DA LI ZAGREB PRIPREMA TRANSFER JEDNOG OD OPTUZENIH BOSANSKIH HRVATA HASKOM TRIBUNALU?

Pero Skopljak bio predsednik IO HDZ BiH u Vitezu, a zatim sef policije u tom gradu u vreme kada su se odigrali zlocini opisani u optuznici

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Do juce posle podne, u Medjunarodnom krivicnom sudu za bivsu Jugoslaviju nisu iz Zagreba dobili nikakve zvanicne potvrde o navodnom hapsenju, i predstojecem transferu u Hag, jednog od bosanskih Hrvata optuzenih za ratne zlocine u dolini reke Lasva. U Tribunalu su, kako nam je receno, juce bezuspesno pokusavali da provere izvestaje zapadnih agencija koje su, pozivajuci se na sudske izvore iz Zagreba, javile da optuzeni Pero Skopljak u zatvoru Remetinec ceka na transfer u Hag, gde bi mogao da bude dopremljen vec u utorak 19. avgusta. Zvanicni hrvatski izvori su se, medjutim, uzdrzavali bilo da potvrde, bilo da demantuju, takve informacije.

Ukoliko su agencijski izvestaji tacni, Pero Skopljak ce biti treci pritvoreni od ukupno 16 bosanskih Hrvata optuzenih za zlocine nad muslimanskim civilima u dolini reke Lasva. Sve tri optuznice koje se bave tim zlocinima podignute su u novembru 1995. ali je odmah objavljena samo jedna od njih: ona protiv vodja HDZ i HVO u Centralnoj Bosni, na celu sa Dariom Koridicem i Tihomirom Blaskicem, medju kojima je bio i Pero Skopljak. Ostale dve optuznice ("Kupreskic i ostali" te "Marinic") su tada "zapecacene", kako bi se osigurala bezbednost svedoka i zrtvava, da bi bile "otpecacene" i javno objavljene tek krajem juna prosle godine. Proteklog vikenda, hrvatski sef diplomatije Mate Granic je svog nemackog kolegu Klausa Kinkela, prilikom razgovora u Frankfurtu, ubedjivao da je tzv. Grupa iz Viteza spremna da se preda Tribunalu, pod uslovom da im se garantuje "brzo sudjenje." Pomenuta grupa ukljucuje sedmoricu iz optuznice "Kupreskic i ostali", dok se za osmog tvrdi da je u medjuvramenu umro.

Pero Skopljak je, inace, diplomirani teolog, koji je nekako "zalutao" u politiku i policiju. Skopjak je, naime, bio najpre predsednik Izvrsnog komiteta HDZBiH u Vitezu, a potom i sef policije u pomenutoj opstini, upravo u vreme kada su se u njoj odigrali zlocini opisani u optuznici (oktobar 1992 - maj 1993). Prema originalnoj optuznici "Kordic i ostali", iz koje je u medjuvremenu izdvojen slucaj generala Blaskica (kojem je sudjenje upravo u toku), Skopljak je, kao sef policije, bio odgovoran za nezakonito zatocavanje muslimanskih civila i neljudsko postupanje sa njima u zatvorima i logorima pod kontrolom vojnih i policijskih snaga bosanskih Hrvata. Prema optuznici, zatoceni Muslimani su u tim zatvorima i logorima ubijani, korisceni kao taoci i "zivi stitovi", prisiljavani da kopaju rovove u prvim borbenim linijama, izlagani fizickim i psihickim zlostavljanjima, te podvrgavani neljudskim uslovima zivota i lisavani hrane, vode i medicinske zastite. Skopljak je, prema optuznici, odgovoran za stanje i zlocine u logorima bilo zato sto je zajedno sa ostalima planirao, podsticao ili naredjivao neljudsko postupanje sa zatocenim civilima, ili zato sto je znao da njegovi potcinjeni to rade... a nije ih u tome sprecio niti ih zbog toga kaznio. Time je, prema optuznici, Skopljak pocinio teske povrede Zenevskih konvencija i prekrsio zakone i obicaje ratovanja.