FESTIVAL POZORISTA NA NEMACKOM JEZIKU

Prag. - Od trenutka kada je zamisljen, pocetkom marta prosle godine, festival "Nemacko pozoriste u Pragu" dobio je najvisi status: pokroviteljstva su se na samom pocetku prihvatili predsednici cetiri zemlje ciji teatri ucestvuju u toj manifestaciji - od Vaclava Havela, do predsednika Savezne Republike Nemacke, Austrije i Svajcarske. Tako je u startu nastala prestizna i, cini se, dobro primljena smotra. Prosle godine - odrzana je u septembru - sve predstave su se igrale pred prepunim dvoranama. Po ideji inicijatora festival je trebalo da okupi ansamble sa nemackog jezickog podrucja i da predstavi dela savremenih autora i reditelje mladje generacije. Predvidjeno je da svake godine i domacini ucestvuju sa jednom ili dve predstave. Inicijativa za osnivanje festivala potekla je od ceske pozorisne kriticarke Renate Vackove i pisca i dramaturga Pavla Kohouta (oboje zive u Austriji).

Otkuda i zasto nemacka pozorista u Pragu - pitali su novinari Kohouta na konferenciji za stampu. "Moja generacija jos pamti uporedni, ili bolje reci zajednicki zivot trodelne praske kulture - ceske, jevrejske i nemacke. Od XVIII veka u Pragu je postojalo cesko Narodno pozoriste i Novo nemacko pozoriste, koja su sve do prve polovine nasega veka radila uporedo i jedno na drugo uticalo. Pocetkom tridesetih godina, bezeci pred udarom fasizma u Nemackoj i Austriji, u Pragu su se nasla mnoga vrhunska imena nemacke i austrijske kulture i mnogi poznati jevrejski umetnici. U toj dekadi, do pocetka rata, Prag je ziveo intenzivni kulturni i stvaralacki zivot, a jedan od glavnih organizatora cesko-nemacko-jevrejske intelektualne i umetnicke atmosfere u glavnom gradu Cehoslovacke bio je glumac Valter Taub. Pedeset godina posle II svetskog rata, dakle nepunih deset po okoncanju hladnog rata, osnivamo festival kao uspomenu koja opominje i kao podstrek za buducnost, za novi zajednicki zivot evropske kulture", odgovorio je Kohout.

Festival je ove godine promenio ime. Zvace se "teatar sutra - Praski festival pozorista na nemackom jeziku". U dvadesetak septembarskih dana (od 12. do 30. IX) predstavice se: berlinski Dojces teater, becki Burgteater, Talia Teater iz Hamburga, minhenski Kamerspile, Teater Nojmarkt iz Ciriha i Statsteater iz Stutgarta. Kao posebni dogadjaji najavljuju se i "soarei", veceri jednog umetnika, medju kojima ce biti i jedan od najslavnijih savremenih glumaca evropskg teatra Klaus Maria Brandauer.

Smotru otvaraju domacini. Ne govori se otvoreno, ali se iz konteksta napisa i najava oseca da Prag nastupa sa predstavom na koju racuna kao na dogadjaj festivala. Bice to premijera Geteovog "Fausta" u reziji Otomara Krejce i izvodjenju praskog Narodnog pozorista.

"Kad se nadjem pred 'Faustom'", rekao je nedavno Krejca povodom te predstave, "osecam cudnu duhovnu muku. Kao da su preda mnom grane polegle od tezine zrelog voca, a ja stojim pred njima rasirenih ruku. Neuporedivost Geteovog sveta sa svetom drugih stvaralaca je u tome sto je to svet svih ljudi, ne samo onih 'nemackog kova'. Njegovo delo svakim svojim gestom otvara osnovna pitanja odnosa poezije, drustva, istorije i prirode. Uostalom, nije li Faust, narocito danas, simbol neprestanog ljudskog traganja i borbe sa svim i za sve ono sto svet drzi iznutra zajedno?"

Danka Nikolic