Placeno pravo na pobedu

Ocigledan stepen pristrasnosti agencija u anketu se moze uvuci na razne nacine: instruktazom anketara, davanjem do znanja ispitanicima za koga se istrazivanje radi, interpretacijom rezultata, izborom ispitanika i losom kontrolom anketarske mreze

Jasminka Kocijan

Svaki put uoci izbora javnost je suocena sa poplavom agencija za istrazivanje javnog mnjenja koje se takmice u predvidjanju izbornih rezultata. To stvara utisak da u izbornoj trci ne ucestvuju samo politicke partije i njihovi lideri vec i ove agencije, na osnovu cega je logicno zapitati se - da li je istrazivanje javnog mnjenja unosan posao, reklamna delatnost ili ozbiljan istrazivacki rad? Ako se uporede predizborne prognoze i konacni izborni rezultati tokom poslednjih sedam godina u kojima su cetiri puta odrzavani izbori (1990, 1992, 1993, 1996), ocigledan je raskorak i to u zavisnosti od toga ko je i kako istrazivao politicko javno mnjenje. Razlicite privatne agencije davale su i razlicita predvidjanja pa se namece pitanje - koja je to "javnost" koju su istrazivali, sa kakvim motivima i konacno - za cije potrebe?

Iako predstavnici drzavnih instituta i uglednih agencija za istrazivanje javnog mnjenja nerado govore o radu "onih drugih", uglavnom svi priznaju da je bilo neozbiljnosti, propusta, izvesnih pristrasnosti i svega onoga sto bi se narodski reklo "stimovanja rezultata".

Frizirati rezultate istrazivanja politickog javnog mnjenja, naravno, nije nikakav problem, mnogo veci problem, odnosno - trud zahteva sveobuhvatan i ozbiljan istrazivacki rad. Pravo pitanje je, medjutim, da li "nastimovano" predizborno predvidjanje donosi vise koristi ili stete. S jedne strane ocigledno je da bombasticne najave o ubedljivoj prednosti jedne od politickih partija u izvesnoj meri uticu na biracko telo pa cak delimicno i na izborne rezultate, ali druga strana ove "medalje" je - lazni optimizam. Lazni optimizam za opozicione lidere koju su, gotovo po pravilu, uvek ocekivali vise nego sto su dobili, i lazna nada za birace koji su, verujuci nekim izbornim prognozama, zapravo ziveli u zabludi.

Jedan od najuvazenijih strucnjaka za ispitivanje javnog mnjenja Srbobran Brankovic iz agencije "Medijum" kaze: "Generalno, ima mnogo neozbiljnosti, narocito kada se u istrazivanju pravi aranzman sa nekom politickom strankom. Posebno iritiraju predizborne prognoze po kojima opozicija sigurno pobedjuje. Vec godinama unazad znamo kakvi su izborni uslovi. Uoci svake izborne trke opozicija je pokusavala da se uspravi, pretila je bojkotom trazeci fer uslove, a optimisticke prognoze nekih privatnih agencija, dodvoravajuci joj se, bile su zapravo samo opijum za opozicione lidere. To je los ucinak pristrasnih, pa makar i dobronamernih predizbornih istrazivanja".

"Dobar ucinak temeljnog istrazivanja politickog javnog mnenja je onda kada odredjeni stranacki lideri odluke donose na osnovu dobre procene raspolozenja biraca. Naravno, onda kada su politicari uopste spremni da prihvate rezultate istrazivanja, cak i ako im se ne dopadaju. Moje je iskustvo, iako "Medijum" nije radio kampanje za pojedine stranke, da do sada nasi opozicioni politicari nisu bas uvek donosili pametne odluke. Ipak, ima znakova da pocinju da uvazavaju kvalitetne analize misljenja biraca", ocenio je Brankovic.

Direktor Instituta drustvenih nauka Ljiljana Bacevic, medjutim, kako je izjavila "Nasoj Borbi", uopste ne sumnja da sve agencije za istrazivanje javnog mnjenja znaju svoj posao i da ga savesno rade. Ona se izricito protivi misljenju da postoji takozvano "stimovanje" rezultata i naglasava da je za kvalitet i validnost svake ankete najvazniji uzorak i njegova dobra obrada.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Miladin Kovacevic, koji vazi za jednog od najboljih poznavalaca validnog istrazivanja javnog mnjenja, istice da su za istrazivanje najvazniji dobar upitnik, uzorak i kvalifikovana anketarska mreza. Ako bilo koji od ovih instrumenata ne zadovoljava svetske standarde i ako se istrazivanje ne vodi artikulisano, onda anketa nema vrednost, odnosno, "greske u istrazivanju javnog mnjenja ne mogu se popraviti ako osnovni materijal nije kvalitetan", objasnjava Kovacevic.

"Kod upitnika je vazan sadrzaj pitanja, aktuelnost, njihova artikulacija i dobra klasifikacija. Nije svejedno kojim redosledom se postavljaju pitanja, pogotovo kada se radi o istrazivanju politickog javnog mnjenja. Kada je rec o uzorku, ovde cesto ne postoji ni svest o tome sta je to dobar uzorak", istice Kovacevic, naglasavajuci da nijedno istrazivanje ne bi smelo da ide ispod 1.000 ispitanika i da taj broj ne zavisi od velicine populacije.

"Kreiranje uzorka je posao matematicara i statisticara, a minimalan broj ispitanika od 1.000 je preporuka evropske asocijacije Esomar. Takodje je jako vazna dobra anketna mreza koja se sastoji od iskusnih i nepristrasnih anketara sa visokim stepenom savesnosti u radu".

Upitan da li anketa izvedena putem telefona ima istu vrednost kao direktan kontakt sa ispitanikom, Kovacevic naglasava da apsolutnu prednost, narocito u ispitivanju politickog javnog mnjenja ima direktan kontakt sa ispitanikom. On smatra da su kod nas retka ozbiljna istrazivanja, pogotovo kada ih, kako kaze, obavljaju privatne agencije kojima istrazivanje javnog mnjenja nije primarna delatnost, vec im, uoci izbora, sluzi za reklamu. Po njegovom misljenju ocigledan je odredjeni stepen pristrasnosti privatnih agencija, sudeci po rezultatima njihovog istrazivanja. "Ne radi se o tome da narucioci traze da se rezultati "nastimuju" vec je rec o stepenu pristrasnosti narucioca - partije ili medija, ove ili one politicke orijentacije. Ta pristrasnost se u anketu moze uvuci na razne nacine: instruktazom anketara, davanjem do znanja ispitanicima za koga se istrazivanje radi, interpretacijom rezultata, izborom ispitanika i losom kontrolom anketarske mreze". Kovacevic, takodje, ukazuje na "potpuni relativizam brojeva koji se kao rezultati istrazivanja saopstavaju. "Poredjaju se procenti pristalica partija ili licnosti lidera, a zbir tih procenata ne premasuje 30 do 40 posto birackog tela. Najcesce nema ni reci o tome sta je sa vecinom od oko 60 posto koja je uglavnom neopredeljena ili nece izaci na izbore. I onda se ocitavaju rezultati po kojima je najjaca jedna ili druga stranka, a na izborima se pokaze sasvim drugacija slika". Kovacevic ocenjuje da takve ankete donekle mogu da uticu na predizborno formiranje javnog mnjenja ali od toga je, po njegovom misljenju gore to sto su zapravo kontraproduktivne i sto unose zabunu kod biraca.

Zdenka Milivojevic iz agencije "Argument" istice da se jedino ova agencija, od 1990. godine nije bavila izborima i prognoziranjem njihovih rezultata. "Mi se izborima bavimo tako sto analiziramo gradjansku svest, vrste politickih energija i predizborno raspolozenje gradjana ali se ne bavimo pogadjanjem rezultata. Mislim da je ovakav pristup posteniji prema biracima jer postuje njihovu situaciju, okolnosti u kojima zive, a koje ne idu uvek naruku formiranju gradjanske i politicke svesti. Postujemo birace i zato sto smatramo da im treba dati priliku, a to je - vreme da shvate svoju kompetenciju, odnosno da pocnu da veruju u to da se i oni za nesto pitaju".

Zdenka Milivojevic istice da u agenciji "Argument" preovladava misljenje da su predizborne prognoze opasne jer u izvesnoj meri uticu na birace. "U nasem drustvu postoji sklonost utapanja u kolektivno misljenje i kada se prosecnom biracu predstavi kako je neka stranka najsnaznija i najuticajnija, on cesto ima potrebu da se uklopi u to kolektivno misljenje, smatrajuci ga najsigurnijim. Zato biracima ne treba manipulisati. U nekim zapadnim zemljama cak je i zabranjeno raditi predizborne prognoze uoci izbora. Ovo ne vazi za Ameriku jer su tamo gradjani navikli da budu ispitivani i nemaju osecaj nelagodnosti i straha od anketa", dodala je Milivojevic.

Direktor agencije "Partner" Miroslav Sutic kaze da je na ovim prostorima istrazivanje javnog mnjenja cesto anatemisano, rad agencije se proglasava povrsnim, a rezultati, pogotovo kada je rec o predizbornim predvidjanjima, nazivaju se - laznim.

"Partner" svakog meseca prati rejting kandidata za predsednika Republike i direktor Sutic istice da je taj rad i pracenje predizbornih tendencija, kao i svih politickih zbivanja "ne samo profesionalna vec i moralna obaveza ljudi koji zive na prostoru na kome se desavaju vazni dogadjaji".

"Ponekad nas optuzuju da smo lazno prikazali predizborno raspolozenje gradjana, a radi se o svega nekoliko procenata koji su se u prognozi pokazali razlicitim od konacnih rezultata. Nije toliko vazna tacnost (u procenat) istrazivanja jer ono uvek pokazuje staticku sliku, koja se za nekoliko dana moze promeniti. Vazno je to sto se istrazivanjem zapravo doprinosi profilisanju javnosti. Za veci deo javnosti istrazivanje sluzi kao reper za kriticki odnos prema nekoj pojavi, a ne kao znak da bi trebalo da se grupise ka onome sto mu se "diktira".

Sutic istice da podaci koji se objavljuju kao predizborno raspolozenje birackog tela u odnosu prema strankama ili politickim liderima ne predstavlja prognozu konacnog ishoda izbora vec indikaciju - u kom se pravcu mnjenje krece. On, takodje, istice da "Partner", dajuci podatke o politickom javnom mnjenju, daje vrlo relevantan presek stanja ali da se njegova agencija ne bavi komentarisanjem podataka. "Izvlacenje zakljucaka iz podataka je sasvim druga disciplina", rekao je Sutic.

Zanimljivo je da nijedan predstavnik agencija ili instituta koji se bave istrazivanjem javnog mnjenja nije zeleo da imenuje one koji ovaj posao neozbiljno shvataju i neozbiljno rade iako su mnogi saglasni da takvih ima. Zanimljivo je, takodje, da sve agencije ne istrazuju politicko javno mnjenje za unapred poznatog narucioca, vec neke kao Partner, na primer, same finansiraju ove projekte, a zatim ga nude potencijalnim kupcima ili ga cak plasiraju u medijima besplatno radi reklame i afirmacije firme. Niko od sagovornika nije sumnjao u kompetentnost "druge" agencije da valjano obavi istrazivanje ali su odgovori na pitanje - da li je istrazivanje politickog javnog mnjenja unosan posao, bili vrlo razliciti. Ocigledno je da i rad i rezultati njihovog rada u velikoj meri zavise od razlicite poslovne filozofije i cilja koji tim radom zele da postignu. Nekad na korist, nekad "po glavi" stanovnika, a cesto po dzepu narucioca istrazivanja.