Podsecanje na prognoze i rezultate izbora

Najbolje je, kao sto to obicno i biva, da covek veruje u ono sto hoce

Ljiljana Gogic

Podatke dobijene istrazivanjem javnog mnjenja pred nase izbore zaista je tesko porediti. Ne samo zbog stalne sumnje da "neko iza svega toga stoji", vec pre svega zato sto se istrazivaci ne sluze istim metodama, uglavnom ne ispituju jednak broj ljudi, a vrlo cesto nemaju tzv. reprezentativni uzorak, koji ne sme biti manji od hiljadu.

Za ovu priliku prikupljeni podaci - rezultatati izbora odrzanih 1990, 1992, 1993. i 1996. godine, i rezultati istrazivanja institucija, agencija, nedeljnih i dnevnih novina - mogu biti zanimljivi ne samo fanovima "brojki i slova", niti samo ljudima koji sa strascu prate sve sto je vezano za politicke lidere i stranke ciji su clanovi, biraci ili samo simpatizeri, vec se mogu postaviti kao znak za oprez. Uporedo sa "razvojem" visestranacja u nasoj zemlji, "razvijala" se i propaganda. Bitna je napomena i da bas niko ne moze da zna koliko ce se i kako krasti, sto baca u ovdu sav novac i svu istrazivacku energiju.

Uocljiva je cinjenica da se broj glasaca iz godine u godinu poprilicno smanjuje. Na prvim izborima na biralista je izaslo 71,48 odsto birackog tela, 1992. godine, u maju, glasalo je 56,6 odsto, a iste godine u decembru taj je postotak bio nesto veci (i objasnjava se izlaskom na biralista onih koji su glasali za Milana Panica, kog su podrzali Depos i DS).

Uz sve ovo nije lose imati na umu misao jednog kolege koji je pred prve izbore zapazio da Slobodana Milosevica zna svako, a Dragoljub Micunovic, tadasnji lider DS, mogao je u Horgosu da sedne na voz i mirno putuje do Dragasa, a da ga niko ne prepozna. Toliko o medijskoj razvnopravnosti koju je obezbedjivala drzavna televizija. Nije se promenila.

Izbori prvi

Za predsednika Republike izabran je Slobodan Milosevic, u prvom krugu. Na drugom mestu, sa cetiri puta manje glasova, nasao se Vuk Draskovic.

U biracke spiskove bilo je upisano 7.036.303 biraca, a izaslo je 5.034.440, ili 71,48 odsto.

Samo nekoliko dana pred prvi krug glasanja, "Index 202" anketirao je 500 studenata Beogradskog univerziteta. Buduceg predsednika Srbije u Milosevicu je videlo 57,2, a u Draskovicu 33,3 odsto ispitanih. Svega 8,9 odsto ispitanih bili su clanovi partija. ("Borba", 6. 12. 1990)

"Vecernje novosti" pocetkom decembra pocele su da objavljuju rezultate pojedinacnog istrazivanja javnog mnjenja, sprovedenog sa Centrom za politikoloska istrazivanja Instituta drustvenih nauka u Beogradu. U nekoliko nastavaka, trazen je odgovor na pitanje: Kako ce glasati Srbija? U tri kruga (krajem oktobra, krajem novembra, a zatim dve nedelje nakon izbora - kako bi bilo utvrdjeno u kojoj meri su gradjani zadovoljni rezultatima) ispitano je 1.400 gradjana. Na dan 3. decembra, list objavljuje rezultate prema kojima bi "gradjani Srbije najradije na celu svoje Republike videli Slobodana Milosevica", za kojeg se izjasnilo 44,1 odsto ispitanih, a za Vuka Draskovica 10,5 odsto. Dr Ivan Djuric (UJDI i SRSJ) dobili su 1,4, dr Dragoljub Micunovic (DS) 1,0, a ostali 2,2 odsto glasova. Dan kasnije, objavljeno je da je broj neopredeljenih sa 51 odsto, sest nedelja pre izbora, smanjen na 38,8 odsto, dve nedelje pre izbora. S tim u skladu, SPS se sa 30,9 "popeo" na 34,6, SPO sa 8,7 na 12,8, DS sa 2,3 na 4,8, SRSJ sa 2,1 na 3,4, dok su stranke iz kategorije "ostalih" sa 5,0 popravile rejting na 5,6 odsto.

Pitanje "kako ce Srbija glasati?" Institut za politicke studije iz Beograda postavio je u anketi u kojoj je od 22. do 29. oktobra 1990 (anonimno) odgovaralo 900 lica iz Srbije (obuhvaceno je i Kosovo). Autor projekta i rukovodilac tima bio je Srbobran Brankovic. Ekskluzivno pravo objavljivanja rezultata otkupio je "Intervju", a bili su sledeci: Poverenje u SPS iskazalo je 48 odsto anketiranih, 15 odsto bilo je neopredeljeno, u SPO poverenje je imalo 9 odsto, isto toliko je izjavilo da nece glasati, SRSJ i Partija za demokratsko delovanje dobile su po cetiri odsto, a sve ostale stranke 11 odsto od "kruga" kojim se ilustruju rezultati, a podseca na kolac.

U istom istrazivanju pokazalo se da 64 odsto anketiranih misli da ce pobediti SPS, 21 odsto izjavilo je da ne za, devet odsto "tipovalo" je na SPO, a sest odsto na "ostale".

Predizbornim raspolozenjem te godine bavila se i Agencija za ispitivanje javnog mnenja i politicki marketing "Scientia" iz Novog Sada, koju je vodio profesor psihologije dr Miklos Biro. Uzorak od 600 gradjana (bez Kosova) izjasnjavao se za koga bi glasao kada bi izbori bili u tom trenutku? Najvise je bilo neopredeljenih, 34 odsto, za SPS se izjasnilo 26 odsto, za DS 13, SPO 11, SDS pet, SRSJ cetiri, SRS tri, a za - "ostale" cetiri odsto (objavljeno u "Borbi" 21. septembra 1990).

Uz manje-vise precizne procene svih istrazivaca, ispostavilo se da su tzv. manjinske stranke pomalo nepravedno bile zanemarene i svrstavane u "ostale".

Izbori drugi (i ponovljeni)

Prema podacima Savezne izborne komisije, bilo je upisano 7.394.772, a glasalo je 4.983.606 upisanih biraca. U Republickoj izbornoj komisiji imali su podatak da je na izbore izaslo 69,72 odsto upisanih biraca. "Narodna volja" odrazila se tako sto je od 250 mesta u Skupstini Srbije 101 pripalo SPS-u, 73 SRS, Deposu 50, DZVM devet, DS 6, GG Zeljko Raznatovic Arkan pet, Seljackoj stranci Srbije tri, koalicija DS i RDSV dva, Demokratsko reformskoj stranci Muslimana jedno.

Od podataka koji ukazuju na istrazivace javnog mnjenja u dokumentacionom centru "Borbe" moze se naci osvrt iz "Vecernjih novosti" u kojem se konstatuje da se prognozama bavilo bezbroj novoosnovanih agencija (ciji su istrazivacki timovi dobijali razlicite rezultate) i Institut drustvenih nauka, koji je "omasio" 20 odsto.

Izbori treci

"Politika" i centar "Medijum" Instituta za politicke studije, u projektu koji je finansijski pomogla "Beobanka", sprovodi opsezno istrazivanje javnog mnenja na uzorku od 1.220 gradjana Srbije (bez Kosova). Podaci objavljeni u novembru su ukazivali da bi udruzena opozicija dobila 33, a SPS 25,7 odsto glasova. Procenat od 35,4 izjavio je da ne ucestvuje na izborima. Stranke su se, prema ovom istrazivanju kotirale prema sledecem redosledu: SPS 21,6, SRS 12,5, SPO 8,2, druge partije 7,5, DSS 6,6, SSJ dva odsto. Radikali su vrlo ocigledno bili favorizovani u odnosu na Depos.

Jedan od zakljucaka istrazivanja bio je da je Slobodan Milosevic znatno popularniji nego pocetkom oktobra prethodne godine, kada je bio u senci tandema Cosic-Panic. Na skali popularnosti Milosevic je bio ne samo ispod Cosica, vec i ispod kapetana Dragana, a "u minusu" su bili Vojislav Seselj, Nikola Sainovic i, kao najslabije ocenjen, Vuk Draskovic.

Agencija "Partner" prvih dana novembra objavljuje da, ukoliko bi se izbori odrzavali danas velika vecina gradjana ne bi glasala ni za jednu partiju i ta se procena pokazala dobrom. Oni koji bi izasli na biralista, svoj glas bi dali socijalistima. Telefonska anketa, obavljena od 24. do 26. oktobra, obuhvatila je po 100 ispitanika iz svake izborne jedinice, po metodi slucajnog izbora (ukupno 900). Ispitani su i gradjani Kosova, ali je uglavnom pristalo da bude anketirano nealbansko stanovnistvo.

Da o broju poslanika definitivno odlucuju ispitanici iz ovog uzorka, SPS bi imala 137 mantata (godinu ranije imala je 101), SRS 36 (imali su 73), SPO 30, DS 22, DSS 22 a DZVM tri. Ni jednu licnost nije pordzalo 44,6 odsto ispitanika, Milosevica je podrzalo 32,8, Seselja 4,1, Draskovica 4,1, Kostunicu 4,5, Micunovica 2,6, Djindjica 2,8, ostale 4,6 odsto.

Na 17 odsto neodlucnih naisao je Institut drustvenih nauka, ispitujuci 1.510 gradjana Srbije (bez Kosova). Njihovi rezultati javnosti su prezentovani u dnevnim listovima 15. decembra 1993. godine, a prognoza je glasila: 33,3 odsto glasa za socijaliste, 15,4 odsto za Depos, 12,2 za radikale, 9,8 za demokrate, 5,8 za DSS, a za ostale 23,6. Na izbore ce izaci 64,3 odsto, a nevazecih listica bice 2,8 odsto. Ove su procene bile najblize kasnijim faktickim rezultatima.

Na dan 1. novembra '93. Agencija MF u sondazi 16 beogradskih opstina (uzorak je bio od 505 gradjana), dobija podatke ("Vreme" ih je objavilo 15. novembra 1993) da je SPS sa 25,6 u avgustu, spao na 21,6 u novembru, a SRS belezi pad sa 17,5 na 12,15. Popularnost je u tom periodu poralsa SPO-u, sa 8,4 na 9,9, a padali su i DSS (11,2 u avgustu, 7,2 u novembru) i DS (sa 9,6 na 8,6).

Centar za istrazivanje (tada "jedinstvene") "Borbe" krajem oktobra i sredinom novembra sprovodi seriju istrazivanja telefonom, i, uz napomenu da se pojavio veci procenat visokoobrazovanih (verovatno je zato veca prednost data DS u odnosu na radikale), nego sto ih procentualno ima u ukupnoj populaciji, objavljuje da je petina gradjana (u uzorku je bilo 350 ispitanika u devet izbornih okruga - tehnikom slucajnog uzorka) jos uvek neopredeljena, a isto toliko daje glasove vladajucoj partiji - 21,38 odsto. Depos dobija 16,11, DS 11,6, SRS 4,72, DSS 3,88, ostali 4,16. Neopredeljenih je, u procentima, bilo 19,72.

Forum lista "Nin" obratio se na 200 telefonskih brojeva pretplatnika istrazio je i uporedio njihova misljenja od 23. oktobra i 4. decembra, pa se broj onih koji ne zna za koga ce glasati sa 5,5 smanjio na 4,0, a onih koji nece glasati sa 15,5 na 10,5. Broj odlucnih da ce glasati sa 79,0 popeo se na 85,5, a od ovog procenta nije moglo da se odluci 46,2 (u oktobru 42,4), 4,7 odsto nije htelo da kaze kome ce svoj glas dati (prethodno 10,7), za SPS se izjasnilo 27,5 (24,0), za opoziciju 7,0 (7,8), za DS 6,4 (7,0), Depos 4,6 (4,4), dok SRS belezi drastican pad. Od 3,8 odsto ispitanika koliko je u oktobru htelo da za njih glasa, u decembru je taj procenat bio 1,2. Izbori su pokazali da se radikali objektivno nisu bas tako lose kotirali i bili treci po broju mandata.

Za manje od dva meseca smanjio se procenat onih koji nemaju poverenja ni u jednog politicara, sa 63,0 na 48 odsto. Milosevicu je rejting popravljen sa 21 na 30,5, Zoranu Djindjicu sa 4,0 na 17,5, Vojislavu Kostunici sa 8,5 na 15,0, a Vuku Draskovicu sa 4,5 na 6,0 odsto.

Izbori cetvrti

Pancevacki "Mark-Plan" je u anketi 1.310 slucajno izabranih i anonimnih ispitanika, sa kojima su anketari direktno kontaktirali, u periodu od 25. marta do 4. aprila, u 26 opstina Srbije (izuzev Kosova), sa sastavio listu od 10 politicara od poverenja, ukupno u SRJ. Na prvom mestu bio je Slobodan Milosevic (32 odsto), odgovor "nijedan" dalo je 30,1 odsto, a zatim je na "lestvici" bio Vojislav Seselj (6), kog slede Vojsilav Kostunica (5), Vuk Draskovic (4,8), Zoran Djindjic (4), Slavko Perovic (2,3), Mirjana Markovic (1,6), Dragoljub Micunovic (1,5), Dragoslav Avramovic (1,5), Momir Bulatovic (1,4).

Ista agencija od 20. do 26. septembra ispituje 2.500 gradjana Srbije (bez Kosova), u licnom kontaktu i nailazili da je procenat neodlucnih skoro trecina - 29,7 odsto (u julu ih je bilo 10 odsto), za koaliciju "Zajedno" bilo je 23,9, a za koaliciju SPS, JUL i ND 23,7 odsto ispitanih.

Socijalisti su bili favoriti svakog petog ispitanika, a JUL i ND"nosili" su procenat od 0,3 odsto poverenja. Stranke iz koalicije "Zajedno" pojedinacno su dobile: DSS osam odsto, SPO 5,3, DS 5,2. Radikali su bili favoriti kod 6,8 odsto ispitanih.

Po narudzbini nedeljnika "Vreme", agencija "Partner - Marketing" je od 26. do 30 septembra obavila terensko istrazivanje kojim je obuhvaceno 1.000 punoletnih gradjana Srbije (bez Kosova), u 26 opstina. Za "Zajedno" je tada bilo 28,5 odsto, a za koaliciju SPS-JUL- ND 24,2 odsto. Radikali su bili treci, sa osam odsto, a za ostale stranke bilo je pet odsto ispitanih. Procenat onih koji su rekli da ne izlaze na izbore bio je 21,2, a postotak neodlucnih 13,1. Zamoljeni da navedu tri licnosti u koje imaju najvece poverenje, 43 odsto je bilo za Dragosalva Avramovica, 29 odsto za Slobodana Milosevica, a 18 odsto za Vojislava Kostunicu. Slede Zoran Djindjic (17), Vojislav Seselj (14), Mirjana Markovic (9), Vuk Draskovic (8), Zoran Lilic (4).

Druga serija istrazivanja, od 9. do 13. oktobra ukljucila je 1.082 ispitanika u 99 mesnih zajednica, a treca od 22. do 26. oktobra, sa 1.000 ispitanika u 97 mesnih zajednica u 28 opstina (bez Kosova). Kolalicija "zajedno" imala je 26,1 odsto, koalicija SPS-Jul-ND 23,9, SRS 10,4, ostale stranke 4,9, neodlucnih je 15,9, a neglasaca 19,5 odsto.

Telefonskim pretplatnicima obracao se i "Nedeljni telegraf", takodje sprovodeci zanimljivu seriju istrazivanja, koja se u segmentu "pobede" na lokalnim izborima poklopila sa kasnijim faktickim stanjem, dok je Forum NIN-a, anketirajuci 200 telefonskih pretplatnika dosao do zakljucka (objavljeni 25. oktobra) da "Zajedno" dobija 10,8, SPS-JUL-ND 29,9, a SRS 5,4 odsto glasova. Cak 83,5 odsto izjavilo je da bi izaslo na izbore, a 16,5 da ne bi. Odgovor ne znam za koga bih glasao dalo je 52,1 odsto anketiranih.

Potencijalnim biracima u Srbiji intenzivno je telefonirano iz "Dnevnog telegrafa". List je 14. oktobra objavio da koalicija "Zajedno", bez Dragoslava Avramovica, moze da racuna na 40,4 odsto glasova, SPS-JUL i ND na 25,5, a SRS na 8,3 odsto glasova 200 anonimnih glasaca. Dana 21. oktobra "Zajedno" raste na 43,6, SPS-JUL i ND je u padu za 3,3 odsto, a SRS "radikalno raste" na 10,9. Anketa objavljena 28. oktobra pokazuje da "Zajedno" ima 44,2, leva koalicija 22,5, a radikali se jos malo penju - na 12,7 odsto od ukupnog broja ispitanih.

Institut drustvenih nauka predvideo je da ce na predstojecim saveznim izborima levi blok osvojiti 45 odsto glasova, koalicija "Zajedno" 30, SRS 10,5, dok ce se za ostale stranke opredeliti 11,5 odsto biraca. Prognoza Centra za politikoloska istrazivanja, na osnovu podataka dobijenih od 5. do 15. oktobra, na uzorku od 1.520 gradjana SRJ (bez Albanaca sa Kosova), bila je da bi koalicija "Zajedno"! trebalo da osvoji dvotrecinsku vecinu u deset centralnih beogradskih opstina, dok bi na obodu glavnog grada takva prednost pripala levom bloku. Takodje je prognozirano da ce svoju gradjansku duznost 3. novembra ispuniti 61 odsto gradjana sa birackim pravom.

Svoje istrazivanje bila je sprovela i podgoricka Agencija "Damar", koja je odmah dobila etiketu da je to uradila za potrebe vladajuce partije, a koju je sigurno ohrabrila podatkom da moze racunati na 60 odsto glasova svojih ispitanika (anketu je popunilo 4.450 gradjana, u periodu od 10. do 20. oktobra).

Iz spektra pitanja na koje je odgovore trazila agencija "Scan" iz Novog Sada, na osnovu odgovora o rejtingu stranaka u ovoj izbornoj jedinici, krajem septembra i pocetkom oktobra, od 700 punoletnih gradjana 20 odsto je iskazalo simpatije prema SPS, ali ne i poverenje u JUL (2,9), dok se za "Zajedno" izjasnilo 25 odsto, u istom procentu se opredeljujuci i za pojedine stranke u njenom sastavu. SRS bila je treca, sa 11 odsto pristalica.

Popularnost "Zajedno" ocigledno je tokom godine rasla, cak i kad se Dragoslav Avramovic povukao sa "funkcije" nosilac izborne liste, sto nije moglo da promakne ni istrazivackim timovima. Novine su podizale predizbornu temperaturu, objavljujuci kako raste broj opredeljenih uopste, pa tako i za pojedine stranke. Iako su istrazivaci imali i svoje favorite, u prvi plan "izbijali" su uvek isti. Menjali su se samo procenti.