PRODAJA ILI DOKAPITALIZACIJA ELEKTROPRIVREDE SRBIJE KAO PREDIZBORNA KAMPANJA

Vlada Srbije formirala komisiju za transformaciju EPS. Nemoguca prodaja po principu PTT. Demantovane najave o prodaji sistema. Cela prica kao deo predizbornog marketinga

Jelica Putnikovic

I pored svih spekulacija u javnosti Elektroprivreda Srbije nece biti prodata poput Telekoma. Razlog tome, nije, medjutim, mudro osmisljena transformacija i dokapitalizacija EPS, vec cinjenica da se delovi ovog javnog preduzeca jos uvek ne mogu prodati. Ni po receptu PTT - ni drugacije.

Ovo je, najverovatnije i razlog sto je Mirko Marjanovic, predsednik Vlade Srbije, posto je pocepao dve studije o transformaciji EPS (koje su radili sami strucnjaci ove firme), formirao vladinu komisiju za privatizaciju EPS. Na njeno celo je stavio licno Milana Beka, ministra za ekonomsku i vlasnicku transformaciju, poverljivog coveka, koji se dokazao aranzmanom sa PTT.

Zbog toga ni nedavnu izjavu Srboljuba Stankovica, ministra energetike u Vladi Srbije, o tome da ce se Elektroprivreda Srbije privatizovati vec od jesenas, i to javnom licitacijom, ne treba shvatati ozbiljno, vec kao svojevrstan marketinski (naravno, predizborni) potez. Obecanje novih para od rasprodaje kapaciteta jednog od dva vodeca privrednog resursa Srbije, samim tim sto se zna da je, pored Naftne industrije Srbije EPS jedini radio za vreme sankcija, svakako deluje ohrabrujuce. Pogotovo u danima euforije onih kojima je zapao tal od devizna dobijenih za Telekom. Vladi sastavljenoj od ministara - direktora ovakve pozitivne vibracije u predvecerje izbora svakako ce dobro doci. A predizborna obecanja, znamo vec i iz iskustva, ne treba shvatati suvise ozbiljno.

Najave ministra energetike demantovali su, uostalom, u horu, sam ministar Beko, profesor dr Dragan Kostic, predsednik Upravnog odbora EPS i Slobodan Babic, generalni direktor ovog javnog preduzeca, tvrdeci da "EPS nece biti prodat vec dokapitalizovan". Javno. Naravno, na otvorenoj tribini o transformaciji EPS u Privrednoj komori Srbije, oni nisu odsutnog ministra energetike uopste spomenuli, ni izricito negirali njegovu najavu privatizacije EPS. Ponavljana je, samo, gorespomenuta fraza.

Novofornirana Bekova komisija svoj posao treba da radi na osnovu studije koju ce napraviti strucnjaci revizorska firma "Dilojt i Tus" i Ekonomskog instituta. Eksperti, doduse, tek sakupljaju podatke, i u prvoj fazi njihov rad i ne moze biti koriscen za prodaju ili dokapitalizaciju, vec, kako i sami tvrde, za prestruktuiranje EPS. Proces je, dakle, tek zapocet.

Sve se, naravno, moze prodati, pa nije iskljuceno da gazda, odnosno Vlada Srbije, i bukvalno krene sa menjanjem vlasnicke strukture EPS. Momir Pavlicevic, v.d. predsednika Privredne komore Srbije cak najavljuje da ce EPS ubuduce biti drustvo kapitala ali, sa takvom raspodelom interesea i upravljackih prava, da ce drzava jos dugo biti vlasnik.

Nije, takodje, ni tajna da ima zainteresovanih da udju u EPS. Ne treba zaboraviti da su ovo javno preduzece, jos dok sankcije SRJ nisu bile zvanicno ukinute, posecivale (tajno) razne politicko - privredne delegacije. Cim je iz Vasingtona stigao glas da se sankcije ukidaju u Srbiju su se vratili zastupnici stranih korporacija, zainteresovanih za svoj deo kolaca pri novom rasporedjivanju snaga na ovim prostorima. Da su jedni drugima konkurencija ne treba sumnjati, sto je u krajnjem slucaju i dobro jer, ako se zaista, jednom, dokapitalizacija EPS bude obavljala javnom licitacijom, realno je da ce biti postignuta bolja cena. Odnosno, zainteresovanost vise stranih partnera, potencijalnih koncesionara, investitora ili partnera u nekom od delova EPS, po kakvom specijalnom aranzmanu, moze obezbediti veci priliv para. A tu se, vec, namece pitanje kako ih trositi? Da li ce drzava, u situaciji kada u kasi nema para za odrzavanje u zivotarenju ostatka srpske privrede biti dovoljno mudra da se odrekne kupovine socijalnog mira i dozvoli EPS da pare dobijene nekim od vidova dokapitalizacije potrosi u svom dvoristu.

Kategoricno tvrdjenje da se EPS nece prodati, vec da ce se ici na dokapitalizaciju putem zajednickih investicija, koncesija, revitalizacije i gradnje novih objekata moze, medjutim, biti izvedene na razne nacine. I sto je najvaznije, ucinak, u krajnjem slucaju, moze biti povoljan za Vladu, a ne mora uvek biti pozitivan za sam EPS. A time ni za potrosace.

Dr Dragan Kostic, predsednik Upravnog odbora EPS pricu o vlasnickoj transformaciji EPS zapocinje podsecanjem da je ovo javno preduzece jos 1991. godine (sa svim svojim kapacitetima, dakle i onima za proizvodnju elektricne energije, uglja, pripremu za potrebe proizvodnje elektricne energije, prenos i distribuciju) proglaseno drzavnim vlasnistvom.

- Elektroprivreda je, prosto, kapitalno preduzece, gde je vrednost kapitala takva da svi radnici Elektroprivrede, kada bi iskoristili kompletan maksimum koji im zakon omogucava, u sticanju vlasnickih prava, ne bi postali vlasnici vise od deset procenata firme, objasnjava dr Kostic, napominjuci da osnovni pravac svojinske transformacije u EPS treba da bude dokapitalizacija, odnosno mogucnost plasmana kapitala.

Isticuci znacaj izrade studije o transformaciji EPS Kostic navodi da je sledeci korak identifikacija internih i eksternih profitnih centara. Kroz strukturalnu transformaciju EPS treba da obezbedi atraktivnost za svojinska i vlasnicka ulaganja u svoje objekte i postrojenja. Sama studija, " Dilojt i Tus" i Ekonomski institut, treba da bude zavrsena do kraja septembra. Tada ce se, naime, znati vrednost kapitala u ovom javnom preduzecu, a bice gotov i predlog reorganizacije preduzeca.

Kako je ovaj projekat tek prvi korak u fazi transformacije EPS sagovornici "Nase Borbe" tvrde da se ni sa procesom dokapitalizacije, bilo o kojem projektu da je rec, ne moze krenuti tokom ove godine. O jeseni da i ne govorimo. Ovaj komentar, medjutim, treba primiti sa zadrskom jer, on podrazumeva da ce se sve odvijati postepeno, bez naglih skokova, poput onih sa PTT. U ovoj prici, takodje, za krajnje poteze odlucujucu rec treba da daju dobronamerni po pitanju buducnosti EPS, dakle, ne oni kojima je iskljucivi cilj popunjavanje kase Fonda za razvoj.

U poslovodstvu EPS, mada je njegov vrh sacinjen od bivsih clanova Vlade Srbije, prema saznanjima "Nase Borbe", postoji dobra doza samouverenosti da ce ih drzava pustiti da se transformacijom bave u korist preduzeca, a ne zarad "opsteg dobra" - kao sto je to slucaj sa PTT. Jedino uz postovanje ovog principa moguce je ispostovati ono sto Kostic navodi kao veoma bitno, da se vlasnickim odnosom resi pitanje snaga. Da se jednostavno zna ko donosi odluke i ko ima sveukupnu odgovornost, da bi se Elektroprivreda Srbije ucinila efikasnom.

Ili, kako rece Slobodan Babic, generalni direktor EPS, "EPS je zainteresovana za reforme koje ce dovesti do trzisnih uslova privredjivanja, jer i ona tada mora biti racionalna i efikasna, a tada ce strani partneri doci". Ilustrujuci sadasnje stanje u EPS, Babic istice da je u periodu od 1981. do 1985. godine u EPS investirano 3,3 milijarde dolara, dakle, godisnje 650 do 700 miliona dolara, dok je u poslednjih pet godina ukupno ulozeno 350 miliona dolara (57 miliona godisnje). Da nije bilo sankcija ne bi bilo ni prestanka gradnje Te - To "Kolubare B", a sasvim je sigurno da EPS ne bi prilikom usvajanja plana poslovanja utvrdio da ce poslovati uz gubitak od 2,2 milijarde dinara. Kada se svemu ovome doda izraubovanost svih kapaciteta EPS, od proizvodnje do niskonaponske distributivne mreze krajnjem potrosacu, jasno je da novac, pristigao po bilo kom aranzmanu, treba ostaviti u samom preduzecu.

Ministar energetike Srboljub Stankovic je kao izvesne potencijalne investitore nabrojao Nemce, Cehe i Italijane. Da nemacka kompanija RWA vec duze vreme sondira situaciju u EPS i kod onih koji o EPS odlucuju toliko je evidentno da su se predstavnici ceskog koncerna "Skoda" proletos, prilikom javne promocije sklapanja ugovora o ceskom kreditu EPS za "Kolubaru B", nasli uvredjeni zbog toga sto su domaci zvanicnici vise govorili o RWA nego o "Skodi". Sta osim "Kolubare B" i povrsinskih kopova u rudarskom basenu Kolubare jos zanima RWA u EPS se ne moze otkriti. Nezvanicno se medjutim, cuje da je sto dana, koliko je RW trebalo za analizu situacije u EPS, proslo, tako da treba ocekivati konkretne poteze.

Pod svojevrsnim velom tajne drzi se i krajnji cilj interesovanja Ceha, Italijana,.. Poznato je naravno, da se u postrojenjima EPS nalazi gro opreme ceske proizvodnje, da su Italijani konstantno deficitarni sa elektricnom energijom (pre sankcija im je iz TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu po specijalnom dugogodisnjem ugovoru bila distribuirana struja) - pa se dâ zakljuciti sta bi ih u tekucim kontaktima sa EPS moglo zanimati. Takodje, ne treba zaboraviti ni posete EPS francuskih i engleskih delegacija, zainteresovanost Rusa da revitalizuju termoelektrane na Kosovu,..

Dakle, u EPS ima dosta toga sto bi se kakvim ugovorom o koncesiji (na gradnju novih objekata ili revitalizaciju izraubovanih) moglo odraditi. Nedostaju, medjutim, uslovi koji bi tom stranom investitoru garantovali sigurnost. Ono sto bi se zargonski nazvalo - pravna drzava.

Prilikom privatizacije madjarske elektroprivrede strani partner je, naime, postavio i uslov cene. Madjarska Vlada, medjutim, zbog socijalnih razloga nije svoj deo pogodbe ispostovala do kraja, i dogovoreno poskupljenje je izostalo. Tesko je pretpostaviti da ce neki strani partner pristati na neizvesnu sudbinu svog kapitala u Srbiji, jer sigurno je da mu je iz perioda nekoliko godina unazad poznato da se u Srbiji socijalna politika vodi kroz cenu energenata, pre svega elektricne energije. Za pretpostaviti je da bi se koncesiona pogoda mogla postici i tako da strani investitor svoj tal struje distribuira u inostranstvo, i tamo proda po cenama aktuelnim na svetskoj pijaci. Cak da se sa vlasnikom EPS, drzavom, postigne takav dogovor koncesinar bi, medjutim, morao da zna da elektroenergetski sistem EPS nije jos uvek povezan sa UCPT (Evropskom interkonekcijom - elektroenergetskim visokonaponskim sistemom zapadnoevropskih zemalja), pa da, znaci, nema "puteva" kojima bi elektricnu energiju proizvedenu u Obrenovc, na primer, distribuirali u svet.

Ovo je, naizgled, samo tehnicki problem. Jer, da bi ovakve veze bile uspostavljene treba da profunkcionise visokonaponkski 400 kilovoltni dalekovod kroz teritoriju bivse SFRJ. A tu odlucujucu ulogu ima politika.

Politika ce, najverovatnije, biti ta koja ce odrediti i sudbinu EPS. Milan Beko je, inace, preko sindikalnih predstavnika radnike EPS upozorio da moraju sto pre zaboraviti samoupravnu iluziju i snaci se da zive i rade u drustvu u kojem nema "besplatnog rucka vec svako mora za sebe da zaradi."