DVE TRECINE IZBEGLICA IZ BIH IMAJU SAMO PASIVNO BIRACKO PRAVO

Izbeglice ce se opredeljivati iskljucivo na osnovu izbornog programa pojedinih stranaka, koji se odnosi na njihove probleme, ali nijedna to, do sada, nije ni predlozila, ni ponudila

Poredeci podatke o broju registrovanih izbeglica koje su izrazile zelju da glasaju na izborima u BiH, a takvih je 75 hiljada, sa spiskom koji su prosle godine sacinili OEBS i Komesarijat za izbeglice Srbije, gde je broj potencijalnih biraca po opstinama iz BiH iz kojih su dosli 201.120, predsednik Udruzenja za pomoc izbeglicama i prognanim licima Milorad Muratovic lako zakljucuje da njihov odziv nije velik.

- U stampi se pojavljuju i cifre od 250 hiljada izbeglica iz BiH, a i ja mislim da ih u Jugoslaviji ima toliko, sto znaci da je registrovano izmedju 30 i 37 odsto izbeglica, a to nije veliki broj. Broj do 201.120 dobijen je popisom u maju i junu prosle godine, a od tada ih je jos dolazilo. Prakticno se samo dve trecine izjasnilo da zeli da glasa, sto u Jugoslaviji, sto u Bosni, a da li ce oni zaista ucestvovati, to je drugo pitanje. Po mnogima, opet nece glasati dve trecine - kaze Muratovic.

Odgovor na pitanje "zasto" sagovornik "Nase Borbe" nalazi u cinjenici da su izbeglice svedene na glasace i imaju samo pasivno biracko pravo. - Oni imaju samo sansu da glasaju, ili ovde ili u Bosni, a nisu im poznati izborni programi stranaka koji se odnose na resenje problema izbeglica. Zato smo od OEBS zatrazili da primeni i da se pridrzava clana dva aneksa tri Dejtonskog sporazuma o izborima, odnosno da stave na snagu izborni program za ucesce izbeglica na izborima. Medjutim, tesko da ce se do izbora nesto promeniti - sa nevericom kaze Muratovic. Drugi problem on vidi u pitanju kako izabrati legitimnu vlast u Bosni ako je svaki drugi gradjanin te drzave u izbeglistvu, i prakticno nije u mogucnosti da koristi svoje izborno pravo, da bira, da bude biran, da ucestvuje u programu. - Mi se zalazemo da se izbeglicama u Srbiji, koje su se opredelile da se integrisu u lokalnu sredinu, obezbedi pravo ucesca na izborima, a da se onima koji to zele omoguci glasanje u mestima iz kojih su dosli - navodi Muratovic, pozivajuci se na iskustva Svedske, Kanade i Australije, gde izbeglice nakon tri godine sticu pravo glasa. UPIJ bi prvenstveno zanimalo kako pojedine stranke misle da rese probleme drzavljanstva, imovinskih i statusnih pitanja, te uslova za povratak, za koji je zainteresovan mnogo veci broj izbeglih i prognanih lica nego pre godinu i po dana, ali ne vide da za to postoje uslovi. Stranke im, kako kaze Muratovic, nisu nista konkretno ponudile, a samo Udruzenje ne trazi nista mimo pridrzavanja odredbi Dejtonskog sporazuma.

- Predstavnici americke administracije, Holbruk i Gelbard, naterali su Tudjmana i Izetbegovica da se rukuju u Splitu, ali nekoliko sati posle toga u Jajcu su srusene kuce u koje su trebali da se vrate Muslimani. Nesto mora da se promeni u citavom sistemu - zakljucuje Milorad Muratovic. - Apsurdno je zahtevati od izbeglica da se vrate, ukoliko nemaju gde da se vrate. Ljudi jesu za povratak, ali novine skoro svaki dan donose uznemirujuce vesti da je poneki Srbin koji se vratio ubijen. Znaci, nije im osigurana bezbednost, a pravo na vlastitu imovinu tek treba da obezbede, primecuje nas sagovornik.

Na pitanje da li bi dobijanjem dvojnog drzavljanstva izbeglice iz Jugoslavije izgubile pravo na imovinu u BiH, Muratovic odgovara da ne bi trebalo, ali da to zavisi od toga kako ce se drzave sporazumeti.

- Savezno ministarstvo inostranih poslova je 21. aprila predlozilo dvojno drzavljanstvo za izbeglice, ali je to nekako stalo. Verovatno se ceka da prodju izbori, ali ne vidim razlog da se cekaju izbori da bi se to resilo. Obrazlozenje je bilo da je Hrvatska protiv toga, ali svi Hrvati u svetu dobili su drzavljanstvo Hrvatske.

LJ. Gogic