima bi imala nekog smisla.