Ratomir Tanic, savetnik predsednika Nove demokratije (Beograd) i Mark Krasnici, predsednik Demohriscanske partije Kosova (Pristina) o prekidu dijaloga izmedju zvanicnog Beograda i kosovskih Albanac

Mark Krasnici: Ne radi se ni o kakvoj grupi albanskih politicara koji traze nezavisno Kosovo, nego se radi o citavom jednom narodu, o dva miliona ljudi koji cine 90 odsto stanovnistva Kosova. Dva miliona Albanaca se na referendumu opredelilo za nezavisno Kosovo...

Ratomir Tanic: Problem nezavisnosti Kosova je jasno povezan sa politikom otcepljenja Kosova od Jugoslavije. To ne prihvata ni medjunarodna zajednica, naravno ni zvanicni, a ni opozicioni Beograd, i zaista ne vidim s kakvom vrstom realnosti se racuna kada se govori o nezavisnom Kosovu koje bi se otcepilo kao samostalna drzava.

Omer Karabeg: Zbog cega je doslo do potpunog prekida svakog dijaloga izmedju zvanicnog Beograda i rukovodstva kosovskih Albanaca i koliko je takva situacija opasna za buducnost ovog podrucja. Nasi sagovornici su u Beogradu Ratomir Tanic, savetnik predsednika Nove demokratije, a u Pristini Mark Krasnici, predsednik Demohriscanske partije Kosova.

Gospodin Zoran Lilic je izjavio sledece: "Problem Kosova je izmisljen. Postoji problem u glavama nekih siptarskih nacionalista koji zele albansku drzavu."

Ratomir Tanic: Pa znate sta, tako istrgnuto iz konteksta to zaista moze da zvuci negativno, i cak, mozda, i ratoborno. Medjutim, gospodin Lilic je jasno markirao jednu posebnu grupaciju unutar albanskih politicara na Kosovu, a to je grupacija politicara koji zele otcepljenje Kosova. Naravno da je zvanicni Beograd protiv toga, a i cela medjunarodna zajednica je protiv toga.

Mark Krasnici: Gospodin Tanic kaze da se to odnosi na izvesnu grupaciju albanskih politicara sa Kosova koji, kako on kaze, traze otcepljenje, ali ja mislim da je to pogresna interpretacija. Ne radi se ni o kakvoj grupi albanskih politicara koji traze nezavisno Kosovo nego se radi o citavom jednom narodu, o dva miliona ljudi koji cine 90 posto stanovnistva Kosova. Dva miliona Albanaca se na referendumu opredelilo za nezavisno Kosovo u kome ce biti ravnopravni i Srbi i Albanci i svi drugi koji tamo zive.

Omer Karabeg: Gospodine Tanicu?

Ratomir Tanic: Problem nezavisnosti Kosova je jasno povezan sa politikom otcepljenja Kosova od Jugoslavije, odnosno Srbije. To ne prihvata ni medjunarodna zajednica, naravno ni zvanicni, a ni opozicioni Beograd, i zaista ne vidim s kakvom vrstom realnosti se racuna kada se govori o nezavisnom Kosovu koje bi se otcepilo kao samostalna drzava. Naravno da albanski narod na Kosovu ima pravo na vlastiti nacionalni i politicki identitet.

Omer Karabeg: Gospodine Krasnici?

Mark Krasnici: Ja bih samo pitao po kojoj logici bi Srbija trebalo da odlucuje o pravima Albanaca, kad su sami Slovenci odlucili da imaju vlastitu drzavu, Hrvati takodje, Bosanci takodje i Makedonci, a Albanci su u bivsoj Jugoslaviji bili treci narod po velicini. Dakle, bilo ih je mnogo, mnogo vise nego Makedonaca ili Slovenaca. A svi ti narodi su slovenskog porekla i imaju mnogo zajednickog sa Srbima, jezik i tradiciju, donekle istoriju i kulturu i tako dalje. A Albanci nemaju bas nikakve veze sa Srbima. Oni su sasvim drugog porekla - neslovenskog i vekovima zive na svojoj zemlji, na svojoj grudi, pre dolaska Slovena i svakog drugog naroda ovde na Balkan. Zasto ovaj narod ne bi, kao i svi drugi narodi, imao pravo da zivi samostalno i u dobrom susedstvu i sa Srbima, i sa Makedoncima, i sa Crnogorcima, i sa svim drugim narodima koji na ovom podrucju zive. Ne moze Srbija polagati vecito pravo da vlada Kosovom.

Omer Karabeg: Gospodine Tanicu?

Ratomir Tanic: Nije rec o tome da li ce neko nesto dati ili nece dati. Rec je o principu medjunarodnog prava koji se odnosi i na srpski narod, pa samim tim i na sve ostale narode u regionu, dakle i na albanski narod. Vama je poznato, svima je to poznato, da albanski narod ima maticnu drzavu u Albaniji. I srpski narod ima maticnu drzavu - to je Srbija, odnosno Jugoslavija. Gospodinu Krasniciju i svima je poznato da prilikom raspada bivse Jugoslavije srpskom narodu nije bilo dozvoljeno, niti ce mu biti dozvoljeno da ima dve ili tri svoje drzave u regionu, vec srpski narod izvan maticne drzave moze imati siroke oblike autonomije. To je princip medjunarodnog prava da nijedan narod ne moze imati dve ili tri svoje suverene drzave. Isti princip odnosi se i na albanski narod.

Omer Karabeg: Gospodine Krasnici?

Mark Krasnici: Ja nisam pravnik i ne poznajem tako dobro te norme, medjutim postoji citav niz naroda koji imaju dve drzave. Imamo Severnu i Juznu Koreju, doskora smo imali i dve nemacke drzave i ima citav niz takvih slucajeva. No, to su stvari vise teoretskog znacaja. Medjutim, u interesu mira i pravde, mada pravde u politici malo ima, ali u interesu mira i oba naroda i citavog ovog regiona trebalo bi da se ovaj problem albanskog naroda celovito prostudira i resi. Medjutim, s obzirom na helsinske sporazume i druge medjunarodne norme, Albanci za sada ne zahtevaju da imaju jednu drzavu, ne zahtevaju da se pripoje Albaniji. Oni hoce samo da budu slobodni i da odlucuju sami o sebi i da i sa Albanijom i Srbijom i sa svim drugim susedima imaju ravnopravne i dobre odnose, sa otvorenim granicama ili kako vec o tome odluce medjunarodni faktori. Medjutim, autonomija u okviru Srbije apsolutno ne dolazi u obzir. Mi smo imali autonomiju i znamo sta znaci autonomija u Srbiji. U Srbiji Albanac nikada ne moze da ima prava i to je nase vekovno iskustvo. Ja moram reci da medjunarodni faktori ne poznaju dobro tu srpsku, da kazem, imperijalisticku politiku koliko je mi poznajemo. Prema tome mi trazimo samo da budemo ravnopravni sa drugim narodima na ovim prostorima. Ne trazimo nista vise od toga, ne trazimo nista tudje, nego samo da budemo svoji na svome. Mi ne mozemo, niti zelimo da budemo etnicki cisti. Prema tome, u toj drzavi, u Kosovskoj republici svi bi bili potpuno ravnopravni. To ne bi bila albanska republika, nego Kosovska republika svih naroda koji tamo zive.

Omer Karabeg: Da li bi za vas, gospodine Krasnici, bilo prihvatljivo da se vrati autonomija iz 1974. godine?

Mark Krasnici: Ni u kom slucaju, to nece narod prihvatiti. S tim Srbija treba da bude potpuno nacisto, kao i medjunarodni faktor. Mi smo je imali, pa je Milosevic, kad god je to hteo, tenkovima, vojskom i policijom to pregazio. To je bila vise farsa nego prava autonomija po evropskim standardima. Ratomir Tanic: Sto se tice Srbije, onoliko koliko sam ja upoznat, bilo bi sasvim prihvatljivo da se razgovara o novim savremenim oblicima siroke autonomije Albanaca na Kosovu, odnosno o sirokoj autonomiji Kosova. Pri tome ne verujem da bi pozivanje na model Ustava iz 1974. bilo najpametnije, jer su se nakon toga pojavili i mnogi novi modeli uredjivanja multietnickih drzava, modeli koji doprinose smanjivanju tenzija i vecem medjuetnickom prozimanju stanovnistva. Verujem da bi neki novi model siroke autonomije Kosova unutar Srbije i SRJ bio prihvatljiv.

Duboko postujuci cinjenicu da su albanske politicke vodje ocuvale mir na Kosovu tokom raspada Jugoslavije, zelim da podsetim i na drugu stranu medalje. Naime, i srpska strana je cuvala mir na Kosovu i nije tokom raspada Jugoslavije koristila Kosovo kao podrucje podizanja tenzija. Prema tome, volja za mirnim resenjem kosovskog problema ocita je sa obe strane.

Omer Karabeg: Gospodine Krasnici?

Mark Krasnici: Sto se tice ocuvanja mira na Kosovu, to apsolutno nije zasluga srpske strane. Rat je izbegnut zahvaljujuci iskljucivo albanskoj strpljivosti i albanskoj politici, a srpska vlast pokusava na razne nacine da inscenira neki incident da bi preduzela mere za koje ona misli da bi bile dobre za njenu politiku. Srpska policija je ubila preko 200 Albanaca iz politickih razloga, to nije nikakav argument o postojanju zelje za mirnim resenjem. Za mir je zasluzno, pre svega, strpljenje albanskog naroda koji ceka da i Srbija i medjunarodni faktor uvide da je to veliki problem ne samo Albanaca, nego i Balkana i Srbije.

Omer Karabeg: Gospodine Tanicu?

Ratomir Tanic: Sto se tice toga da je srpska policija ubila odredjeni broj Albanaca, ja ne znam da li je to 200, to je u svakom slucaju jako zalosno i smatram da je to veoma tuzna cinjenica, ali je takodje tacna i isto tako tuzna cinjenica da su i albanski teroristi ubili najmanje nekoliko desetina srpskih policajaca u poslednje vreme. Sto se tice podizanja tenzija - ja cesto odlazim na Kosovo, znaci ne govorim apstraktno iz Beograda - u poslednjih godinu ili dve mogu sa zadovoljstvom da vidim da albanski poslovni ljudi bez ikakvih problema ostvaruju svoje poslovne veze i poslove i sa Srbijom i sa Srbima koji zive na Kosovu, da se tamo i zida i gradi i da napreduje posao i da je ono prvo nepoverenje koje je bilo pre cetiri-pet godina nestalo, da sada nema toga da Albanci idu jednom stranom ulice, a Srbi drugom, policijske patrole i policijska kontrola su bitno, drasticno smanjeni i na putevima i po gradovima. Albanci prakticno imaju gotovo sve oblike lokalne samouprave. Prema tome, ja nikako ne mogu da se slozim sa tim da srpska politika na Kosovu vrsi genocid.

Omer Karabeg: Gospodine Krasnici?

Mark Krasnici: Cinjenica je da na Kosovu vlada drzavni teror i to srpski drzavni teror. Neka gospodin Tanic, kad bude dosao na Kosovo, poseti Odbor za ljudska prava, pa da vidi dokumentaciju o preko 200 ljudi koji su ubijeni iz politickih razloga, tamo su sva imena i prezimena i datumi kada se to dogodilo, to je autenticna dokumentacija i sve se moze proveriti u svakom trenutku. A sto se tice lokalne samouprave, o kojoj govori gospodin Tanic i koju navodno uzivaju Albanci, to me prosto zacudjuje. Cak i u opstini gde 98 posto stanovnistva cine Albanci, a to je Djakovica, i predsednik i citava administracija su Srbi. To je samo jedna ilustracija te "samouprave" na Kosovu. Tacno je da Albanci imaju svoju samoupravu i to paralelnu. Albanci imaju skole i po podrumima i po tavanima i svuda, mi cemo se odrzati bez obzira na presiju srpske strane, mi necemo dici ruke od onoga na sta imamo pravo cak i ako situacija bude i gora. A imamo pravo na slobodu i ne treba teznju za slobodom nazivati secesijom i separatizmom.

Ratomir Tanic: Ja to, ni u kom slucaju nisam hteo da izjednacim. Teznja albanskog naroda za slobodom, za nacionalnim i politickim identitetom je neosporna i niko od normalnih politicara u Srbiji to nece da ospori, ali je problem u tome kako ce se to politicki realizovati. Ako se realizuje kroz ideju otcepljenja od Jugoslavije i Srbije, onda je to pogresan put. Ako se realizuje kroz nove oblike zajednickog zivota i etnicke koegzistencije, onda je to ono na cemu treba svi zajedno da radimo.

Mark Krasnici: Nemoguce je da albanski politicari dignu ruke od onoga za sta se narod opredelio referendumom. Niko im to pravo nije dao, niti ce oni ikada koristiti to pravo. Po kojoj logici bi "pravilno" resenje bilo da Srbi diktiraju koliko ce prava imati drugi narod. Gde je tu sloboda? Gde je tu ravnopravnost? A sto se tice tvrdnje da je sada atmosfera na Kosovu povoljnija, jer, eto, ima trgovaca koji trguju sa Srbijom, tacno je da trgovci trguju. A te trgovce pljacka finansijska i druga policija Srbije. To je prosto zacudjujuce kako jedna drzava moze sebi da dozvoli takav nacin upravljanja. Bez obzira sto je to za nas okupator, i okupator ima svoj dignitet. Ili, recimo, sada u Pristini ima preko 20 prijava protiv Albanaca koji su kupili od Srba neko imanje ili neki stan. Ljudima se osporava pravo na licnu svojinu i sada ti ljudi treba u zatvoru da odleze 60 dana samo zato sto su od Srbina kupili imanje ili stan. A Srbin je to dobrovoljno prodao, on je uzeo pare i to je hteo da proda.

Ratomir Tanic: Ja nisam hteo da ulepsavam sliku nego sam prosto hteo da kazem da ima mnogo ohrabrujucih znakova, da se tenzije spustaju u odnosu na stanje od, recimo, pre pet ili sedam godina. Sto se tice toga da Albanci ne ucestvuju u organima lokalne samouprave, razlog je u tome sto Albanci vec godinama ne izlaze ni na kakve izbore u Srbiji, ni na republicke, ni na lokalne, niti izlaze na savezne izbore u Jugoslaviji. Sa stanovista medjunarodnog prava potpuno je nelogicno da narod koji ne izlazi na izbore trazi da ima politicke predstavnike u legalnim institucijama drzave u kojoj ne izlazi na izbore. To nema nigde. Prema tome, to nije nikakva represija prema Albancima, nego je to prosto posledica odluke da Albanci ne izlaze ni na kakve izbore. Da izlaze, posto su vecina na Kosovu, sigurno bi imali mandate i u republickoj skupstini i u lokalnoj samoupravi, a sigurno i u saveznoj skupstini.

Mark Krasnici: Treba sasvim jasno izneti stav i jedne i druge strane i jasno reci sta hoce albanska strana, a sta hoce srpska strana. Albanska strana hoce da albanski narod bude slobodan, kao i svi narodi na ovom podrucju, kao sto su i Srbi slobodni. Mislim da se problem Kosova treba resiti jednom zauvek, a ne moze se resiti ako se ne podje od toga sta hoce jedna strana, a sta hoce druga.

Ratomir Tanic: Ponavljam, niko albanskom narodu ne osporava slobodu. Problematicno je to sto se sloboda albanskog naroda povezuje sa otcepljenjem dela teritorije Srbije i Jugoslavije. Neprihvatljiva je ideja da se sloboda albanskog naroda vezuje sa otcepljenjem dela teritorije Srbije i Jugoslavije. Ako obe strane, dakle, uvazavaju da je za onu drugu stranu neprihvatljivo njihovo polazno stanoviste, dajmo da onda najpre vidimo gde se slazemo.

Omer Karabeg: Vas zakljucak, gospodine Krasnici? Mark Krasnici: Slazem se da bi, pre svega, trebalo da se stvori atmosfera poverenja, ali to u najvecoj meri zavisi od srpske strane. Ne mozemo da sednemo i razgovaramo mirno i konstruktivno dok na Kosovu vlada policijski teror. I u ovom trenutku, dok mi razgovaramo, u albanskim porodicama vlada strah i trepet od srpske policije koja radi bez ikakvog zakona. Ti udbasi, ili kako se vec zovu ti civilni policajci, imaju odresene ruke. Prema tome, na Srbiji je da ona prvo skine te represivne mere koje se vec godinama primenjuju na Kosovu s ciljem da se albanski narod umori i da prihvati sve sto Srbija diktira.

Ratomir Tanic: Samo da kazem da ja ni u jednom momentu nisam nazvao albanski narod teroristima. Jedino insistiram na tome da se ne moze stav o slobodi albanskog naroda povezivati sa secesijom i komadanjem delova teritorije Jugoslavije i Srbije. To je prosto presedan koji onda moze da se prenese i na Makedoniju i na neke druge drzave i narode i onda nismo nigde dosli. To je upravo logika iz 19. veka.