Sir i macori

Zuzana Serences

Da je u tom trenutku neko predlozio da se na centralnom trgu u Novom Sadu srusi zdanje Gradske kuce ili Katedrale - valjda bi i to bilo izglasano, toliko je bilo euforicno raspolozenje zadovoljnih ucesnika vlasti podelom gradskih fotelja. Tako se gotovo omakla opaska jednom od aktera novosadskih skupstinskih sesija nakon julskog epiloga koji je docekan uz opste olaksanje kako su se, eto, stranke u gradskoj vlasti konacno dogovorile o deobi javnih preduzeca i funkcija u njima. Te, da je pruzen pravovaljan dokaz nakon osam meseci vladavine nove varoske vlasti da je ona - spremna za promene! Licili su, bezmalo na miseve koji su pobegli, svako u svoj cosak. Zadovoljni svaki svojim parcetom sira. A sa zgradom, punom misjih rupa - sta bude.

Na stranu to sto se onda svakom pametnom namece pitanje sta je onda tu promena. Ono sto medjutim cudi nisu ni sada vec javna priznanja o unutarstranackim nesuglasjima o tome kako i kome podeliti "sir", vec pre svega u celoj prici zapanjuje neverovatno precutkivanje i ravnodusnost prema upozorenjima - makar iz koje stranacke busije da dolazile - da je glavni "macor" (citaj drzava) namerna da zauzme celu kucu!

Sa razlogom se, naime, nakon vikendaske akcije novosadskog odbora Demokratske stranke o iskljucenju neformalno "treceg coveka" partije dr Djordja Basica treba postaviti sledece pitanje: ne o tome ko je, da li je u kolikoj meri prekrsio stranacka dogovaranja o raspodeli parcica sira, vec zbog cega se, zapravo, i u ciju korist sa olakom ravnodusnoscu i precutkivanjem prelazi preko upozorenja iskljucenog partijskog kolege pa i pod pretpostavkom da je ucinio neoprostiv stranacki greh - tvrdeci da je na pomolu nova nacionalizacija. Uz pomoc zakona koji su u Republici vec izglasani i koji ce svu gradsku imovinu prakticno prepisati na drzavni konto, makar da su je delimicno stvorili sami gradjani, sopstvenim "samodoprinosnim" dinarom. Te da se, zapravo, samo ceka kraj izbora da bi zakoni bili i sprovedeni u delo.

Sve drugo, i o tome da li je istaknuti funkcioner gresan prema svojoj partiji ili ne, da li ga stize zasluzena kazna ili prenagljen i preambiciozan gest druge gradske partijske struje nakon vec cuvene afere "Gas" u Novom Sadu na kojem se okliznuo (?) ne zeleci da uslisi partijski dogovor uz objasnjenje da je to bio jedini nacin da se obezbedi imovina gradjana od drzavne otimacine na vidiku - pada u vodu pred osnovnim pitanjem: da li je nova nacionalizacija javnih gradskih preduzeca zaista na pomolu i izvesna. I konacno - zbog cega, pa makar i uz unutarstranacke diferencijacije, gradjane grada niko ne zeli da udostoji informacije da li je upozorenje o predstojecoj nacionalizaciji njihove imovine na mestu, ili nije.

Gradski "macori" koji svoje stranacke presude obrazlazu pokusajima pojedinaca da izuzmu neka preduzeca od gradskih ingerencija ipak su duzni taj odgovor, koji jedino i zanima gradjane, a ne stranacke prepirke. Mada bi i samim ucesnicima upravo najavljenog Kongresa Saveza slobodnih gradova i opstina sa temom jacanja lokalne samouprave - bilo od koristi da se pozabave odgovorom.