STOCARI NEZADOVOLJNI ROKOVIMA I VISINOM KREDITA

Nema juneta za tri dana

Kredite iz Fonda dobile su uglavnom one firme koje su ih i ranije dobijale, a nisu vracale, tvrdi Rajko Latinovic, direktor "Vizelja". Stocarima treba kredit s rokom vracanja od 18 do 24 meseca

Odluka Vlade Srbije o odobravanju kredita iz Fonda za razvoj za 147 programa poljoprivrednih preduzeca vecinu direktora je zatekla na odmoru. Predrag Djalovic, generalni direktor farme u Surcinu, kaze da nije podnosio zahtev za kredit jer ova farma nema ugovoren izvoz pa je bilo nejasno da ce se krediti odobravati i za razvoj zbog cega nije ni podneo zahtev, ali ce to, sigurno, uciniti posle jucerasnjeg raspitivanja u Fondu o uslovima za dobijanje kredita.

Za 147 programa ukupno je izdvojeno 50 miliona maraka, a novac ce prema kriterijumima Fonda za razvoj biti upotrebljen za cetiri vrste namene. Pored finansiranja kupovine priplodnih junica, poljoprivrednici ce, prema odobrenim programima, novac upotrebiti jos za kupovinu priplodnih svinja, tov junadi i pilica. Da bi dobili kredit, poljoprivrednici su ispunjavali poseban upitnik. Krediti su, uglavnom kratkorocni na dva do deset meseci, mada ima preduzeca koja su dobila... i na tri godine, kako bi se, kazu u Fondu, sto pre vratili za dalju realizaciju investicionih programa drugih firmi. Do sada nije odbijen nijedan zahtev za kredit, kako tvrde u Fondu, vec ce se odobravati novi krediti od vracenih para.

"Trazio sam tri miliona maraka, nesto su odugovlacili, a ja sam im rekao: 'Gospodo, '29. novembar' proizvodi 60 tona hrane, ako vam to ne treba, u redu'". Nakon toga smo dobili 1,2 miliona maraka sto ce nam za prvu fazu biti dovoljno. Milion maraka s rokom vracanja od 15 meseci iskoristicemo za nabavku junadi, a 200 hiljada maraka s rokom vracanja od deset meseci za kupovinu 2.000 priplodnih svinja koje ce za godinu dana obezbediti 34 hiljade prasadi. Ozivljavanje unistenog stocnog fonda uz pomoc kredita je ispravan put, istina na dugom stapu, ali u ovoj situaciji boljeg resenja nema", kaze Slobodan Vojinovic, generalni direktor "29. novembra" iz Subotice.

Krediti nedovoljni
"Izdvajanje 54 miliona za revitalizaciju stocnog fonda je dobra namera Vlade Srbije da pomogne, ali je kap u moru. Da bi se vratila na brojno stanje iz 1989. godine, Jugoslaviji nedostaje 400 hiljada priplodnih krava sto kosta 1,6 milijardi maraka. Tek bi taj broj ozbiljnije stabilizovao stocni fond. Svesni smo da ova zemlja nema toliko para, zato onoliko koliko ima mora koristiti racionalno. Stocarstvo je teska industrija poljoprivrede, jer preradjivacka industrija 70 odsto zavisi od nje. Zbog toga se mora utvrditi strategija razvoja ove grane", kaze Djelovic.

Dva dana po nista

Svezeg mesa nema na domacem trzistu i treba ga uvesti kako bi se iskoristilo za preradu da se ne bi trosilo domace, najkvalitetnije, "bebi-bif, kaze Vojinovic, napominjuci da ova industrija za preradjevine koristi meso iz svog stocnog fonda, ali ga nema mnogo i "igra se na zici".

"Karneks" ce dobijenih 1,5 miliona maraka na 15 meseci upotrebiti za kupovinu priplodnih krmaca, a 200 hiljada za tov junadi."Napunicemo dve kupljene, ugasene farme. Trazili smo veci iznos i duzi rok, ali nismo dobili, pa cemo obnoviti zahtev za kredit na 36 meseci kako bismo obnovili priplodni materijal. Sada izvozimo za Rusiju i pokusavamo da sklopimo ugovore s Rusima", kaze Vukasin Milovic, zamenik direktora "Karneksa".

"Imlek" je dobio cetiri miliona maraka koliko je i trazio na tri godine zbog cega su u ovoj mlekarskoj industriji izuzetno zadovoljni. "Nas zahtev za kredit sa elaboratom vec tri godine stoji u Vladi Srbije. Novac cemo uloziti u primarnu proizvodnju, a izvozicemo sterilne kiselo-mlecne napitke u Makedoniju, Rusiju i Italiju", kaze Milos Pucarevic, zamenik generalnog direktora "Imleka".

Za farmu svinja i junadi "Vizelj", iako nije trazila kredit, Vlada Srbije je predvidela, kako kaze Rajko Latinovic, generalni direktor, 100 hiljada maraka. "Ta suma novca je samo znak dobre volje da Vlada misli na proizvodjace i potrosace, a ne ekonomski stimulans za nasu farmu koja proizvodi godisnje 30 hiljada svinja i sest-sedam hiljada junadi. Ta suma novca dovoljna nam je za ishranu stoke za dva dana pa kredit, verovatno, necemo ni uzeti. Proizvodnja ce biti sigurna tek kada svi pravni i ekonomski elementi budu utvrdjeni. Ove kredite su dobili uglavnom oni koji su i ranije dobijali i nisu vratili. Ovoga puta ce, mozda, biti disciplinovaniji, ali zato verovatno nece vratiti redovne kredite", kaze Latinovic.

Pogresni termini

Kredit koji je namenjen za ulaganje u stocarsku proizvodnju je kratkorocan i neprilagodjen bioloskom ciklusu za odgoj stoke, kaze Bozidar Djelovic, direktor "Jugoagrara". "Stocarima treba kredit s rokom vracanja od najmanje 18 a najduze 24 meseca. Posto su dobili novac, a opet nisu zadovoljni, ispada da ne znaju sta hoce. To nije tacno. Znaju oni sta hoce, ali ne vredi kad su rokovi kratki. Mlekarska industrija ce delimicno iskoristiti novac jer ima obrtna sredstva i vec se nalazi na trzistu. Ona ce kupiti junad od 250 kilograma i staviti u tov pa ce za sest-sedam meseci moci da ih kolje. Medjutim, Jugoslavija nema junadi za dotovljavanje i mora ih uvesti. Trenutno se u genetskim centrima u PIK "Beceju" i farmi u Staroj Pazovi nalazi deset hiljada priplodnih junica koje bi mogle biti priplodni materijal. Njihova vrednost je 25 hiljada maraka, sto znaci polovina sume namenjene razvoju stocarstva", kaze Djelovic.

T. Ostojic
S. Jovicic

Trampa mesa za kukuruz
Farma "Vizelj" je u petak potpisala ugovor o isporuci dve hiljade svinja i 1.500 junadi Direkciji robnih rezervi."Direkcija nije mogla da ponudi cenu prema paritetu iz Uredbe vec je obecala da ce za izvesnu kolicinu obezbediti kukuruz prema paritetu, a ostatak platiti po zagarantovanim cenama iz Uredbe, 7,65 dinara po kilogramu za svinje i 8,65 dinara za junad. Uz to je obecala i da ce novac isplatiti nekoliko dana po isporuci. Ovaj potez je poruka vlastima da nigde sigurniju proizvodnju ne mogu naci nego kod domacih proizvodjaca i da zbog toga ne treba da ih vredjaju placanjem mesa kod ino dobavljaca po visim cenama", kaze Latinovic.
Istovremeno je ovo i poruka zagovaracima uvoza, kaze Latinovic, da se ne zalazu za uvoz tudjim novcem vec ako to rade, neka ga uvezu o svom trosku. "Vlada ne treba da preti uvozom vec da obezbedi podjednake uslove za proizvodnju. Proizvodjaci mesa imaju manje koristi od sadasnjih cena mesa zbog povecanja stope poreza na promet sa sedam na devet pa na 13 odsto, nego u decembru.