Mediji u Srbiji i Crnoj Gori

Istrazivanje o gradjanskoj svesti i neposlusnosti u SRJ realizovano je u periodu od 13. do 4. avgusta 1997. godine na viseetapnom slucajnom uzorku. Anketirano je 1.007 ispitanika u 26 opstina (bez Kosova). Istrazivacki tim agencije "Argument" sacinjavali su: Zdenka Milivojevic, dr Vojin Dimitrijevic, dr Vatroslav Vekaric, dr Mladen Lazic, dr Aleksandar Molnar, mr Aleksandra Posarac, dr Edit Klajn (Univerzitet u Torontu), dr Stjepan Gredelj, Radule Perovic, dr Goran Opacic, Nena Skopljanac-Bruner i mr Bora Radovic. Konsultant istrazivanja bio je dr Karl Diter Op (Univerzitet u Lajpcigu).

Nijedne novine ne cita 25 odsto ispitanika, oko 32 posto gradjana uopste ne slusa radio, a glavni "prozor u svet" i dalje je televizija

Istrazivanje o pracenosti medija u Jugoslaviji koju su, na inicijativu "Nase Borbe", "Bete" i lista "Koha di tore" sproveli strucnjaci agencije Argument, pokazalo je da je televizija kao najdostupniji medij i dalje glavni izvor informisanja i zabave za vecinu gradjana iako je u narodu siroko prihvacen slogan "lagati kao televizija".

Nijedne novine ne cita 25 odsto ispitanika, a na samo jednim novinama zaustavlja se preko 58,9 anketiranih. Od ukupnog broja citalaca novina, skoro 70 posto njih prati informativno-politicke dnevnike, samo 0,6 nedeljnike, a ostalo se rasporedjuje na lokalne listove, zabavno-revijalnu stampu i magazine specijalizovane za pojedine kategorije citalaca.

Najcitaniji dnevni list, sudeci prema ovom istrazivanju je "Blic" (15,3 posto). Iza njega slede "Politika" i "Vecernje novosti" (po 14 posto), zatim "Dnevni telegraf" (7,1), podgoricka "Pobjeda" (5,5), "Nasa Borba" (3,6), "Demokratija" (3,2) i na dnu "Politika Ekspres" (2,1) i novosadski "Dnevnik" (2 posto).

Za "Politiku" gradjani uglavnom misle da je naklonjena rezimu. Skoro svaki deseti ispitanik veruje da ovaj list "precutkuje i izmislja dogadjaje, a najmanje je onih (2,9 odsto) koji misle da najstariji dnevnik na Balkanu "doprinosi razvoju demokratije". Vise od ostalih ocenjivanih dnevnih novina za "Politiku" vazi misljenje da je sklona "napadanju i vredjanju neistomisljenika".

Naklonost rezimu kao kljucnu osobinu "Vecernjih novosti", koje je ocenjivalo 54,3 posto ispitanika, navodi 12,6 posto anketiranih. Svaki deseti smatra da je ovaj list sklon izmisljanju i precutkivanju dogadjaja. Samo 7,2 posto anketiranih veruje da "Vecernje novosti" prenose dogadjaje objektivno.

Trenutno najcitaniji dnevni list "Blic" najvise obelezava "naklonjenost opoziciji" i to za preko 11 posto ispitanika, dok je "objektivnost" (9,3 posto) njegova druga kljucna osobina, kojim, sudeci prema anketi znacajnije (7,7 posto) doprinosi razvoju demokratije.

Veliku naklonjenost opoziciji, po misljenju ispitanika, ispoljavaju "Nasa Borba" i "Dnevni telegraf" (9,8 odnosno 8,9 odsto) za razliku od DT za koji citaoci smatraju da je u tom pogledu dvostruko "nestasniji" (5,4 odsto).

Zagusenost u radijskom etru, na cijem se rasciscavanju poslednjih meseci angazovalo Savezno ministarstvo za informacije, reflektovala se i u ovom istrazivanju. Ispitanici su posvedocili o impozantnoj listi od 81 radio-stanice cije emitovanje stalno ili povremeno prate. Ova brojka moze da zavara jer se pokazalo da nijedan radio-program ne slusa trecina ispitanika (32,6 posto), dok samo jednu radio-stanicu prati preko 70 posto anketiranih.

Radio, ocigledno, predstavlja u manjoj meri izvor informisanja, cak i u poredjenju sa stampom jer samo jedna petina radio-programa koje ispitanici prate imaju informativni program. Najslusaniji su radio programi RTS-a (18,6 odsto). Od "alternativnih" radija najvise se slusa Radio B92, potom Studio B i Radio Indeks. Strane radio-programe (BBC, Glas Amerike, Slobodnu Evropu, Dojce vele, RF prati 4,6 posto ispitanika).

Za veliku vecinu gradjana, sudeci prema rezultatima ankete, televizija se pokazala kao najjeftiniji i najdopstupniji medij i glavni izvor informisanja. Nijednu TV stanicu ne prati samo 6,6 posto ispitanika, ali samo jedan TV program prati oko 40 posto anketiranih.

Okolnost da drzavne TV stanice (RTS i TV Crna Gora) predstavljaju prvi (a za dve petine ispitanika) i jedini vizuelno medijski "prozor u svet" (za preko trecinu ispitanika u Srbiji, odnosno za gotovo petinu anketiranih u Crnoj Gori) nije bitnije poremetila vec dugo dosta siroko prihvacen slogan "lagati kao televizija".

Vise od polovine ocena (52,8 odsto) RTS-a spadaju u negativne. Ocigledno je da relativno visoka gledanost programa RTS nije stvar izbora gledalaca vec je rezultat nedostatka izbora, odnosno medijskog monopola drzavne televizije. Na to ukazuje i gledanost (tamo dokle dopire njegov signal) BK Telekoma. Medju visoko ocenjenim karakteristikama ove televizije najvaznija je - objektivnost prikazivanja dogadjaja (14 odsto), zatim - doprinos razvoju demokratije (5,4) i nenaklonjenost rezimu. Svega 0,8 posto ispitanika misli da je BK Telekom naklonjen rezimu. Objektivnost Studija B je relativno nisko ocenjena (3,7 posto), jer je tri puta izrazenije misljenje da je ova televizija sklona opoziciji (10,9 odsto), mada i time, po misljenju ispitanika, doprinosi razvoju demokratije.

Gotovo cetvrtina anketiranih u Srbiji (23,4 odsto) istice kao glavnu odliku RTS-a - "naklonjenost rezimu", koja se skoro podjednako ispoljava kroz stav da RTS izmislja, odnosno precutkuje dogadjaje. Za RTS, takodje, vazi misljenje da "vredja i napada neistomisljenike". Tek svaki dvanaesti ispitanik smatra da RTS "prenosi dogadjaje objektivno", odnosno svaki cetrnaesti da "informise u korist interesa gradjana".

I za TV Crna Gora, iako znatno ublazenije, vaze slicne karakteristike: naklonjenost rezimu, izmisljanje i precutkivanje dogadjaja i napad na neistomisljenike. Objektivnost i infomisanje u korist gradjana TV Crne Gore pripisuje 6,0 posto ispitanika.

Na pitanje - kakvu bi odgovornost mediji trebalo da snose za prenosenje neistinitih, uvredljivih i nepravovremenih informacija, tek svaki deseti ispitanik smatra da mediji za takvo delovanje ne bi trebalo da snose nikakve sankcije. Nasuprot tome, trecina se zalaze za zabranu rada takvih medija (33,7 posto). Svaki sedmi ispitanik se zalaze za novcano kaznjavanje urednika ili novinara, dok bi svaki trinaesti ispitanik (7,5 posto) primenjivao drakonske mere - zatvorske kazne za novinare i urednike. Pojavio se i (doduse jedan) jos drasticniji predlog - javno spaljivanje novina koje dezinformisu.

Umereniji predlozi odnose se na uspostavljanje drustvene kontrole kroz izdavacke savete (5,7 posto), odnosno na uvodjenje u Zakon o informisanju clana koji bi gradjane stitio od dezinformisanja (2,3 posto).

Tri petine ispitanika kao "samozastitu" korisnika od medija u koje nemaju poverenje smatra - bojkot konkretnog medija (61,9 posto), skoro svaki deseti bi strpljivo cekao da se stvari u medijima promene same od sebe (11,4 posto), a 13,7 posto anketiranih bi se pridruzilo nekoj grupnoj akciji za promenu stanja u medijima.

Jasmina Kocijan