PREDLOZI DEVIZNIH STEDISA ZA ISPLATU DUGA

Akcije preduzeca moze kupovati svega 5,5 odsto krupnih stedista, a ni oni nemaju interesa. Stranka deviznih stedista predlaze isplate do kraja veka

Uprkos upornom nastojanju Savezne vlade da se najnoviji predlog za resenje stare devizne stednje ne obelodani do njegovog konacnog predlaganja Saveznoj skupstini na usvajanje, izmedju ostalog i zbog bojazni da ce unapred izazvati otpor stedisa, upravo se to dogodilo - brojna udruzenja deviznih stedisa, koja se vec godinama ni oko cega ne mogu saglasiti, ovoga puta su u prilici da postignu konsenzus. Najveci broj njih kategoricki se protivi novom predlogu zakona, jer smatraju da njime drzava ponovo pokusava da ovaj problem odlozi i zabasuri, umesto da ga konacno resi.

Za isplatu stare stednje, da podsetimo, predvidjene su dve mogucnosti - prema prvoj, stedise ce na osnovu svojih uloga dobiti drzavne obveznice, kojima ce moci da kupuju akcije preduzeca, pod uslovom da udju u predstojeci proces privatizacije. Upravo zbog toga je, prema zvanicnim objasnjenjima predstavnika Savezne vlade, odlozeno usvajanje zakona o staroj deviznoj stednji, da bi on bio kompatibilan s novousvojenim Zakonom o svojinskoj transformaciji, cija primena pocinje na jesen. Stedise koje ne budu zelele da postanu akcionari, imaju drugu mogucnost - da im se ulozi isplate u jednakim ratama tokom deset godina, s tim sto je prve tri godine grejs period, dakle mirovanje isplata. Time se prakticno rok za konacnu isplatu prolongira na 13 godina.

Konticeva "casna rec"

Druga mogucnost da na isplate cekamo 13 godina i da se nasi ulozi pretvore u javni dug takodje nam ne odgovara i tome se godinama protivimo, kaze Grahovac.

Ovo udruzenje, zajedno s jos jednim, upucivalo je pismene zahteve za prijem svim celnim ljudima kako drzave, tako i vladajuce partije, ali niko nije zeleo da ih primi. Od Gorice Gajevic su cak, posredstvom sefa kabineta, dobili poruku da ona nema nameru, a ni vremena, da se njima bavi. Jedini je sa stedisama razgovarao predsednik Savezne vlade Radoje Kontic, ali posle nije odrzao obecanje da ce predstavnici stedisa biti ukljuceni u Radnu grupu za pripremu zakonskog predloga. "Ovako se oni ponasaju prema ljudima kojima duguju 6,5 milijardi maraka", kaze Grahovac.

Pod parolom "U novi vek bez dugova", Stranka deviznih stedisa u svom Programu povracaja devizne i dinarske stednje u Jugoslaviji kaze da drzava mora odmah, vec ove godine, poceti vracanje stednje, da bi sve isplatila do kraja 2000. godine. Mada na dosadasnjim izborima nije postizala iole znacajnije rezultate, uocljivo je da je ova stranka napravila najpotpuniji pregled strukture stedisa, njihovih uloga i banaka duznika, ukljucujuci i Dafiment i Jugoskandik.

Prema podacima Stranke deviznih stedisa, ulozi do 100 maraka obuhvataju 61 odsto partija, u ukupnom iznosu od 59 miliona maraka i taj novac, prema predlogu ove stranke, drzava mora vratiti tokom ove godine. Uloge do 1.000 maraka, koji cine 22 odsto svih stednih partija, u ukupnom iznosu od 250 miliona maraka, treba vratiti do kraja iduce godine. Iz ovoga se vidi da 83 odsto ukupne stednje predstavljaju partije od 100 do 1.000 maraka, sto cini masu od 309 miliona maraka. Sredstva do 5.000 maraka, u iznosu od 826 miliona maraka, treba da se vrate do kraja 1999. godine. Ostale, najkrupnije uloge, drzava mora vratiti do kraja 2000. godine, smatra Stranka deviznih stedisa.

Biljana M. Stepanovic