KAKO POBEDITI MILOSEVICEVOG KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA SRBIJE

Miklos Maroti

SPS je napravio izbor. Opste je misljenje da je iza Milosevica, kao vrha ledenog brega SPS, jedna velika provalija pa se tek nakon toga naziru ostali na kadrovskoj lestvici.

Milosevic misli da je Lilic najbolji kandidat, lep je kao maneken (s brkovima), poslusan, ume da mu laska, dovoljno je inteligentan da pleni okolinu, ali nedovoljno da njega smeni. Jednoj recju - on je najbolji od najgorih. Bilo je u SPS i drugih kandidata: dr Unkovic, Vucelic, Matkovic, Tomic(i), Percevic, dr Trifunovic, Gajevic, Kertes, Sipovac... Mogao je SPS i boljeg da kandiduje. Mogao je biti kandidovan i neko iz redova koalicionih partnera: dr M. Markovic, Ristic, Soklovacki, Mihajlovic...

Izbor je obavio Milosevic. Leva koalicija je stavila sve na jednu kartu u nadi da ce vec u prvom krugu osvojiti vecinu glasova. Nominovanje vise kandidata rasplinulo bi snage i dovelo bi do opasnosti neulaska nekog kandidata u drugi krug. Ovo je sasvim ispravna logika. Toliko je ispravna da se cak i opozicija postavlja prema njoj. Preovladava misljenje da bi i ona trebalo da se objedini i da nastupi s jedinstvenim kandidatom. Naravno da svi lideri pri tome misle da bi bas oni trebalo da budu taj zajednicki kandidat. Na ovome se razbila i koalicija "Zajedno". Vuk Draskovic je cak javno izjavio da mu je Panic zabio noz u ledja time sto se kandidovao. Medjutim, ova logika je pogresna. Ono sto vazi za poziciju ne vazi za opoziciju. Za nju je logika bas obrnuta. Sto se vise kandidata prijavi, time ce se osvojiti vise glasova, vise ce ljudi izaci na izbore i sanse su vece da se kandidat levice pobedi ako ne u prvom, onda u drugom krugu. U jednoj maloj blic- anketi mnogi su se izjasnili da u slucaju da su kandidati samo Lilic, Draskovic i Seselj, oni ne bi izasli na izbore, medjutim za neke druge bi rado glasali (Djindjic, Panic, Djuric, Karic, Pal Sandor, Ugljanin, Veselinov...).

Taktika opozicije bi trebala da bude sledeca: U prvom krugu sto vise istaknutih kandidata koji ce omasoviti izlazak na glasanje i time dobiti vecinu glasova, sto ce onemoguciti pobedu kandidata levih snaga u prvom krugu, u drugom krugu apelovati na simpatizere i clanove da glasaju za zajednickog kandidata opozicije, za onog ko od njih dobije najvise glasova u prvom krugu. Od ovakve taktike moze da nastane jos jedna korist. Na primer, koalicija "Zajedno" mogla bi da podeli poslanicke mandate za Skupstinu Srbije srazmerno broju glasova koje osvoje Draskovic, Djindjic i Pesic na predsednickim izborima. Isto ovako moze da postupi i koalicija "Vojvodina" i koalicija madjarskih partija. Pojedinacni nastup clanova ovih koalicija na parlamentarnim izborima bio bi vezan za opasnost da ne osvoje minimum cenzusa od 10 posto za ulazak u parlament. Medjutim, pojedinacni nastup na predsednickim izborima donosi dvostruku korist - ulaz u parlament i pobedu opozicije na izborima, kako na predsednickim tako i na parlamentarnim.

Postoji, medjutim, jedna mogucnost za leve snage da u slucaju vise kandidata opozicije u igru ubace poslednji adut, a to je nominacija jos jednog kandidata (iz JUL ili Nove demokratije) da tako, zbog rasplinjavanja glasova opozicije osvoje prva dva mesta u prvom krugu i da u drugom krugu sigurno pobede. No to je vec visa matematika zasnovana na teoriji verovatnoce i teoriji igara na srecu.

Ocekivani rezultati mogu se analizirati putem simulacije u vise varijanti. Na primer, ako deo opozicije ne kandiduje nikog na predsednickim izborima, moguce je da Lilic dobije 50-55 odsto glasova i da prodje vec u prvom krugu. Medjutim, ako se nominuje vise kandidata opozicije rezultati mogu biti sledeci: U prvom krugu: Lilic 40-45 odsto, kandidat A od 10 do 15 odsto, B, C od pet do 10 odsto, D, E, F od tri do pet odsto itd. U drugom krugu: Kandidat A od 50 do 55 odsto, Lilic 40 do 45 odsto.

Za drugi slucaj, ako udruzena levica nominuje uz Lilica i kandidata G, rezultati mogu biti: U prvom krugu: Lilic 20 do 25 odsto, kandidat G od 15 do 20 odsto, kandidat A od 10 do 15 odsto, B, C od pet do deset odsto itd. Znaci dalje idu Lilic i kandidat G, a u daljem toku nije vazno sto zajedno nisu osvojili ni 50 procenata. Pri ovome leva koalicija moze da isplanira po izbornim jedinicima kako da podeli glasove izmedju svoja dva kandidata.

Ovo sve vazi pod uslovima da je realna procena da opozicija ima apsolutnu vecinu u odnosu na levu koaliciju. Ukoliko je procena da Lilic sigurno prolazi u prvom krugu, sto po meni nije realno, tada je svejedno kako ce se opozicija organizovati. Cak moze da kalkulise s bojkotovanjem izbora da bi stekla poene kod medjunarodne zajednice.

Dalje kombinacije koje mogu nastati jesu da leva koalicija saceka zadnji momenat i da u slucaju vise kandidata opozicije ubaci svog drugog kandidata iz JUL ili Nove demokratije. U tom slucaju najbolje je da i opozicija zajedno dogovori da njeni inferiorniji kandidati odustanu i da ide samo s jednim ili najvise dva zajednicka kandidata (koja cak oba mogu proci u prvom krugu).

Jedno od osnovnih pitanja koja nisu sasvim jasna jeste i to da li je SRS opoziciona, poziciona ili sasvim neka treca stranka, i da li je Seselj spreman da ucestvuje u politickim sporazumima i kalkulacijama. Postoji mogucnost i da u slucaju usitnjavanja opozicije u drugi krug idu Lilic i Seselj. Tada bi se postavilo pitanje za koga glasati u drugom krugu? No, to je vec predmet jedne mnogo slozenije analize.

Medjutim, ako Seselj nekim slucajem stvarno bude izabran na predsednickim izborima onda cemo imati predsednika kakvog zasluzujemo. (Autor je ekonomista iz Novog Sada).