UVODJENJE VERONAUKE U SKOLE ODLOZENO DO DALJNJEG

Prema postojecim zakonima i Ustavu Republike Srbije u skolama nema mesta za religiju, izjavio dr Jovo Todorovic, ministar prosvete, uz najavu da naredne skolske godine ova nastava sigurno nece biti organizovana

Pocetkom devedestih u Srbiji se pojacavaju zahtevi Srpske pravoslavne crkve za uvodjenje veronauke u skole i povratak Bogoslovskog fakulteta pod okrilje Univerziteta u Beogradu. Od prvih ozbiljnijih pokusaja proslo je sest godina, u medjuvremenu su se promenila tri ministra prosvete i nekoliko ministarskih postava u vladi - ali sve ostaje u domenu inicijative na koju, utisak je, vlast ne gleda bas blagonaklono. Svojevremeno je cuveni minsitar prosvete dr Danilo Z. Markovic odbacio ideju o uvodjenju veronauke s obrazlozenjem da to nije fer prema ucenicima drugih veroispovesti, kojih u Srbiji ima dvadesetak. Aktuelni resorni minsitar zaklanja se iza stava da "prema postojecim zakonima i Ustavu Republike Srbije" u skolama nema mesta za religiju".

On se spori da su predstavnici Vlade i SPC razgovarali o tom pitanju "ali da jos uvek od Sinoda SPC nisu dobili jasno definisan zahtev i predlog u kom obliku i kako bi se veronauka uvela u skole". Dok se iz SPC cuju drugacije tvrdnje, ministar izjavljuje da u narednoj skolskoj godini ova nastava sigurno nece biti organizovana. Za sada ne postoje ozbiljne analize u kojoj meri ucenici i roditelji zele ovakve casove, a nije poznat ni stav nastavnika. U nekim drzavama, koje su nastale raspadom SFRJ, verska nastava je danas odomacena pojava.

Aleksandar Nedeljkovic, profesor engleskog jezika u Desetoj beogradskoj gimnaziji, misli da je pozeljno uvesti veronauku u skole, ali tako da to ne bude obavezni predmet. "Ucenici bi trebalo da biraju da li hoce da uce veronauku ili ne, a mozda bi bilo najbolje da postoji grupa izbornih predmeta, u kojoj bi veronauka bila jedan od predmeta za izbor". Veronauka bi, po profesoru Nedeljkovicu, morala da sadrzi i ucenje o islamu, budizmu, jevrejskoj i katolickoj veri, ali da 80 odsto predmeta bude posveceno hriscanskoj veri. Ukoliko vlast u Srbiji hoce da gradi srpsku nacionalnu drzavu onda, smatra sagovornik "Nase Borbe", treba da se gradi ta kockica u mozaiku planete u kome ce da postoji prvoslavlje i treba da se uvede veronauka u skole, ali na pametan i civilizovan nacin".

Po misljenju profesora Desete beogradske gimnazije ovaj potez sobom nosi "dve ostrice" - ako se uvede nestrucno, primitivno i pogresno, moze da se lose prihvati vera, kao i nekriticno tumacenje Biblije. On smatra da treba izbegavati i objasnjenja koja je "vreme pregazilo" i navodi kao primer izjavu svestenika koji objasnjava da ce "Bozji oganj da sazeze bakterije" i da ne postoji mogucnost od zaraze zbog masovne upotrebe case i kasicice prilikom pricesca. "Nije naivno uvesti veronauku deci koja znaju fiziku i istoriju i zato se to mora uraditi pametno, ili ce biti vise stete nego koristi", kaze Nedeljkovic, uz opasku da deca ne poznaju mnogo hriscanstvo.

"Tvrdim da niko od ucenika Desete beogradske gimnazije ne zna ko je bila Marija Magdalena i da vecina i ne zna zasto se slavi Uskrs. Veliko neznanje moze se ponistiti mudrom veronaukom, ali zbog neiskustva, ceo projekat moze propasti", ocenjuje Nedeljkovic, uz naglasak da "ako se vlast orijentise na gradjansku drzavu, onda ne treba ici na veronauku, jer ona pojacava srpski nacionalni identitet".

I profesor matematike u Ekonomskoj skoli iz Panceva, Spira Mitic, ima precizan stav o uvodjenju veronauke u skole "koji je formiran pre mnogo godina". Ovaj profesor se zalaze da se veronauka uvede u skole "ali tako da i druge verske grupacije imaju pravo na svoju veronauku". "Imam 55 godina", kaze profesor Mitic i "mnogo toga ne znam, a ono sto znam naucio sam od oca, koji je pre rata ucio veronauku u skoli. Desava mi se da u pojedinim situacijama ne znam kako da postupim. Zato, ako bih se ja pitao, veronauka bi bila fakultativni predmet, jer smatram da ne bi bio red da se uvede kao obavezan u sredini gde se srece vise veroispovesti".

Profesor Mitic je ubedjen da bi se mladi masovno odazvali pozivu da pohadjaju casove veronauke "jer se dosta toga ne zna, a nema gde da se procita ili od koga da se nauci. "Primetio sam, na primer, da veliki broj ljudi ne zna ni kad treba da se prekrsti. Zato sam jednom prilikom pitao naseg pancevackog paroha, oca Glogovca, zasto Crkva ne izda neku knjigu s obicajima u raznim prilikama, a on mi je odgovorio da je to vrlo tesko 'jer, koliko ima sela - toliko ima i obicaja'. A sigurnan sam da bi to bio bestseler i kod mladih i kod odraslih", ubedjen je profesor Mitic.

O. Nikolic