ETNICKA BLISKOST I RESAVANJE PROBLEMA KOSOVA

Izmedju Roma, Albanaca, Hrvata i Muslimana, gradjani Jugoslavije bi za sugradjane i susede radije izabrali Rome, a za prijatelje i bracne partnere Hrvate i Muslimane

Jasminka Kocijan

Podeljena misljenja o autonomiji Kosova: Pristina

Istrazivanje o etnickoj bliskosti, odnosno distanci, koje su, u saradnji sa agencijom Argument sproveli "Nasa Borba", Beta i "Koha di Tore", pokazuje da bi izmedju Roma, Albanaca, Hrvata i Muslimana, gradjani Jugoslavije za sugradjane i susede radije izabrali Rome, a za prijatelje i bracne partnere Hrvate i Muslimane. U istrazivanju etnicke bliskosti od ispitanika je trazeno da se izjasne za samo jedan, najblizi nivo odnosa koji bi bili spremni da uspostave sa pripadnicima pojedinih nacija, ili etnickih grupa. Navedeno je sedam mogucih odnosa: da budu sugradjani, da koriste politicka prava (biraju i budu birani), da zive u susedstvu, budu kolege, pretpostavljeni na poslu, prijatelji i bracni drugovi.

Kada je rec o najpovrsnijem mogucem odnosu, dakle da neko "drugi" bude sudrzavljanin, rang tolerancije je sledeci: Rome prihvata trecina ispitanika (32,8 odsto), a Muslimane i Hrvate neznatno manje od cetvrtine ispitanika. Pristajanje ispitanika na davanje politickih prava pripadnicima drugih nacija je izrazito nisko. Prvorangirani su ponovo Romi, mada u vrlo malom procentu (7,6), potom Albanci (4 posto), dok su na poslednjem mestu sa po tri posto Hrvati i Muslimani, koje ispitanici smatraju "nelojalnim", odnosno "remetilackim faktorom" i najradije bi im uskratili pravo politicke participacije.

Susedstvo, kao "slucajni" odnos sa pripadnicima drugih nacija podrazumeva ipak nesto guscu komunikaciju u svakodnevnom zivotu i najprihvatljivijim susedima smatraju se Madjari (29,0 posto), zatim Romi (19), Rusi (15), Hrvati (12,8) i Muslimani (10,8 odsto).

Ocigledno je da vecina ispitanika Rome i Madjare smatraju provereno lojalnim, Ruse potencijalno mocnim saveznikom, a Hrvate i Muslimane "nuznim zlom".

Zanimljivo je grupisanje Amerikanaca, Albanaca i Nemaca, koje bi 10 odsto ispitanika prihvatilo kao susede.

Izvestan obrt evidentan je kada se analizira (ne)sklonost prema pojedinim etnickim grupama i nacijama na neposrednijim nivoima svakodnevnog zivota. Negativne stereotipe pocinju da zamenjuju pozitivni i na vrh rang-liste izbijaju pripadnici nacija o kojima ispitanici nemaju neposredno iskustvo. Najpozeljnijim kolegama na poslu smatraju se Nemci i Amerikanci (svaki cetvrti ispitanik bi ih rado video na svom radnom mestu), a potom Rusi (14 posto), sto je vec u koliziji sa radnim navikama i produktivnoscu ove nacije. Ova sklonost se moze pripisati slovenskoj solidarnosti i bliskoj duhovnosti.

Posle Rusa, kao moguce saradnike na radnom mestu, ispitanici vide Madjare (7,1), zatim Muslimane (3,7), Rome (2,9) i na dnu ove lestvice su Hrvati, koje bi kao saradnike na poslu prihvatilo 2,8 posto ispitanika.

Identican redosled vazi i kod saglasnosti da pripadnik drugih nacija, eventualno, bude na rukovodecim funkcijama na poslu. Prvi na listi su Nemci, zatim Amerikanci, Rusi, Albanci, Madjari, Muslimani, Romi i Hrvati. Ovde je, medjutim, vidljiv vrlo nizak procenat prihvatljivosti pripadnika drugih nacija za rukovodeca mesta. Za Albance, Madjare, Muslimane, Rome i Hrvate ta mogucnost je ispod jedan posto.

Prijateljstvo kao tip odnosa u kojem neopozivo pocinje da funkcionise neposredni licni izbor, predstavlja kljucni katalizator koji sluzi kao provera svih prethodnih, manje-vise formalnih indikatora etnicke bliskosti ili distance. Ubedljivo na vrhu liste pozeljnih prijatelja su Rusi (29 posto), zatim Amerikanci (12,2), Madjari (9,8), a svi ostali su rangirani ispod 10 odsto. U tom opadajucem rangu redosled je: Nemci, Romi, Muslimani, Hrvati i na kraju - Albanci, koje bi za prijatelje prihvatio svaki dvadeseti ispitanik.

Prihvatanje najintimnijeg ponudjenog odnosa prema "drugima", odnosno uspostavljanje bracne zajednice sa pripadnikom druge nacionalne ili etnicke skupine nije bitnije iskristalisalo sve ambivalencije uocene na prethodnim nivoima odnosa. Odgovor na ovo pitanje, medjutim, pruzilo je osnov za ocekivani i do sada vise puta potvrdjen zakljucak da na "pitanja srca" najmanje uticu etno-ideoloska opredeljenja. Mada je i ovde uocljiva proruska orjentacija, ona je neznatno izrazenija u odnosu na proamericku (11,3 prema 9,4 odsto).

Na pitanje - kako biste resili pitanje Kosova, najveci broj ispitanika (41,2 odsto) je odgovorilo: "Ukinuti svaku autonomiju. Na drugom mestu sa (40 posto) su oni koji smatraju da bi Albanci trebalo da imaju kulturnu autonomiju, dok samo osam posto ispitanika smatra da bi Albanci trebalo da imaju i politicku autonomiju. Nesto preko dva odsto veruje da bi Albanci trebalo da imaju pravo na republiku, dok 5,8 odsto anketiranih smatra da je za Kosovo resenje - podela Kosova i otcepljenje dela koji pripada Albancima. Samo 1,2 posto je za - otcepljenje Kosova u celini. Kada je rec o Kosovu treba podsetiti da je anketa sprovedena na teritoriji Srbije i Crne Gore ali bez Kosova, gde se, gotovo po pravilu, gradjani retko i nerado izjasnjavaju povodom politickih pitanja.

Sutra: O medijima u Jugoslaviji