SUSTINA GRADJANSKE SVESTI I VRSTE POLITICKIH ENERGIJA

Tokom istrazivanja, koje je za cilj imalo nameru da doprinese razumevanju svih vrsta politickih energija prisutnih na ovom prostoru, kao i pravaca njihovog kretanja, doslo se do zakljucka da se politicke energije u Jugoslaviji krecu od gradjanskih, odnosno demokratskih do fasistickih

Jasminka Kocijan

Nostalgija za vremenom sigurnosti: Sa poretesta penzionera FOTO: N. Stojanovic

Tokom istrazivanja o razvijenosti gradjanske svesti u Jugoslaviji, koje su za "Nasu Borbu", "Betu" i "Kohu di tore" sproveli strucnjaci agencije "Argument", suocavali su se sa velikim brojem odbijanja gradjana (cak preko 40 posto) da odgovaraju na postavljena pitanja i da uopste ucestvuju u anketi.

Vecina objasnjenja za odbijanje odnosila se na temu istrazivanja kao i na priblizavanje izbora. Ljudi su, uglavnom, pokazali visok stepen rezervisanosti, pa i straha, od mogucih posledica. Vec ta cinjenica na svoj nacin indirektno govori o stanju gradjanske svesti i spremnosti na slobodno i javno iznosenje sopstvenog misljenja, sto zapravo i jeste sustina gradjanske svesti.

Tokom istrazivanja, koje je za cilj imalo nameru da doprinese razumevanju svih vrsta politickih energija prisutnih na ovom prostoru, kao i pravaca njihovog kretanja, doslo se do zakljucka da se politicke energije u Jugoslaviji krecu od gradjanskih, odnosno demokratskih do fasistickih. Shodno tome postoji i nekoliko tipova sledbenika tih energija: od nekoliko vrsta podanika do nekoliko tipova gradjana. Uprosceno receno, postoje takozvani "okoreli" podanici i podanici u nastajanju, kao i vec formirani gradjani i gradjani u nastajanju. Pitanje na koje nije lako odgovoriti i koje u ovom trenutku ostaje otvoreno jeste - kojih ima vise, koji ce prevagnuti i kada ce se ta prevaga desiti?

Vremena ekonomske krize i ratnih sukoba stvaraju utisak da podanika u sluzbi negativnih politickih energija ima vise jer je politika koja je sklona nasilju i fasizmu, zbog svoje destrukcije uvek uocljivija i cini se dominantnom. Ne treba, medjutim, zanemariti onaj "tihi" deo populacije koji u takvim vremenima na ovom prostoru nije dosao do izrazaja. Ponesto zbog straha, bede, nemoci a podosta i zbog zgadjenosti politikom. Ta nemoc, istorija je pokazala, u nekim kriticnim trenucima pretvara se u moc koja menja i vrstu vladajuce politicke energije i same politicke sisteme. Zato bi pogresno bilo reci da, makar i u najtezim politickim i ekonomskim krizama, nema demokratske energije i narastanja gradjanske svesti.

Strucnjaci agencije "Argument" dosli su do zakljucka da postoji nekoliko vrsta politickih energija koje se razlikuju po uporistu. Nekima je uporiste u srpskoj tradiciji i istoriji, drugima u iskustvima zapadnih demokratija, a trecim u kombinaciji srpske istorije i savremenih demokratskih iskustava.

Sve tri vrste uporista imaju odredjeni broj sledbenika, medjutim, ostaje pitanje - koja vrsta sprege kontinuirano onemogucava prevagu bilo koje od njih. Odgovor se moze naci u jedinstvenoj politickoj tehnologiji koja nikada ne izlazi iz formule "sve za moj dolazak na vlast i vladavinu moje stranke". Otuda je jasno zasto opozicione demokratske energije hodaju u mestu po modelu koji je slican modelu reprodukcije vlasti.

Opozicija se ne dokopava vlasti, a vlast ne odlazi jer biraci, izlozeni vecito istom mehanizmu straha od rizika nepredvidivih promena, ostaju, u oko 40 odsto slucajeva, neodlucni do samog kraja izbora. Ostaju, naime, u procepu izmedju vere i nevere u koju politicku utakmicu da se udenu pa da izbegnu deblji kraj.

A taj deblji kraj im se vec uveliko desava, cega su, bar kad je ekonomska sfera u pitanju, i najveci optimisti postali svesni jer je udario po njihovom dzepu, porodici i elementarnoj egzistenciji.

Zato ne cudi sto na pitanje - koji je najveci problem sa kojim se SR Jugoslavija danas suocava, vecina ispitanika u prvi plan stavlja ekonomske probleme, nezaposlenost, materijalnu bedu i ugrozenost egzistencije porodice. Na pitanje - kakvo je ostvarivanje licnih prava i potreba danas u odnosu na bivsu Jugoslaviju, vecina ispitanika navela je da se danas teze dolazi do zaposlenja, resavanja stambenog pitanja, visokih primanja, zdravstvene zastite i zastite od torture. Cak 37,6 posto ispitanika nimalo ne strahuje od vracanja u socijalizam. Socijalizam je, barem za materijalno najugrozeniji deo populacije i to uglavnom radnicke, predstavljao kakvo-takvo egzistencijalno utociste za njih i njihove porodice i zastitu od otvorenog kriminala. Zato je razumljivo sto se u odgovorima na pitanja u kojima se poredi sadasnja situacija sa stanjem u bivsoj Jugoslaviji, oseca izvesna nostalgija za vremenom vece ekonomske stabilnosti i jednakosti.

(Kraj)