Izborni rondo u Srbiji

Bez SPO - DS, DSS i GSS ce biti mnogo teze, a mozda i nemoguce, da dovedu u pitanje legitimnost izbora, tim pre sto su se za izlazak na njih odlucili koalicija "Vojvodina", vojvodjanski Madjari, Demokratski centar, radikali. Svakodnevno se, po oprobanoj praksi, javljaju i novi kandidati za predsednika Srbije, koji ce trku, sigurno je, uciniti uzbudljivijom. Ipak, ako na izbore i izadje vise od polovine stanovnistva, Srbija ne moze racunati na stabilan politicki zivot, vec na relativno brze nove izbore

Milanka Saponja-Hadzic

Raspad koalicije "Zajedno", posle brojnih pokusaja da do njega, ipak, ne dodje, saopsten je i zvanicno, a nedavno i grubo potvrdjen odlukom Srpskog pokreta obnove da izadje na septemarske izbore. Medjusobnim svadjama za primat na opozicionoj politickoj sceni koalicioni partneri su zanemarili poverenje gradjana, koji su tri zimska meseca tabanali ulicama, kao i neskrivenu naklonost medjunarodne zajednice. Sve su to bacili pod noge, istrajno se zaklinjuci u demokratiju, interes i bolju buducnost naroda. Nevine bi u ovom slucaju bilo tesko naci, ali ne i razocarane koji su ih sledili, nadajuci se da ce dugo putovanje u proslost prestati i oznaciti neki novi pocetak. Uz jos jedno saznanje da je ozbiljnosti na ovim prostorima manje nego sto je podnosljivo, preostala je samo jos veca apatija i jace osecanje izolacije od sveta. Zbog toga i ishod predstojecih izbora za obican svet ne spada u primarne teme, jer je vec sada izvesno da ce sve ostati isto. Oni imaju najvecu vaznost za neposredne ucesnike, a narocito one koji su na vlasti.

Ipak, pristanak SPO da izadje na izbore i definitivno odustane od sedmogodisnjih opozicionih zahteva, zaboravi batine bracnog para Draskovic, zanemari anatagonizam (do neba) izmedju tog i para na vlasti, upucuju na zakljucak da su u pitanju ozbiljni ulozi obe strane. Jer, saradnja do juce zakletih neprijatelja nece goditi prosecnom coveku, ispunjenom strahom od svake promene, a ni onome ko je koliko juce na mitinzima s najvecom strascu vikao "bando crvena". I akteri ove pogodbe, kao i ostali politicki faktori stavljeni pred izbor ucestvovati ili bojkotovati izbore, kao i obican svet, opet su pred dilemom, starom deset godina - kako od dva zla izabrati manje?

Ozarenost lica Mirjane Markovic (koja nije vidjena na ovim prostorima od kako je poceo rat) u trenutku kada je njen suprug vrsio smotru garde ispred Belog dvora, nesumnjiv je znak da je taj bracni par nameran da se u njemu dugo zadrzi. To su uostalom dugo cekali, citavih deset godina, pa ce ih verovatno to, ako nista drugo, naterati bar da dosadasnju destrukciju zaustave i pokusaju nesto drugo. Uostalom, mesecima vec iz redova socijalista stizu vesti o odlucnosti Predsednika da zemlju uvede u period stabilnosti i saradnje sa susedima i drustvo civilizovanih zemalja, za sta je neophodna i saradnja sa opozicijom. To bi mogao biti jedan od razloga za razgovor u Belom dvoru Milosevica i Draskovica, koji je posle toga - uz Goricu Gajevic, Nikolu Sainovica, Dragana Tomica, Milomira Minica, Sinisu Batala... postao nova potpora predsedniku SRJ.

Neki izvori navode da je Draskovic na saradnju sa socijalistima pristao zbog ozbiljnih nacionalnih interesa i pretece popularnosti lidera radikala Vojislava Seselja. Zauzvrat lider SPO ce, kazu, dobiti mesto predsednika Vlade Srbije, a do tada preostaje da pomogne Zoranu Lilicu da u predsednickoj trci pobedi i njega i Seselja, posto je vec eliminisao Zorana Djindjica, sto je bio jedan od vaznijih ciljeva. Koliku ce tezinu imati premijersko mesto u novoj sitauciji moze se naslutiti ako se ima u vidu da vlast "ide" za Milosevicem, na federalni nivo. Draskovicevo ucesce u vlasti ce zato pre biti simbolicno nego sustinsko, jer u njegovoj nadleznosti nece biti ni jedna od pravih poluga vlasti. Vojska je inace u nadleznosti sefa drzave, u toku je centralizacija policije, a za kontrolu finansija i medija vec ce se naci neki efikasan nacin.

Izvesno je da ni Vuk Draskovic nije usao u igru bez jasne racunice. Opoziciji je vec odavno jasno da je proslo vreme u kome je vladala logika "il mi ili oni" . Ozbiljno je, medjutim, pitanje kako s tim prekinuti, jer je medju pristalicama i jednih i drugih godinama uporno formiran taj antagonizam pa je sada svaki pokusaj da se uradi nesto drugo pracen velikim rizikom. Na njega je morao da racuna i Vuk Draskovic koji je, uz Vojislava Kostunicu, najvise uradio da se ta logika ustolici. Zbog toga ima procena da bi SPO mogao uskoro i da se pocepa, a bracni par Draskovic zauvek ode na Havaje da sanja i pise o Drazi i Slobi.

Kao jedan od motiva za ovaj potez lidera SPO neki procenjuju moguce uverenje njegovog lidera da do demokratizacije moze da dodje samo ukoliko vladajuci sloj za to bude spreman i otvori neki prostor za promene. Ako do toga dodje, participirace oni koji budu najblizi vlasti, pa makar i iz opozicije. Tu se, medjutim, kao veoma ozbiljno pitanje postavlja koliko su socijalisti spremni da pristanu na izradu i realizaciju zajednickog programa. Da li ce ih nove okolnosti omeksati i prisiliti na to? Ukoliko je to jedan od motiva lidera SPO, takav potez bi mogao biti i pozitivan, ali ostaje velika neverica da je tako nesto moguce. Sva dosadasnja iskustva govore da ni socijalisti, ni njihov predsednik, nisu spremni na bilo kakav ustupak, a kao uverljiva argumentacija moze posluziti i najnovije iskustvo: posle zimskih demonstracija kada se cinilo da je predsednik Srbije oslabljen i uzdrman, a mnogi su ga (prerano) i otpisali, on je za samo koji mesec sve doveo u predjasnje stanje po svojoj meri.

U tome ga nisu sprecili ni otpori u Crnoj Gori, ni zbivanja u Republici Srpskoj, iako je bilo vise nego ocigledno da je za prelazak sa republickog na savezno predsednicko mesto trebalo mnogo truda, vremena i para da se to uspesno obavi, makar i uz stare cipele na Titovom automobilu.

Za nedavne koalicione partnere ovakav potez SPO, iako ocekivan , dozivljen je kao nizak udarac, jer je proteklih meseci iz sve tri stranke najavljivan bojkot izbora, a narocito posle donosenja novih izbornih propisa i povecanja broja izbornih jedinica, sto socijalistima donosi nenadoknadivu prednost.

Bez SPO - DS, DSS i GSS ce biti mnogo teze, a mozda i nemoguce, da dovedu u pitanje legitimnost izbora, tim pre sto su se za izlazak na njih odlucili koalicija "Vojvodina", vojvodjanski Madjari, Demokratski centar, radikali. Svakodnevno se, po oprobanoj praksi, javljaju i novi kandidati za predsednika Srbije, koji ce trku, sigurno je, uciniti uzbudljivijom. Ipak, ako na izbore i izadje vise od polovine stanovnistva, Srbija ne moze racunati na stabilan politicki zivot, vec na relativno brze nove izbore.

Ovakav razvoj dogadjaja ne odudara od onoga sto se na srbijanskoj opozicionoj sceni vec godinama dogadja, to je samo logican sled stvari. Opozicija je pred svake izbore trazila mnogo, a pristajala na malo vrteci se u krugu sopstvene nemoci, ali to nikada nije bilo dovoljno da se suoci sa sopstvenom odgovornoscu i drukcije organizuje. Nece to uciniti ni sada. Neko ce potraziti spas u koaliciji sa socijalistima, neko u bojkotu, pa se kao kljucni problem na politickoj sceni Srbije postavlja zapravo nedostatak bilo kakve naznake da ce se u dogledno vreme formirati alternativa vlasti. Mozda bi se kao mali ohrabrujuci znaci mogli shvatiti oni koji dolaze s druge strane.

Posle slucaja Nebojse Covica, crnogorskog sukoba, zbrke u Republici Srpskoj... jasno je da dolazi do polarizacije u vladajucim partijama. Borba za vlast postaje sve zesca, sredstva se ne biraju, dojucerasnji prijatelji postaju neprijatelji pa se u pomoc zovu i haski istrazitelji. Vreme izmedju izbora ce biti sve krace, ciscenje sve dublje, zemlja ce ziveti u permanentnoj izbornoj kampanji, a sve drugo ce biti manje vazno.